ODNOS: ZeNa <--> ZeNa
Poslato: 10 Okt 2005, 00:59
upravo sam posetila sajt labrisa, koji su se premestili na novu adresu i nasla izuzetno korisnu stvarcicu...
samo za zene!
U tekstu koji sledi prikazana je lista seksualno prenosivih bolesti (u daljem tekstu STD, sexually transmitted diseases) i vaginalnih infekcija. Fokusirali smo se primarno na bolesti koje se prenose lezbejskim seksom i pružamo osnovne informacije o samim infekcijama.
Alergijski vaginitis : naziva se i "hemijski vaginitis"; ovo stanje je veliki imitator drugih bolesti. Usled toga što ne zahvata samo vaginu, ve? i tkivo oko nje (vulvu), ?esto biva pomešan sa gljivi?nom infekcijom, ili ?ak genitalnim herpesom. Javlja se kada genitalna regija doðe u dodir sa iritantnim materijama, naj?eš?e su to lateks, komponente spermicidnih supstanci, lubrikanata, novih deterdženata/sapuna/gela za kupanje, silikonskih seks-igra?aka, ili ženskih intimnih dezodoranasa. Sve što može da izazove alergijsku reakciju kože uopšte (kakav je, na primer, osip), može izazvati sli?nu reakciju na sluzokožama, uklju?uju?i i sluzokožu genitalne regije.
-Simptomi: crvenilo, bol, peckanje ili svrab u predelu vulve, poja?an vaginalni sekret. Na koži vulve se mogu na?i beli?aste ili sivkaste promene uz ograni?eni nedostatak dlaka.
-Le?enje: ako otkrijete koja supstanca vam izaziva probleme, prekinite sa njenom upotrebom. Antihistaminici mogu pomo?i u otklanjanju nekih simptoma. Male doze kortikosteroidnih krema (0,5%) su takoðe efikasne, ali pre njihove upotrebe konsultujte svog ginekologa/škinju ili dermatologa/škinju.
Bakterijski vaginitis (BV) : u osnovi je poreme?aj normalne bakterijske flore vagine, naj?eš?e u vezi sa gubitkom protektivnog laktobacila koji normalno živi u vagini. Nije poznato šta ta?no izaziva vaginitis; neki istraživa?i smatraju da ženin seksualni partner/ka može preneti neki nedefinisani faktor koji ga uzrokuje. Nau?nici i dalje prou?avaju ovaj problem. Meðutim, utvrðeno je da je ispiranje vagine faktor rizika za pojavu BV (ispiranje vagine je ina?e loša ideja).
-Simptomi: sivkast do žu?kast homogeni vaginalni sekret, ponekad sa mirisom na ribu, ponekad izaziva vaginalnu ili vulvatnu iritaciju.
-Transmisija sa žene na ženu: nejasna. Dok jedna grupa nau?nika naziva BV "seksualno prenosiva bolest lezbejki", ovu teoriju još treba dokazivati, i prou?avati. Bez obzira na to da li je to ta?no ili nije, ne zna se još uvek da li partnerke žena sa BV treba da se pregledaju i/ili le?e.
-Le?enje: antibiotska vaginalna mast (na primer u obliku vaginaleta) ili oralni lek (metronidazol ili klindamicin). No, ne postoji neka druga vrsta bakterija koja bi mogla da popuni mesto laktobacila i uspostavi normalnu bakterijsku floru vagine.
Hlamidija : ovo je STD uzrokovana bakterijom koja se prenosi na vaginu ili rektum (završni deo debelog creva) kontaktom za zaraženim genitalnim sekretom. Hlamidija može da inficira grli? materice, rektum ili mokra?nu cev kod žene.
-Simptomi: obi?no ih nema. Ponekad diskretno poja?an vaginalni sekret, peckanje, ose?aj žarenja u toku mokrenja, krvavljenje van menstruacije (posebno posle penetracije).
-Transmisija sa žene na ženu: teorijski mogu?a, ali nije dokazana.
-Le?enje: oralnim antibioticima: azitromicin, doksiciklin. Žene u drugom stanju: amoksicilin, eritromicin. Partneri/partnerke takoðe treba da dobiju terapiju.
Gonoreja : ovo je STD uzrokovana bakterijom koja se prenosi u vaginu, grlo ili rektum razmenom infektivnih genitalnih sekreta u toku seksualnog odnosa.
-Simptomi: obi?no ih nema. Ponekad poja?an vaginalni sekret, obi?no žu?kast ili žu?kasto zelenkast, može do?i do bolnog mokrenja, kao i neuobi?ajenog krvavljenja, posebno nakon penetracije.
-Transmisija sa žene na ženu: teorijski mogu?a, ali nije dokazana.
-Le?enje: antibiotici: oralno cefiksim, ciprofloksacin, orofloksacin ili ceftriakson injekcije. Osobe koje su zaražene gonorejom se uporedo le?e i od hlamidije, jer se u najve?em broju slu?ajeva radi o mešanoj infekciji. Partneri/partnerke inficirane žene bi takoðe trebalo da dobiju terapiju.
Hepatitis : upala jetre. Mnogo je potencijalnih uzro?nika, uklju?uju?i lekove, toksine i viruse. Hepatitis A, B i C su tri najvažnija virusa koji izazivaju hepatitise.
-Simptomi: obi?no ih nema. Ako se jave, uklju?uju žutu prebojenost kože i beonja?a, gubitak apetita, mu?ninu, bol u stomaku, brzo umaranje.
-Transmisija sa žene na ženu:
Hepatitis A se prenosi preko fekalnih materija - zagaðenom hranom ili oralno -analnim kontaktom. Zabeležena je transmisija sa žene na ženu. Hepatitis A se može prevenirati vakcinom, i za to se obratite vašem lekaru/ki.
Hepatitis B se prenosi razmenom telesnih te?nosti ili putem krvi. Dodirivanjem otvorene rane ili posekotine osobe koja je zaražena, ako Vi imate prekide, pukotine ili ranice na koži, koriš?enjem brija?a, ?etkice za zube ili pribora za nokte, možete biti zaraženi. ?ak i veoma mala koli?ina krvi može preneti virus preko ovih kontakata. Hepatitis B se ne prenosi hranom, vodom ili uobi?ajenim kontaktima. Transmisija sa žene na ženu nije prou?avana, ali su zabeleženi slu?ajevi transmisije. Hepatitis B se prevenira vakcinom, za dalje pojedinosti pitajte Vašeg lekara[1].
Hepatitis C se prenosi primarno kontaktom sa inficiranom krvlju. Seksualna transmisija sa žene na ženu nije uobi?ajena, i nije prou?avana.
-Le?enje: kompleksno je.
Herpes genitalna infekcija : ove infekcije izaziva herpes simpleks virus (tip HSV-1 ?eš?e i HSV-2 reðe). Transmisija je mogu?a ?ak i kada ne postoje lezije (ustvari, najverovatnija je transmisija u odsustvu kožnih manifestacija, i zato ?ak 90% ljudi inficiranih HSV-2 i ne znaju da su inficirani).
-Simptomi: mehuri?i vulve, obi?no bolni, su klasi?ni znaci, ali ?ak 90% ljudi inficiranih HSV-2, koji izaziva najve?i broj genitalnih infekcija, ne znaju da su zaraženi. Svrab je naj?eš?i simptom. U inicijalnoj epizodi HSV, simptomi mogu da uklju?uju bolno/otežano mokrenje, povišenu temperaturu, groznicu, ote?ene limfne ?vorove i simptome nalik na prehladu.
-Le?enje: tri antivirusna leka (aciklovir, famciklovir, valaciklovir) su sada dostupni i daju dobre rezultate le?enja. Ovi lekovi se, osim za inicijalnu infekciju, preporu?uju za sekundarne nalete, kao i za stanja kada se godišnje javlja više od šest epizoda aktiviranja infekcije. Antivirusni lekovi pomažu ublažavanju simptoma HSV i ubrzavaju zale?enje; ipak, ne uništavaju virus. Takoðe, redukuju mogu?nost da se virus širi u odsustvu napada.
-Transmisija sa žene na ženu: najverovatnije se dešava, ali podaci o specifi?noj prevalenci i rizicima su veoma ograni?eni. U svakom slu?aju, oralno-genitalni kontakt (oralni seks) može preneti HSV-1 sa usana na genitalnu regiju, posebno ako jedan od partnera ima promene karakteristi?ne za HSV infekcije.
-Mere opreza: usled toga što se transmisija dešava iako nisu prisutne lezije, svaki genito-genitalni kontakt treba da podrazumeva koriš?enje lateks barijera sve vreme kontakta; parovi treba da se uzdržavaju od seksa tokom epizode aktivirane infekcije, sve dok se koža potpuno ne regeneriše.
HIV/SIDA : SIDU izaziva HIV virus. Prenosi se direktnim kontaktom sa krvlju, spermom, vaginalnim sekretima, maj?inim mlekom, obi?no u toku seksa, poroðaja ili razmenom koriš?enih igala kod narkomana/narkomanki. HIV virus polako napada i uništava bela krvna zrnca koja ina?e u?estvuju u humanom imunom sistemu. Bele krvne ?elije se bore protiv infekcija. Kada je imuni sistem slab, ina?e bezopasne klice, se razmnožavaju, javljaju se razli?ite infekcije i tako po?inje da se razvija SIDA (sindrom ste?ene imunodeficijencije).
-Transmisija sa žene na ženu: iako je malo raspoloživih podataka o tome, ipak u medicinskoj literaturi postoje zabeleženi slu?ajevi transmisije HIVa lezbejskim seksom. Najverovatniji na?ini prenosa su kontakt sa menstrualnom krvlju, vaginalnim sekretom kada postoji vaginitis (jer je u tom slu?aju u sekretu prisutno mnogo više belih krvnih zrnaca koji sadrže HIV), a takoðe i seksualne navike koje podrazumevaju povreðivanja. Ipak, potrebno je više istraživanja na ovom polju; ni jedan od ovih mehanizama prenosa ili relativnih rizika, nisu bili prou?avani do sada.
-Prevencija: molimo, pogledajte savete za siguran seks na dnu teksta.
-Le?enje: postoji veliki broj medikamentnih terapija koji pomažu imunom sistemu da se bori protiv HIVa, ipak, do današnjeg dana nije pronaðen lek. Terapije se stalno menjaju, pa ako želite više informacija o tome, možete ih na?i na sajtovima relevantnih institucija.
Humani papiloma virusi (HPV)/kondilomi/genitalne bradavice : HPV je najverovatnije najraširenija STD (neki izvori navode da ?ak oko 70% odraslih osoba biva inficirano u toku života), ali je najve?i broj asimptomatski. Kod simptomatskih infekcija postoje dve glavne manifestacije: kondilomi i neoplazije grli?a materice (prekancerozne i kancerozne promene, detektovane kao abnormalne Papa ?elije). To je STD koja se javlja kontaktom sa kožom ili sluzokožom inficirane osobe. Razli?iti tipovi HPV izazivaju kondilome i karcinom grli?a materice.
-Transmisija sa žene na ženu: najverovatnije se dešava, i to direktnim kontaktom sa kožom genitalne regije inficirane osobe, ili kontaminiranim rukama/prstima. Uloga seksualnih igra?aka nije sasvim razjašnjena, ali se pretpostavlja mogu?nost transmisije HPV pomo?u igra?aka koje partnerke dele, ako nisu temeljno o?iš?ene pre nego ih upotrebi druga partnerka.
-Le?enje: ako su prisutne bradavice, najuobi?ajniji tretman je krioterapija te?nim azotom[2]; obi?no je potrebno više tretmana. Ne postoji lek protiv samog virusa. Papanikolau test može detektovati HPV i promene na grli?u materice; pregled jednom godišnje je obavezan za seksualno aktivne žene, bez obzira na to da li upražnjavaju seks sa ženama ili muškarcima. Naša, i druga, istraživanja, pokazala su da lezbejke reðe rade Papanikolau test nego što je potrebno. Rutinski skrining (svake 1-2 godine, i uporeðivanje sa prethodnim rezultatima) su obavezni bez obzira na to da li imate ili nemate seksualne odnose sa muškarcima!
Pelvi?na inflamatorna bolest (PID) : infekcija materice, jajovoda i jajnika. Izazivaju je mnoge vrste bakterija, ali naj?eš?i uzroci su hlamidija i bakterija gonoreje. Može se javiti posle poroðaja, abortusa, ili hirurških zahvata na ženskim polnim organima. Infekcija obi?no po?inje dva do dvadest jedan dan posle seksualnog odnosa sa inficiranom osobom, ali neke infekcije po?inju tek posle nekoliko meseci. PID može da izazove stvaranje priraslica koje blokiraju jajovod, uzrokuju?i sterilitet žene (posle jednog napada PID 10% žena postaje sterilno; a ?ak 75% posle tri napada), i apscese[3]. Neke žene nekoliko meseci posle PID i dalje imaju bolove u donjem abdomenu.
-Simptomi: osrednji do jak abdominalni bol, bol u leðima, mogu imati groznicu, mu?ninu, krvavljenje izmeðu menstruacija, bolne seksualne odnose, poja?an vaginalni sekret. Neke žene uopšte nemaju simptome.
-Transmisija sa žene na ženu: transmisija bakterija koje izazivaju PID je teorijski mogu?a, ali nije prou?avana. Skorašnji izveštaji pokazuju prenos PID izmeðu dve lezbejke kod kojih je dijagnoza pogrešena na prvom pregledu jer nisu uzete u obzir za PID s obzirom na to da spadaju u "niskorizi?nu" grupu za prenos PID.
-Le?enje: srednje težak PID se le?i injekcijama antibotika i oralnim antibioticima. Težak PID se le?i hospitalno aplikacijom antibiotika intravenski. Rutinski se le?e i seksualni partneri/partnerke.
Stidne vaši : Phtiriasis pubis, "picajzle". Postoje tri vrste vaši koje mogu da žive na ljudima: vaš glave, vaš tela i stidna vaš. Vaši se kre?u veoma sporo i ne mogu da prežive duže od 24 sata bez kontakta sa ljudima.
-Transmisija sa žene na ženu: apsolutno! Svaki bliži kontakt sa inficiranom osobom ili njenom ode?om ili posteljinom dozvoljava prenos, pa su seksualne partnerke pod velikim rizikom. No, možete se malo umiriti jer ?emo Vam re?i da vaši ne mogu da ska?u ili lete.
-Simptomi: svrab, prisustvo gnjida ili samih vaši.
-Le?enje: specijalni šamponi, kreme i losioni na bazi 1% lindana[4]. Svi seksualni partneri sa kojima je upražnjavan odnos unazad mesec dana, moraju biti le?eni. Ode?a i posteljina se moraju sterilisati. Ako materijal dozvoljava, koristite visoke temperature za pranje i sušenje. Suva ode?a i ostale stvari koji se drže van domašaja ljudskog tela deset dana ?e takoðe uništiti vaši i gnjide.
Šuga : koža inficirana parazitima, pregljima. Oni vole da borave na toplim vlažnim mestima kakvi su izmeðu prstiju na rukama i nogama, na zglobovima, ispod pazuha, grudi, u kožnim naborima, na struku, u glutealnoj regiji i butinama. Ženke parazita lu?e supstancu dok kopaju kanale u koži. Ta supstanca izaziva svrab, a ne ujed, kako se misli.
-Simptomi: svrab, naro?ito no?u. Kada se osoba prvi put zarazi šugom potrebno je dve do šest nedelja da svrab po?ne. Prilikom svake naredne infekcije svrab po?inje za dan do dva dana. Šuga može da imitira druge kožne raševe i izgleda razli?ito kod razli?itih osoba. Testiranje na šugu se radi uzimanjem malih delova kože na mikroskopsko ispitivanje.
-Transmisija sa žene na ženu: da. Primarno bliskim kontaktom, uklju?uju?i seksualni odnos sa inficiranom osobom. Paraziti šuge mogu da žive nekoliko dana u tkaninama i prašini. Inficirana osoba može da prenese šugu iako nema simptome bolesti.
-Le?enje: 5% permetrin krem (ne 1% koji se koristi za vaši), i drugi preparati. Budite sigurne da stavite malo losiona ispod prstiju i noktiju na nogama. Svi seksualni partneri, svi sa kojima ste imali bliske telesne kontakte i svi ostali sa kojima živite u poslednjih mesec dana treba da budu pregledani i le?eni. Možda ?ete morati da budete le?eni u nekoliko navrata. Svrab se može nastaviti nekoliko dana po po?etku le?enja, ?ak i ako su paraziti mrtvi, ali bi trebalo da se smanjuje. Za ode?u, posteljinu, peškire i druge predmete koje koristite neposredno uz telo koristite viske temperature za pranje i sušenje (ako materijali od kojih su izraðeni to dozvoljavaju). Stvari koje ne mogu da podnesu visoke temperature odložite u plasti?ne vre?e i ostavite da odstoje tri do ?etiri nedelje.
Sifilis : STD koju izaziva spiroheta koja se obi?no otkriva testiranjem krvi. Neke od najozbiljnijih formi sifilisa se javljaju kada se sifilis prenese sa inficirane trudne žene na fetus.
-Transmisija sa žene na ženu: nije specifi?no registrovana, ali je teorijski mogu?a. Kontakt sa ranicama ili osipom inficirane osobe tokom seksualnog odnosa je glavni na?in prenosa.
-Simptomi: deset do devedeset dana nakon seksualnog odnosa, javlja se jedna bezbolna ranica na regiji koja je bila izložena kontaktu. Ova ranica, "šankr" obi?no ima ?vrste rubove. Ne boli. Može da li?i na herpes infekciju, kondilom, šugu ili hemoroide. Ova ranica je izuzetno zarazna. Posle dve do šest nedelja šankr nestaje. Ako ostane nele?en, sifilis nakon šest do osam nedelja prelazi u sekundarnu fazu, koja se javlja kod 30% obolelih. Simptomi ove faze mogu da traju od dve nedelje do šest meseci i uklju?uju ote?ene limfne ?vorove, raš ili simptome nalik prehladi. Mogu se javiti razli?ite vrste promena na genitalijama, koje izgledaju kao ravne sive genitalne bradavice. Kao i ostale promene koje se javljaju tokom sifilisa, i ove su visoko zarazne. Simptomi po?inju da nestaju nakon dve nedelje. Nele?ena infekcija posle ovog stadijuma može izazvati izuzetno ozbiljne komplikacije na srcu, nervnom sistemu, bubrezima, o?ima i mozgu.
-Le?enje: injekcije penicilina, rutinski se le?i i seksualna partnerka.
Trihomonijaza : izaziva je mala protozoa, može da dâ infekciju tipa bakterijskog vaginitisa, no uvek je, za razliku bakterijskog vaginitisa, STD. Živi na vlažnim mestima genitalne regije inficiranih ljudi (npr. u vaginalnom sekretu, genitalnim žlezdama).
-Simptomi: obi?no se javlja penušav sekret sa neprijatnim mirisom, ali simptoma i ne mora da bude. Bolno mokrenje, svrab ili iritacija su ponekad prisutni. Simptomi, ako se jave, obi?no po?inju ?etiri do dvadeset dana posle infekcije, ali mogu i mnogo kasnije.
-Transmisija sa žene na ženu: dokumentovana, a verovatno potcenjena. Partnerke apsolutno treba da budu pregledane i le?ene. Obe partnerke treba da se uzdržavaju od seksualnih aktivnosti do izle?enja.
-Le?enje: metronidazol u jednoj dozi. Partnerke takoðe treba da se le?e.
Gljivi?na infekcija : ova infekcija, poznatija i kao kandidijaza, je izazvana gljivi?nim prekomernim rastom koji remeti ravnotežu normalne vaginalne flore. Pojedine gljivice, kakva je kandida, normalno žive u vagini u relativno niskom broju ne prave?i nikakve probleme.
-Simptomi: peckanje i/ili svrab vulve, vagine; gust, beli sekret ponekad sirastog izgleda; ponekad miris na gljivice.
-Transmisija sa žene na ženu: nepoznata, ali se ne ra?una kao STD heteroseksualnih parova.
-Le?enje: fingicidne masti, suspenzije, vaginalete ili oralni fungicidi (tablete).
-Upamtite: gljivi?na infekcija koja se stalno vra?a, ili koja se teško le?i, obi?no se javlja kod potpuno zdravih žena, ali ponekad može ukazivati na dijabetes (nedijagnostikovan ili nekontrolisan), HIV infekciju ili genitalni herpes, i treba da bude potpuno ispitan, zato treba da se konsultujete sa Vašim lekarem.
IZVOR: http://www.labris.org.yu - http://depts.washington.edu/wswstd/info_frame.htm
samo za zene!
U tekstu koji sledi prikazana je lista seksualno prenosivih bolesti (u daljem tekstu STD, sexually transmitted diseases) i vaginalnih infekcija. Fokusirali smo se primarno na bolesti koje se prenose lezbejskim seksom i pružamo osnovne informacije o samim infekcijama.
Alergijski vaginitis : naziva se i "hemijski vaginitis"; ovo stanje je veliki imitator drugih bolesti. Usled toga što ne zahvata samo vaginu, ve? i tkivo oko nje (vulvu), ?esto biva pomešan sa gljivi?nom infekcijom, ili ?ak genitalnim herpesom. Javlja se kada genitalna regija doðe u dodir sa iritantnim materijama, naj?eš?e su to lateks, komponente spermicidnih supstanci, lubrikanata, novih deterdženata/sapuna/gela za kupanje, silikonskih seks-igra?aka, ili ženskih intimnih dezodoranasa. Sve što može da izazove alergijsku reakciju kože uopšte (kakav je, na primer, osip), može izazvati sli?nu reakciju na sluzokožama, uklju?uju?i i sluzokožu genitalne regije.
-Simptomi: crvenilo, bol, peckanje ili svrab u predelu vulve, poja?an vaginalni sekret. Na koži vulve se mogu na?i beli?aste ili sivkaste promene uz ograni?eni nedostatak dlaka.
-Le?enje: ako otkrijete koja supstanca vam izaziva probleme, prekinite sa njenom upotrebom. Antihistaminici mogu pomo?i u otklanjanju nekih simptoma. Male doze kortikosteroidnih krema (0,5%) su takoðe efikasne, ali pre njihove upotrebe konsultujte svog ginekologa/škinju ili dermatologa/škinju.
Bakterijski vaginitis (BV) : u osnovi je poreme?aj normalne bakterijske flore vagine, naj?eš?e u vezi sa gubitkom protektivnog laktobacila koji normalno živi u vagini. Nije poznato šta ta?no izaziva vaginitis; neki istraživa?i smatraju da ženin seksualni partner/ka može preneti neki nedefinisani faktor koji ga uzrokuje. Nau?nici i dalje prou?avaju ovaj problem. Meðutim, utvrðeno je da je ispiranje vagine faktor rizika za pojavu BV (ispiranje vagine je ina?e loša ideja).
-Simptomi: sivkast do žu?kast homogeni vaginalni sekret, ponekad sa mirisom na ribu, ponekad izaziva vaginalnu ili vulvatnu iritaciju.
-Transmisija sa žene na ženu: nejasna. Dok jedna grupa nau?nika naziva BV "seksualno prenosiva bolest lezbejki", ovu teoriju još treba dokazivati, i prou?avati. Bez obzira na to da li je to ta?no ili nije, ne zna se još uvek da li partnerke žena sa BV treba da se pregledaju i/ili le?e.
-Le?enje: antibiotska vaginalna mast (na primer u obliku vaginaleta) ili oralni lek (metronidazol ili klindamicin). No, ne postoji neka druga vrsta bakterija koja bi mogla da popuni mesto laktobacila i uspostavi normalnu bakterijsku floru vagine.
Hlamidija : ovo je STD uzrokovana bakterijom koja se prenosi na vaginu ili rektum (završni deo debelog creva) kontaktom za zaraženim genitalnim sekretom. Hlamidija može da inficira grli? materice, rektum ili mokra?nu cev kod žene.
-Simptomi: obi?no ih nema. Ponekad diskretno poja?an vaginalni sekret, peckanje, ose?aj žarenja u toku mokrenja, krvavljenje van menstruacije (posebno posle penetracije).
-Transmisija sa žene na ženu: teorijski mogu?a, ali nije dokazana.
-Le?enje: oralnim antibioticima: azitromicin, doksiciklin. Žene u drugom stanju: amoksicilin, eritromicin. Partneri/partnerke takoðe treba da dobiju terapiju.
Gonoreja : ovo je STD uzrokovana bakterijom koja se prenosi u vaginu, grlo ili rektum razmenom infektivnih genitalnih sekreta u toku seksualnog odnosa.
-Simptomi: obi?no ih nema. Ponekad poja?an vaginalni sekret, obi?no žu?kast ili žu?kasto zelenkast, može do?i do bolnog mokrenja, kao i neuobi?ajenog krvavljenja, posebno nakon penetracije.
-Transmisija sa žene na ženu: teorijski mogu?a, ali nije dokazana.
-Le?enje: antibiotici: oralno cefiksim, ciprofloksacin, orofloksacin ili ceftriakson injekcije. Osobe koje su zaražene gonorejom se uporedo le?e i od hlamidije, jer se u najve?em broju slu?ajeva radi o mešanoj infekciji. Partneri/partnerke inficirane žene bi takoðe trebalo da dobiju terapiju.
Hepatitis : upala jetre. Mnogo je potencijalnih uzro?nika, uklju?uju?i lekove, toksine i viruse. Hepatitis A, B i C su tri najvažnija virusa koji izazivaju hepatitise.
-Simptomi: obi?no ih nema. Ako se jave, uklju?uju žutu prebojenost kože i beonja?a, gubitak apetita, mu?ninu, bol u stomaku, brzo umaranje.
-Transmisija sa žene na ženu:
Hepatitis A se prenosi preko fekalnih materija - zagaðenom hranom ili oralno -analnim kontaktom. Zabeležena je transmisija sa žene na ženu. Hepatitis A se može prevenirati vakcinom, i za to se obratite vašem lekaru/ki.
Hepatitis B se prenosi razmenom telesnih te?nosti ili putem krvi. Dodirivanjem otvorene rane ili posekotine osobe koja je zaražena, ako Vi imate prekide, pukotine ili ranice na koži, koriš?enjem brija?a, ?etkice za zube ili pribora za nokte, možete biti zaraženi. ?ak i veoma mala koli?ina krvi može preneti virus preko ovih kontakata. Hepatitis B se ne prenosi hranom, vodom ili uobi?ajenim kontaktima. Transmisija sa žene na ženu nije prou?avana, ali su zabeleženi slu?ajevi transmisije. Hepatitis B se prevenira vakcinom, za dalje pojedinosti pitajte Vašeg lekara[1].
Hepatitis C se prenosi primarno kontaktom sa inficiranom krvlju. Seksualna transmisija sa žene na ženu nije uobi?ajena, i nije prou?avana.
-Le?enje: kompleksno je.
Herpes genitalna infekcija : ove infekcije izaziva herpes simpleks virus (tip HSV-1 ?eš?e i HSV-2 reðe). Transmisija je mogu?a ?ak i kada ne postoje lezije (ustvari, najverovatnija je transmisija u odsustvu kožnih manifestacija, i zato ?ak 90% ljudi inficiranih HSV-2 i ne znaju da su inficirani).
-Simptomi: mehuri?i vulve, obi?no bolni, su klasi?ni znaci, ali ?ak 90% ljudi inficiranih HSV-2, koji izaziva najve?i broj genitalnih infekcija, ne znaju da su zaraženi. Svrab je naj?eš?i simptom. U inicijalnoj epizodi HSV, simptomi mogu da uklju?uju bolno/otežano mokrenje, povišenu temperaturu, groznicu, ote?ene limfne ?vorove i simptome nalik na prehladu.
-Le?enje: tri antivirusna leka (aciklovir, famciklovir, valaciklovir) su sada dostupni i daju dobre rezultate le?enja. Ovi lekovi se, osim za inicijalnu infekciju, preporu?uju za sekundarne nalete, kao i za stanja kada se godišnje javlja više od šest epizoda aktiviranja infekcije. Antivirusni lekovi pomažu ublažavanju simptoma HSV i ubrzavaju zale?enje; ipak, ne uništavaju virus. Takoðe, redukuju mogu?nost da se virus širi u odsustvu napada.
-Transmisija sa žene na ženu: najverovatnije se dešava, ali podaci o specifi?noj prevalenci i rizicima su veoma ograni?eni. U svakom slu?aju, oralno-genitalni kontakt (oralni seks) može preneti HSV-1 sa usana na genitalnu regiju, posebno ako jedan od partnera ima promene karakteristi?ne za HSV infekcije.
-Mere opreza: usled toga što se transmisija dešava iako nisu prisutne lezije, svaki genito-genitalni kontakt treba da podrazumeva koriš?enje lateks barijera sve vreme kontakta; parovi treba da se uzdržavaju od seksa tokom epizode aktivirane infekcije, sve dok se koža potpuno ne regeneriše.
HIV/SIDA : SIDU izaziva HIV virus. Prenosi se direktnim kontaktom sa krvlju, spermom, vaginalnim sekretima, maj?inim mlekom, obi?no u toku seksa, poroðaja ili razmenom koriš?enih igala kod narkomana/narkomanki. HIV virus polako napada i uništava bela krvna zrnca koja ina?e u?estvuju u humanom imunom sistemu. Bele krvne ?elije se bore protiv infekcija. Kada je imuni sistem slab, ina?e bezopasne klice, se razmnožavaju, javljaju se razli?ite infekcije i tako po?inje da se razvija SIDA (sindrom ste?ene imunodeficijencije).
-Transmisija sa žene na ženu: iako je malo raspoloživih podataka o tome, ipak u medicinskoj literaturi postoje zabeleženi slu?ajevi transmisije HIVa lezbejskim seksom. Najverovatniji na?ini prenosa su kontakt sa menstrualnom krvlju, vaginalnim sekretom kada postoji vaginitis (jer je u tom slu?aju u sekretu prisutno mnogo više belih krvnih zrnaca koji sadrže HIV), a takoðe i seksualne navike koje podrazumevaju povreðivanja. Ipak, potrebno je više istraživanja na ovom polju; ni jedan od ovih mehanizama prenosa ili relativnih rizika, nisu bili prou?avani do sada.
-Prevencija: molimo, pogledajte savete za siguran seks na dnu teksta.
-Le?enje: postoji veliki broj medikamentnih terapija koji pomažu imunom sistemu da se bori protiv HIVa, ipak, do današnjeg dana nije pronaðen lek. Terapije se stalno menjaju, pa ako želite više informacija o tome, možete ih na?i na sajtovima relevantnih institucija.
Humani papiloma virusi (HPV)/kondilomi/genitalne bradavice : HPV je najverovatnije najraširenija STD (neki izvori navode da ?ak oko 70% odraslih osoba biva inficirano u toku života), ali je najve?i broj asimptomatski. Kod simptomatskih infekcija postoje dve glavne manifestacije: kondilomi i neoplazije grli?a materice (prekancerozne i kancerozne promene, detektovane kao abnormalne Papa ?elije). To je STD koja se javlja kontaktom sa kožom ili sluzokožom inficirane osobe. Razli?iti tipovi HPV izazivaju kondilome i karcinom grli?a materice.
-Transmisija sa žene na ženu: najverovatnije se dešava, i to direktnim kontaktom sa kožom genitalne regije inficirane osobe, ili kontaminiranim rukama/prstima. Uloga seksualnih igra?aka nije sasvim razjašnjena, ali se pretpostavlja mogu?nost transmisije HPV pomo?u igra?aka koje partnerke dele, ako nisu temeljno o?iš?ene pre nego ih upotrebi druga partnerka.
-Le?enje: ako su prisutne bradavice, najuobi?ajniji tretman je krioterapija te?nim azotom[2]; obi?no je potrebno više tretmana. Ne postoji lek protiv samog virusa. Papanikolau test može detektovati HPV i promene na grli?u materice; pregled jednom godišnje je obavezan za seksualno aktivne žene, bez obzira na to da li upražnjavaju seks sa ženama ili muškarcima. Naša, i druga, istraživanja, pokazala su da lezbejke reðe rade Papanikolau test nego što je potrebno. Rutinski skrining (svake 1-2 godine, i uporeðivanje sa prethodnim rezultatima) su obavezni bez obzira na to da li imate ili nemate seksualne odnose sa muškarcima!
Pelvi?na inflamatorna bolest (PID) : infekcija materice, jajovoda i jajnika. Izazivaju je mnoge vrste bakterija, ali naj?eš?i uzroci su hlamidija i bakterija gonoreje. Može se javiti posle poroðaja, abortusa, ili hirurških zahvata na ženskim polnim organima. Infekcija obi?no po?inje dva do dvadest jedan dan posle seksualnog odnosa sa inficiranom osobom, ali neke infekcije po?inju tek posle nekoliko meseci. PID može da izazove stvaranje priraslica koje blokiraju jajovod, uzrokuju?i sterilitet žene (posle jednog napada PID 10% žena postaje sterilno; a ?ak 75% posle tri napada), i apscese[3]. Neke žene nekoliko meseci posle PID i dalje imaju bolove u donjem abdomenu.
-Simptomi: osrednji do jak abdominalni bol, bol u leðima, mogu imati groznicu, mu?ninu, krvavljenje izmeðu menstruacija, bolne seksualne odnose, poja?an vaginalni sekret. Neke žene uopšte nemaju simptome.
-Transmisija sa žene na ženu: transmisija bakterija koje izazivaju PID je teorijski mogu?a, ali nije prou?avana. Skorašnji izveštaji pokazuju prenos PID izmeðu dve lezbejke kod kojih je dijagnoza pogrešena na prvom pregledu jer nisu uzete u obzir za PID s obzirom na to da spadaju u "niskorizi?nu" grupu za prenos PID.
-Le?enje: srednje težak PID se le?i injekcijama antibotika i oralnim antibioticima. Težak PID se le?i hospitalno aplikacijom antibiotika intravenski. Rutinski se le?e i seksualni partneri/partnerke.
Stidne vaši : Phtiriasis pubis, "picajzle". Postoje tri vrste vaši koje mogu da žive na ljudima: vaš glave, vaš tela i stidna vaš. Vaši se kre?u veoma sporo i ne mogu da prežive duže od 24 sata bez kontakta sa ljudima.
-Transmisija sa žene na ženu: apsolutno! Svaki bliži kontakt sa inficiranom osobom ili njenom ode?om ili posteljinom dozvoljava prenos, pa su seksualne partnerke pod velikim rizikom. No, možete se malo umiriti jer ?emo Vam re?i da vaši ne mogu da ska?u ili lete.
-Simptomi: svrab, prisustvo gnjida ili samih vaši.
-Le?enje: specijalni šamponi, kreme i losioni na bazi 1% lindana[4]. Svi seksualni partneri sa kojima je upražnjavan odnos unazad mesec dana, moraju biti le?eni. Ode?a i posteljina se moraju sterilisati. Ako materijal dozvoljava, koristite visoke temperature za pranje i sušenje. Suva ode?a i ostale stvari koji se drže van domašaja ljudskog tela deset dana ?e takoðe uništiti vaši i gnjide.
Šuga : koža inficirana parazitima, pregljima. Oni vole da borave na toplim vlažnim mestima kakvi su izmeðu prstiju na rukama i nogama, na zglobovima, ispod pazuha, grudi, u kožnim naborima, na struku, u glutealnoj regiji i butinama. Ženke parazita lu?e supstancu dok kopaju kanale u koži. Ta supstanca izaziva svrab, a ne ujed, kako se misli.
-Simptomi: svrab, naro?ito no?u. Kada se osoba prvi put zarazi šugom potrebno je dve do šest nedelja da svrab po?ne. Prilikom svake naredne infekcije svrab po?inje za dan do dva dana. Šuga može da imitira druge kožne raševe i izgleda razli?ito kod razli?itih osoba. Testiranje na šugu se radi uzimanjem malih delova kože na mikroskopsko ispitivanje.
-Transmisija sa žene na ženu: da. Primarno bliskim kontaktom, uklju?uju?i seksualni odnos sa inficiranom osobom. Paraziti šuge mogu da žive nekoliko dana u tkaninama i prašini. Inficirana osoba može da prenese šugu iako nema simptome bolesti.
-Le?enje: 5% permetrin krem (ne 1% koji se koristi za vaši), i drugi preparati. Budite sigurne da stavite malo losiona ispod prstiju i noktiju na nogama. Svi seksualni partneri, svi sa kojima ste imali bliske telesne kontakte i svi ostali sa kojima živite u poslednjih mesec dana treba da budu pregledani i le?eni. Možda ?ete morati da budete le?eni u nekoliko navrata. Svrab se može nastaviti nekoliko dana po po?etku le?enja, ?ak i ako su paraziti mrtvi, ali bi trebalo da se smanjuje. Za ode?u, posteljinu, peškire i druge predmete koje koristite neposredno uz telo koristite viske temperature za pranje i sušenje (ako materijali od kojih su izraðeni to dozvoljavaju). Stvari koje ne mogu da podnesu visoke temperature odložite u plasti?ne vre?e i ostavite da odstoje tri do ?etiri nedelje.
Sifilis : STD koju izaziva spiroheta koja se obi?no otkriva testiranjem krvi. Neke od najozbiljnijih formi sifilisa se javljaju kada se sifilis prenese sa inficirane trudne žene na fetus.
-Transmisija sa žene na ženu: nije specifi?no registrovana, ali je teorijski mogu?a. Kontakt sa ranicama ili osipom inficirane osobe tokom seksualnog odnosa je glavni na?in prenosa.
-Simptomi: deset do devedeset dana nakon seksualnog odnosa, javlja se jedna bezbolna ranica na regiji koja je bila izložena kontaktu. Ova ranica, "šankr" obi?no ima ?vrste rubove. Ne boli. Može da li?i na herpes infekciju, kondilom, šugu ili hemoroide. Ova ranica je izuzetno zarazna. Posle dve do šest nedelja šankr nestaje. Ako ostane nele?en, sifilis nakon šest do osam nedelja prelazi u sekundarnu fazu, koja se javlja kod 30% obolelih. Simptomi ove faze mogu da traju od dve nedelje do šest meseci i uklju?uju ote?ene limfne ?vorove, raš ili simptome nalik prehladi. Mogu se javiti razli?ite vrste promena na genitalijama, koje izgledaju kao ravne sive genitalne bradavice. Kao i ostale promene koje se javljaju tokom sifilisa, i ove su visoko zarazne. Simptomi po?inju da nestaju nakon dve nedelje. Nele?ena infekcija posle ovog stadijuma može izazvati izuzetno ozbiljne komplikacije na srcu, nervnom sistemu, bubrezima, o?ima i mozgu.
-Le?enje: injekcije penicilina, rutinski se le?i i seksualna partnerka.
Trihomonijaza : izaziva je mala protozoa, može da dâ infekciju tipa bakterijskog vaginitisa, no uvek je, za razliku bakterijskog vaginitisa, STD. Živi na vlažnim mestima genitalne regije inficiranih ljudi (npr. u vaginalnom sekretu, genitalnim žlezdama).
-Simptomi: obi?no se javlja penušav sekret sa neprijatnim mirisom, ali simptoma i ne mora da bude. Bolno mokrenje, svrab ili iritacija su ponekad prisutni. Simptomi, ako se jave, obi?no po?inju ?etiri do dvadeset dana posle infekcije, ali mogu i mnogo kasnije.
-Transmisija sa žene na ženu: dokumentovana, a verovatno potcenjena. Partnerke apsolutno treba da budu pregledane i le?ene. Obe partnerke treba da se uzdržavaju od seksualnih aktivnosti do izle?enja.
-Le?enje: metronidazol u jednoj dozi. Partnerke takoðe treba da se le?e.
Gljivi?na infekcija : ova infekcija, poznatija i kao kandidijaza, je izazvana gljivi?nim prekomernim rastom koji remeti ravnotežu normalne vaginalne flore. Pojedine gljivice, kakva je kandida, normalno žive u vagini u relativno niskom broju ne prave?i nikakve probleme.
-Simptomi: peckanje i/ili svrab vulve, vagine; gust, beli sekret ponekad sirastog izgleda; ponekad miris na gljivice.
-Transmisija sa žene na ženu: nepoznata, ali se ne ra?una kao STD heteroseksualnih parova.
-Le?enje: fingicidne masti, suspenzije, vaginalete ili oralni fungicidi (tablete).
-Upamtite: gljivi?na infekcija koja se stalno vra?a, ili koja se teško le?i, obi?no se javlja kod potpuno zdravih žena, ali ponekad može ukazivati na dijabetes (nedijagnostikovan ili nekontrolisan), HIV infekciju ili genitalni herpes, i treba da bude potpuno ispitan, zato treba da se konsultujete sa Vašim lekarem.
IZVOR: http://www.labris.org.yu - http://depts.washington.edu/wswstd/info_frame.htm