Gay-Serbia.com | Diskusije

Zanima me kako vi ja?ate svoje samopouzdanje.

Ja imam hroni?an problem po tom pitanju. Užasno sam nesiguran od kad znam za sebe. Radio sam svašta i taman se malo oja?am, ali dovoljno je da imam lošu nedelju i opet sam na istom. Postanem asocijalan, izbegavam svaki kontakt osim pismenog, užasavam se zvanja telefonom javnih službi i sli?no. Sad mi to ve? jako smeta, jer mi se ?ini da bih raðe pri?ao s telefonskim automatima nego sa živim ljudima.

Hm, i meni isto fali samopouzdanja, pogotovo kad sam sa str8 ljudima, tad sam strashno nesiguran... I kad upoznajem nove ljude uopshte, cutim kao zaliven...

can I join the club?

nazalost, samopouzdanje nije nesto sa cime mogu da se hvalim, i to dobro znaju oni koji me poznaju. oni koji me ne poznaju, verovatno misle da samnom nesto nije u redu koliko god se trudila da budem prirodna. uvek ima neka sitnica koja me spusti.

a ponekad osecam kao da ga imam i previse! pricam normalno sa svima, sve je super i to traje recimo nedelju dana. onda se opet ucutim i tako.

najgore od svega su periodi kada jednostavno sve sto uradim nije dovoljno dobro...

ne znam... ne znam kako da se nosim sa tim. to valjda ide sa vremenom?

eh da, strasno volim da se stopim sa nekim mojim svetom. valjda kontam da mi tamo niko ne moze nista ili sta vec...? imate li isti problem?

Originally posted by revealeh da, strasno volim da se stopim sa nekim mojim svetom. valjda kontam da mi tamo niko ne moze nista ili sta vec...? imate li isti problem?

pa da, asocijalnost i depresija.

ali kako se borite sa time? koje su konkretne mere koje vam pomognu da makar malo popravite takvu situaciju?

Samopouzdanje ili samouverenje spada u grupu SAMOOSECANJA znaci to su posebna osecanja koja se odnose na nas same(samouverenje,samopostovanje,samoljubav,samozadovoljstvo,samoljutnja,samosumnja,samogadjenje,samoprezir,samomrznja....).
Samoosecanja se ubrajaju u osecanja dvojnosti licnosti,naime deo koji oseca i deo prema kome se oseca.....
Izgradnja KVALITETNIH samoosecanja su uslovljena kvalitetno datom i dobro intrnalizovanim(prihvacenim)emocionalnim reakcijama od strane roditelja ili bilo kojih drugih oblika autoriteta u zivotu.....
Ako uzmememo da je SAMOPOUZDANJE rezultat uverenja u sopstvenu dobrotu,sposobnost i istrajnost onda bih ja tebi pripisao iskljucivo SAMOSUMNJU(osecanje sumnje u iste,dobrotu,sposobnost i istrajnost),te ne vidim sta je strasno poraditi na sebi jer ako samo sumnjas a nisi siguran gde ,sta, kako,bolje tu energiju ostavi na "razresavanje" svog problema,a ima ko razotkriva sumnje i kanalise iste,a u ovom slucaju radi se o tvoj inertnosti da resis svoj problem koji je jako lako resiv samo je stvar tvojih prioriteta u zivotu,sta ti je vaznije kao problem....
Ovo je krajnje dobronamerno, te bih voleo i da ga tako privatis.....

Samopouzdanje kao sto i ime kaze gubitak sigurnosti u sebe ne moze tek tako da se razresi kao sto rekose neki,ali moze da se kamuflira,sto se ovde i trazi.
Ja to postizem tako sto bas naprotiv se postavljam kao dominantan u situaciji,iako zaista nisam takav.To mogu biti najrazlicitije situacije.Uzmimo upoznavanje kao primer.Iako osoba kojoj prilazite za vas pretstavlja cilj ali i prepreku zbog vase prirode kojoj nedostaje samopouzdanje,vi cete joj prici puni sebe,vodicete razgovor,cak i ne slusajuci toliko komentare jer vas oni mogu vratiti u vase normalno "pasivno" stanje i bicete na pocetku.Vremenom se sve stabilizuje i pocecete da osecate sigurnost uzivajuci u uzajamnom razgovoru.Isto vazi i za ispite,kupovinu parfema...
Nadam se da ce moj mali doprinos pomoci...

Originally posted by reveal
eh da, strasno volim da se stopim sa nekim mojim svetom. valjda kontam da mi tamo niko ne moze nista ili sta vec...? imate li isti problem?

Me too

Ja nekad osecam nedostatak samopouzdanja kada je neki posao/situacijia/NESTO predamnom. To je kod mene povezano sa pesimizmom i skepsom, podjednako sa manjkom samopouzdanja.

Preovladjujem to iskustvom. Setim se slicnih situacija u kojima sam se na pocetku takoisto osecao a koje su se kasnije pozitivno zavrsile.

Ali mi je nekad najbolje da imam nekog sa strane u koga ja verujem, koji mi kaze prosto:" Ti to mozes, bice sve u redu".

?ut bre! Kakav nedostatak samopouzdanja?!Gde bi se to meni desilo? Ja imam savršenu kontrolu...

Ja nemam problem sa samopouzdanjem. Meni toga ne manjka. Kao ni pozitivne energije. Zbog svog tog jazza, ne mogu da se u?lanim u društvo. Ne?u vam odati ime kluba. Intimno je.

Ja ga vise nikako ne jacam! Trudila sam se i mogu reci da mi je donekle i islo ali kad vi necete vise onda ne vredi nista.....

treba vremena da se upoznas, to sta si, kakav si, koje su ti dobre i lose strane, u cemu si najbolji, u cemu si malo manje uspesan i da istices ono sto je dobro, uvek.

lepo je to kad se kaze, zvuci lepo, ali kako da sprovesti u delo?

kako se bilduje?
to look life in the face and ALWAYS to look life in the face.
i to tako sto se neko suocava sa svojim strahovima a narocito tim strahovima socijalne vrste koji ustvari i jesu bit nesigurnosti.

okruziti se izazovima i pokusati da se uhvatite u kostac sa istima. naravno paziti da ne bude prevelikih zaolgaja, jer opet ti neuspesi mogu dati gadni bumerang udarac (goca t.). Ali opet, one has to know, neuspeh i bol su itekako sastavno deo zivota a cesto i korisni, jer kad boli znaci da mozda nesto i raste! (bez zadnjih misli, molim ) I to je nesto sto moguce pomaze ali naravno, samo na duuuuuuuge staze.

okruziti se ljudima, i ne biti sam. (osim kad stvarno zelis, doooobro... )
ali ne i kad bi"radije da pricas sa automatima nego sa ljudima"
i ne dozvoliti mislima tipa "ma nisam ja dovoljno vredan da budem sa njima, ili da uopste zovem nekog, samo cu se osecati inferiorno i suvisno, bolje je meni sa mojim automatom" da nabujaju, u have to fight it!!!

ljubav? nikad dosta i to je vazna stavka u healing procesu.

e al sam se naprojektov'o... c.

Jao fuj...
Moracu da se složim s Shoplifterovim mišljenjem.

Nadam se da me primate u drustvo. Imam uzasnih problema sa
gubitkom samopouzdanja i ne znam kako da ga se resim.

Pogorsalo se u zadnjih nekoliko meseci, i to drasticno, tako da
izbegavam svaki kontakt sa ljudima, a i ako odem na neku zurku, tu svoju asocijalnost pokusavam da prikrijem (ne)umerenom kolicinom alkohola.

Pozive za druzenje u dvoje/troje odbijam u startu, jer ne mogu da
se snadjem u takvim situacijama. Osecam se kao da sam suvisan...

Reveal i ja ocigledno imamo isti problem, jer i meni je povremeno
sve super, normalno pricham sa svima, zajebavam se sve u
sesn'est, a onda dodje jedan duzi period kad ne mogu da se
opasuljim i kada najvise od svega volim da se zatvorim kuci, da
budem sam i da me niko zivi ne zove. Tada mi se cini da bi pusto
ostvro bilo najidealnije mesto za mene, jer nema ni ljudi, ni
telefona...jedino bi mi tv nedostajao.

Koliko god se trudio da budem prirodan i normalan, a to znaci da
pricam ovako kao navijen, uvek se zavrsi bez veze jer i najmanja
sitnica, najmanja pomisao na nesto sto me podseca na ovakve
dane moze biti posledica toga da se ucutim, da delujem totalno
nezainteresovano ili izgubljeno.

Nije problem sto se ja posle toga osecam kao neko nesposobno
mutavo go*no, nego zbog toga sto takve stvari odbijaju
ljude. Osecam da cu tako izgubiti mnogo ljudi do kojih mi je
stalo, jer ne pricam o tom problemu i niko ne zna kakvu muku
muchim.

Posto znam da problem gubitka samopouzdanja ne mogu sam
da resim i da me vrlo cesto dovodi u jako neprijatne situacije,
dogovorio sam se sa jednom devojkom koja se razume u takve
"sluchajeve" a i to joj je posao, da malo porazgovaram sa njom
na tu temu jer sto je najgore, ni ja sam ne znam odakle da
pocnem da ga reshavam.

Originally posted by HugoOvo je krajnje dobronamerno, te bih voleo i da ga tako privatis.....

oh, da, svakako, mislim da si upravu što se ti?e inertnosti.

Originally posted by d` Winter
Samopouzdanje kao sto i ime kaze gubitak sigurnosti u sebe ne moze tek tako da se razresi kao sto rekose neki,ali moze da se kamuflira,sto se ovde i trazi.

ja ne bih da to zakamufliram, jer verujem da u tom slu?aju situacija uvek ponovno izlazi na površinu. voleo bih da to rešim, a konkretno me zanimaju neke tehnike i mini-vežbe iz "doma?e radinosti".

u svakom slu?aju, hvala za sugestiju, i'll try it.

mislim da sam samo opet upao u svoju samokriti?nu fazu u kojoj nisam zadovoljan ni?im što uradim. i onda samo pravim nešto novo i novo, a nikako da se zaustavim i pogledam šta sam to sve lepo uradio. možda kad mi proðe ovaj ispitni rok budem bolje, ima i to veze. ve? jako dugo nisam dao ni jedan jedini ispit i stvarno se loše ose?am, priznao ja to mami i tati ili ne.

Originally posted by fazza
Nadam se da me primate u drustvo. Imam uzasnih problema sa
gubitkom samopouzdanja i ne znam kako da ga se resim.

Pogorsalo se u zadnjih nekoliko meseci, i to drasticno, tako da
izbegavam svaki kontakt sa ljudima, a i ako odem na neku zurku, tu svoju asocijalnost pokusavam da prikrijem (ne)umerenom kolicinom alkohola.

Pozive za druzenje u dvoje/troje odbijam u startu, jer ne mogu da
se snadjem u takvim situacijama. Osecam se kao da sam suvisan...

Reveal i ja ocigledno imamo isti problem, jer i meni je povremeno
sve super, normalno pricham sa svima, zajebavam se sve u
sesn'est, a onda dodje jedan duzi period kad ne mogu da se
opasuljim i kada najvise od svega volim da se zatvorim kuci, da
budem sam i da me niko zivi ne zove. Tada mi se cini da bi pusto
ostvro bilo najidealnije mesto za mene, jer nema ni ljudi, ni
telefona...jedino bi mi tv nedostajao.

Koliko god se trudio da budem prirodan i normalan, a to znaci da
pricam ovako kao navijen, uvek se zavrsi bez veze jer i najmanja
sitnica, najmanja pomisao na nesto sto me podseca na ovakve
dane moze biti posledica toga da se ucutim, da delujem totalno
nezainteresovano ili izgubljeno.

Nije problem sto se ja posle toga osecam kao neko nesposobno
mutavo go*no, nego zbog toga sto takve stvari odbijaju
ljude. Osecam da cu tako izgubiti mnogo ljudi do kojih mi je
stalo, jer ne pricam o tom problemu i niko ne zna kakvu muku
muchim.

Posto znam da problem gubitka samopouzdanja ne mogu sam
da resim i da me vrlo cesto dovodi u jako neprijatne situacije,
dogovorio sam se sa jednom devojkom koja se razume u takve
"sluchajeve" a i to joj je posao, da malo porazgovaram sa njom
na tu temu jer sto je najgore, ni ja sam ne znam odakle da
pocnem da ga reshavam.

napisao si ukratko najveci problem u mom zivotu. procitao si mi misli

Nedostatak samopouzdanja?! Ja ga imam previse, to je tek problem!

manjak samopouzdanja.....well neke osobe imaju veliki razlog za isti drugi pak nemaju nikakav....
nekima podizem isto, ako vidim da im je potrebno, dok drugima volem da spushtam....

a kako im podižeš samopouzdanje, Morgan Le Faye?

Originally posted by lukeguy
a kako im podižeš samopouzdanje, Morgan Le Faye?

zini da ti kazem

well, pa obichno rechima, nekada prosto-proshirenim rechenicama, zajedno s pogledom....

zna?i imaš neki pogled...

super tema ....

Eto ja sam imao problema sa samopouzdanjem ... od neke 18 godine, do mog autovanja meni i celom svetu

Do 18 godine, nekakko nisam razmišljao o gay svetu, niti da sam gay, vec sam to ostavljao da se kasnije brinem za to ... Onda me odari u glavu nekako da sam gay, ali nisam nikome govorio .. cak i kad sam ulazio u neke veze... nisam sebi priznao da sam gay, mozda zato sto nisam ulazio u gay scenu i nisam poznavao puno gay ljubi oko sebe
..sve je to trajalo do leta 2004 godine kada sam zatrazio profesionalnu pomoc, ali što je jos bitnije kad sam zakoracio u gay svet i poceo upoznavati ljude, gde sam moram priznati sebi i okolini da sam gay
U tom periodu moje samopouzdanje je drasticno palo, imao sam veliki problem sa komunikacijom sa ljudima, uop?e, imao samproblem sa normalnom komunikacijom sa str8 svetom

...ali nekako se sve promenilo mojim outovanjem, nesto se u mojoj glavi promenilo... postao sam zabovoljniji sammim sobom i nekako to samopouzdanje se vratilo ...
...naravno, kao i svi, imam ups and dows u samopouzdanju ... ali nekkoko je to (mislim) u normali

[Izmenjeno 18-1-2005 goranD]

Originally posted by goranD
...naravno, kao i svi, imam ups and dows u samopouzdanju ... ali nekkoko je to (mislim) u normali

da, izgleda da jeste... ja sam svedok!

Uh, ja nemam te ups and downs.

Inace nemam problem sa samopouzdanjem, cak i kad mi se desava da zapadnem u neke od onih mucnih i gadnih zivotnih situacija za padanje u nesvest - samo pomislim kako bi u toj situaciji vecini ljudi samopouzdanje moralo biti poljuljano, ali kod mene... nista.... i dalje sam jaka i zaljubljena u sebe i to sta jesam.

Naravno, imas faze kad ti nije ni do koga i ni do cega, i prosto se iskljucis iz spoljasnjeg sveta i zatvoris u svoj... ali ja i u tim situacijama samo "odmaram" od svega, i svo vreme pritom mi ni na kraj pameti ne pada da sad ja nesto ne valjam, da sam losa osoba ili sta vec...

I kapiram da je to kod mene tako oduvek, ni gay momenti, ni pubertet, ma nista dosad nije uspelo to da mi poljulja...

Kapiram da je jako tesko povratiti izgubljeno samopouzdanje, ali valjda jos i teze steci ga ako ga nikad nisi ni imao.. Ali verujem da je moguce. I da to moze svako, samo ako se dovoljno potrudi i uporno radi na tome... za metode kako to izvesti, bojim se da nisam merodavna....

Originally posted by mirth
Uh, ja nemam te ups and downs.

Inace nemam problem sa samopouzdanjem, cak i kad mi se desava da zapadnem u neke od onih mucnih i gadnih zivotnih situacija za padanje u nesvest - samo pomislim kako bi u toj situaciji vecini ljudi samopouzdanje moralo biti poljuljano, ali kod mene... nista.... i dalje sam jaka i zaljubljena u sebe i to sta jesam.

Naravno, imas faze kad ti nije ni do koga i ni do cega, i prosto se iskljucis iz spoljasnjeg sveta i zatvoris u svoj... ali ja i u tim situacijama samo "odmaram" od svega, i svo vreme pritom mi ni na kraj pameti ne pada da sad ja nesto ne valjam, da sam losa osoba ili sta vec...

I kapiram da je to kod mene tako oduvek, ni gay momenti, ni pubertet, ma nista dosad nije uspelo to da mi poljulja...

Kapiram da je jako tesko povratiti izgubljeno samopouzdanje, ali valjda jos i teze steci ga ako ga nikad nisi ni imao.. Ali verujem da je moguce. I da to moze svako, samo ako se dovoljno potrudi i uporno radi na tome... za metode kako to izvesti, bojim se da nisam merodavna....

mislim da je potrebno biti dovoljno stabilna osoba da bi postigao da zadovoljis svoje licne i unutrasnje potrebe. pogotovo da se sredis emocionalno. svi mi imamo krahove u zivotu, jer zivot ne bi bio zivot bez toga. treba biti dvoljno sabran u takvim situacijama i tacno znati sta sad...
meni je to ponekad nemoguce... ne zanm ni sta zelim, ni sta ne zelim, ni kako cu odreagovati... mislim da mi zato samopouzdanje varira.