Gej Srbija

www.gay-serbia.com
null

Sonja Sajzor: Ono u šta verujem postalo je bitnije od želje za privatnošću

Sonja Sajzor: Ono u šta verujem postalo je bitnije od želje za privatnošću  ·  Odabrao: JM  ·  Dodato: 23. JUL 2020
Sonja Sajzor/privatna arhiva.

Sonja Sajzor je drag performerka, DJ, organizatorica žurki, pjevačica, tekstopistkinja, vlogerka, feministkinja, hrabra žena koja se ne ustručava javno govoriti o mizoginiji, transfobiji, ugnjetavanju i stigmatiziranju marginaliziranih društvenih skupina, jer je sve to osjetila i osjeća na svojoj koži – u svom životu kojeg trenutno živi u Beogradu. U razgovoru za naš portal, između ostalog, govorila je zbog čega je važno javno i otvoreno govoriti o ovim problemima, o svom iskustvu u klupskoj i muzičkoj industriji, razlozima zbog kojih je odlučila da više ne organizuje žurke, ali i planovima za budućnost.

Aida K: Odrasla si u malom mjestu kod Šapca, suočena sa svakodnevnom borbom za prihvatanje od strane svoje okoline, svojih vršnjaka/inja, ali i profesora/ica. Kako danas gledaš na sve to?

SONJA SAJZOR: Istina je da sam kao dete bila izložena vršnjačkom nasilju, međutim ja nisam tražila da me ljudi prihvate, nego da me fizički ne ugrožavaju. Sada sam u kasnim dvadesetim, 99% trauma iz detinjstva sam zalečila, i ne mislim danas toliko o tome.

Aida K: Sa 18 godina si se preselila u Beograd, gdje si napadnuta i brutalno pretučena na ulici, dok si se vraćala kući sa svojim dečkom. Kako je ovo iskustvo utjecalo na tebe, i da li je na neki način odredilo intenzitet tvoje snažne borbe koja je uslijedila?

SONJA SAJZOR: To je bilo pre skoro deset godina, ni ne sećam se više u potpunosti tog incidenta. Pretučena sam mnogo puta od tad, te tom incidentu ne pridajem nešto više značaja. Moj aktivizam je zapravo više motivisan problemima sa kojima sam se susrela kao odrasla osoba, kao što je na primer eksesivna diskriminacija koju sam doživljavala na poslu.

Aida K: Već duže vrijeme imaš svoj You Tube kanal na kojem, između ostalog, govoriš o mizoginiji i trasfobiji. Zašto je, prema tvom mišljenju, važno javno i otvoreno govoriti o ovim temama?

SONJA SAJZOR: Ja sam po prirodi introvertna, i kada sam završila svoju tranziciju i dobila dokumenta sa ženskim imenom, razmišljala sam da se u potpunosti povučem iz javnosti i da živim ”stealth”, što bi Amerikanci rekli, tj. da niko na poslu, ili bilo ko u mom okruženju, ne zna da sam trans. Međutim, mislim da transfobija baš kulja proteklih par godina, i kao svaka šovinistička politika, glavna strategija je širenje dezinformacija o transrodnosti kako bi se fabrikovao strah od transrodnih osoba. I mislim da je jedino rešenje protiv toga da mi, kao transrodne osobe, javno pričamo o svojim iskustvima kako bismo rušili predrasude i dezinformacije. Stoga sam ipak rešila da je moja misija i ono u šta verujem postalo bitnije od želje za privatnošću, i zbog toga pričam o stvarima o kojima pričam.

Aida K: Mizoginija i transfobija su veoma rasprostranjene, ne samo u patrijarhalnom, heteronormativnom društvu, nego i unutar LGBTI zajednice. Ti si jedna od rijetkih osoba koja ne izbjegava da govori upravo o tome. Zašto smatraš da je to bitno?

SONJA SAJZOR: Provela sam oko 6 godina u klupskoj i muzičkoj industriji (koje se često preklapaju), i ta scena je jezivo mizogina. Žene prosto nisu dobrodošle, a da ne pominjemo trans žene. Ja sam 5 godina uspela da se provučem kao DJ i organizatorka žurki, što mi, gledajući unazad zvuči nerealno, i iskreno, ne znam kako sam to postigla. Provela sam dosta vremena uplakana i pod stresom, ne samo zbog mizoginije i transfobije koje sam doživljavala, nego zato što sam konstantno bila gaslight-ovana da sam sama kriva za sve što mi se dešava, ili da pak umišljam loš tretman koji mi se dešavao. Najveća nagrada za to što pričam o mizoginiji i transfobiji koje doživljavam mi je to što mi se javljaju mlade žene i trans ljudi i govore mi ”Wow, mislila sam da sam luda što mi smeta način na koji me tretiraju. Ti si mi pomogla da shvatim da nisam luda i da takav tretman zaista nije okej”. I isključivo to je moja misija.

Aida K: Ako porediš situaciju danas, sa onom od prije desetak godina, kada je u pitanju društveno prihvatanje trans osoba, naročito trans žena, da li je primjetan napredak? Ako jeste, šta je tome najviše doprinijelo?

SONJA SAJZOR: Napredak definitivno postoji. Manje transfobije u društvu znači da će se više trans ljudi usuditi da bude vidljivo, a više vidljivosti i izloženosti edukaciji o trans iskustvu čini društvo tolerantnijim na nas. I mislim da je to jedan lep krug za koji se nadam da će se nastaviti.

Aida K: U jednom od svojih video klipova na You Tube-u, objasnila si razloge zbog kojih više ne organizuješ žurke. Prijetnje otkazom, sabotiranje žurki od strane muških kolega, širenje neistina u cilju uništavanja profesionalnog ugleda i časti, seksualno uznemiravanje, samo su neki od problema sa kojima si se suočavala posljednjih godina. Rijetke su žene koje javno govore o svom iskustvu u svijetu „skrojenom po mjeri muškaraca“. Šta je, prema tvom mišljenju, najveći razlog zbog kojeg žene pasivno prihvataju taj svijet i nastoje mu se prilagoditi. Da li je to strah od potpunog gušenja glasa onih koje se usude o tome pričati, strah da neće naići na razumijevanje i podršku, ili nešto drugo?

SONJA SAJZOR: Kada sam ja bila seksualno uzmeniravana od strane jednog poslodavca, ljudi kojima sam rekla za uznemiravanje su me prekorili i rekli mi da laskam sebi što tvrdim da je jedan tako moćan muškarac zainteresovan za mene. I dosta žena se susretne sa istim gasligthing-om. Kao što ranije rekoh, dosta nas ne samo da doživljava mizoginiju (ili bilo koji drugi oblik dehumanizacije i diskriminacije), nego takođe doživljava gaslighting – konstantno ubeđivanje da smo pogrešno protumačile, pogrešno čule, to se nije desilo, mi izmišljamo, mi laskamo sebi itd., zbog čega se žene ne usuđuju da progovore, jer te takvi komentari toliko izlude i izmanipulišu da i sama sebe počinješ da pitaš ”Da li sam ja to zaista dobro čula/protumačila ili sam ipak preosetljiva/izmišljam”. U Srbiji na muzičkoj sceni vlada bro-kultura, tj. poslove ne dobijaju ljudi koji su najtalentovaniji, nego muškarci koji su ortak od ortaka, što celo ”ulaganje pritužbe” čini još težim, jer će većina ljudi da veruje svom ortaku a ne tebi.

Aida K: Na samom kraju videa kažeš da pokušavaš da „provališ“ šta dalje. Jesi li uspjela?

SONJA SAJZOR: Provalila sam šta me zanima: snimanje muzike i snimanje YouTube vlogova o ljudskim pravima. Za sada samo snimam vlogove, jer mi za to ne treba budžet. Pokušavam da oživim dovoljno svoj YouTube kanal da mogu da zarađujem od njega (što od pregleda, što od donacija na Patreon-u i PayPal-u, prodavanju merch-a itd). Za sada znam šta želim, no takođe treba provaliti kako zaraditi od svog rada. Svesna sam da u Srbiji samo gubim vreme i tražim načine da se odselim u neku bolju državu u kojoj bih mogla da živim od svoje umetnosti.

Vaši Komentari
Drago Dedinje, sve se slažem, gledala sam nastup ove umetnice na Merlinka festivalu 2014.,to je bilo toliko loše, da ni publika u Domu omladine nije rado aplaudirala. Poseban problem je što sve ovakve umetnice iz Srbije pokušavaju uspešno da se bave prostitucijom ali klijentela u Srbiji koja ima para ipak bira Staniju.
Rosa
Karaburma · 03.08.2020, 2:53
Draga Roso vi ste sigurno culi za Holivud. Ekonomija Kalifornije je peta u svetu zahvaljujuci tehnnoloskom, poljoprivrednom i umetnickom sektoru. Problem nije sto u Srbiji ljudi hoce da se bave umetnoscu vec sto ta horda srpskih umetnika pravi proizvod koji nije konkurentan sa svetskom ponudom.
Dedinje, Srbija · 28.07.2020, 12:41
Znate šta, sve to stoji što ova žena kaže, ali glavni problem je u tome što u Srbiji ima isuviše umetnika po glavi stanovnika. Svi bi u umetnike. To srpska ekonomija ne može da izdrži, jer je Srbija poljoprivredna i siromašna zemlja i nisu joj potrebni toliki umetnici,već joj trebaju radnici.

Rosa, Karaburma
Beograd · 26.07.2020, 6:37
© 1999-2015 GAY-SERBIA.COM. ALL RIGHTS RESERVED. GEJ-SRBIJA.COM. SVA PRAVA ZADRŽANA.