Uzrok homoseksualnog ponašanja leži u genetici i faktorima sredine

Homoseksualno ponašanje je većim delom uslovljeno genetikom i slučajnim faktorima sredine, kažu nalazi najveće do sada studije blizanaca na svetu.

Pišući u naučnom magazinu Archives of Sexual Behavior, istraživači sa Queen Mary's School of Biological and Chemical Sciences i Karolinska Institutet u Štokholmu, su objavili da genetika i faktori sredine (koji su posebni za svakog ponaosob i mogu da obuhvate i biološke procese kao što je izloženost različitim hormonima u materici) su bitni odlučujući faktori za homoseksualno ponašanje.

Dr Qazi Rahman, koautor ove studije i vodeći naučnik za ljudsku seksualnu orijentaciju objašnjava: "Ova studija umanjuje svaku važnosti koju smo se trudili da pronađemo u jednom "gej genu" ili jednoj varijabli spoljašnje sredine, koja bi moga da se koristi da bi se izdvojila homoseksualnost - faktori koji utiču na seksualnu orijentaciju su složeni. Mi ovde ne pričamo samo o homoseksualnosti, već je i heteroseksualno ponašanje isto pod uticajem kombinacije genetskih i faktora sredine.

Tim koji je vodio Dr Niklas Långström na Karolinska Institutet je sproveo prvo istraživanje zaista zasnovano na populaciji svih odraslih blizanaca (20-47 godina starosti) u Švedskoj. Studije jednojajčanih, dvojajčanih ili blizanaca sa istim ocem, su često korišćene u rasvetljavanju genetske i faktora sredine koji su odgovorni za homoseksualnu osobinu. Dok jednojajčani blizanci dele sve svoje gene i celokupnu svoju sredinu, blizanci po ocu dele samo polovinu gena i polovinu sredine. Stoga je veća sličnost u osobini kod jednojajčanih blizanaca u odnosu na blizance po ocu, što ukazuje da su genetski faktori delimično odgovorni za homoseksualnost.

Ova studija je proučila 3 826 istopolnih blizanačkih parova (7 652 pojedinaca), koji su dali odgovor na pitanje o konačnom broju partnera istog i različitog pola koje su ikada imali. Rezultati su pokazali 35 % razlike među muškarcima u istopolnom ponašanju (što znači da neki muškarci nisu imali partnera istog pola, a neki su imali jednog ili više) što se pripisuje genetici.

Rahman objašnjava: "Genetikom objašnjavamo oko 35 % razlike između muškaraca u homoseksualnom ponašanju i ostalih faktora sredine koji su specificni za pojedinca (koji se odnose na stavove koji nisu društveni, porodicu ili roditeljstvo koje blizanci dele) i koji su odgovorni za oko 64 %. Drugim rečima, muškarci postaju gej ili strejt zbog različitih razvojnih putanja, a ne samo jedne putanje."

Kod žena, genetika je odgovorna za oko od prilike 18 % variranja u istopolonom ponašanju, dok faktori sredine koji nisu zajednički čine 64 %, a zajednički faktori ili porodična sredina objašnjavaju 16 %.

Studija pokazuje da su genetski uticaji važni, ali skromni, i da faktori sredine koji nisu zajednički i mogu da obuhvate i faktore koji su postojali tokom razvoja fetusa jesu dominantni. Još nešto što je važno je nasleđe, koje ima od prilike isti uticaj kao i zajednički faktori sredine kod žena, dok kod muškaraca ono nema uticaja na seksualno ponašanje.

Dr Rahman dodaje: "Studija nije bez svojih ograničenja - mi smo koristili merenja ponašanja seksualne orijentacije, koja su u redu upotrebljavati kod muškaraca (muška psihološka orijentacija, seksualno ponašanje i seksualna osetljivost su veoma povezani) ali je to manji slučaj kod žena (kod kojih je jasnija odvojenost između ovih elementata seksualnosti). Uprkos ovome, naša studija je ponudila do sada najnepristrasniju procenu genetskih i ne genetskih doprinosa seksualnoj orijentaciji."

Citat:"Genetski i faktori sredine u istopolnom seksualnom ponašanju: Istraživanje populacije blizanaca u Švedskoj" je objavljena u prvom online izdanju Archives of Sexual Behavior:

Izvor: Queen Mary, University of London