Tukli ih i vređali, ali dva zagrljena dečka ponosno hodaju gradom

Gejevi i lezbejke smatraju da je homofobija danas manja nego pre nekoliko godina.

Gađali su ih kamenjem, tukli su ih, prozivali da nisu Hrvati, vređali ih  - sve to proživljavali su na povorkama ponosa u gradu.

No, uprkos takvim incidentima pripadnici seksualnih manjina, u koje ubrajamo i gejeve i lezbejke, nisu pomišljali na beg iz Zagreba, grada u kojem rade, studiraju i žive. U našem trećem serijalu o toleranciji želeli smo saznati šta oni misle - jesu li naši sugrađani tolerantni?

- Biti "izvan ormara" (izraz kojim pripadnici LGBT populacije otkrivaju svoju orijentaciju, nap. a.) u Hrvatskoj znači naučiti živeti s neugodnostima - pogledi na ulici jer nosiš skinny pantalone, dobacivanja, smejanje. Ja sam svojima rekao da sam gay nakon 2. godine fakulteta, nije bilo jednostavno, no najviše me dirnuo deda rečima da budem hrabar i svoj - otkriva Igor Mlinarić, 23-godišnji student iz Dubrovnika, koji je u našem gradu nezgodne epizode doživeo i zbog porekla. Psovali su ga, pretili smrću...

Brutalne batine

- Ponosan sam što sam iz Dubrovnika i na to što sam gej i mislim da to ne bi trebalo nikome smetati. Zagreb jeste tolerantniji od drugih gradova jer ovde ima svakakvih ljudi. Naravno, kad čujem uvrede, nije mi drago, često sam morao i prećutati - kaže Igor prisećajući se kako su ga pljunuli jer je zagrljen šetao s prijateljem. Začudilo ga je jer, kaže, "nije da se nakon izlaska ‘straight' momci, kad malo popiju, ne grle".

- Zagreb je tolerantan grad - zaključuje i 46-godišnji Goran Hadžić koji se u Zagreb doselio, kako kaže, zbog stila života kojim je želeo živeti. Jasno se izjašnjava kao gej.

Foto: 'Petar Glebov/PIXSELL'

- Živim zbog sebe, a ne zbog drugih - kaže. Tolerancija uopšte nije sporna bez obzira na brutalne batine koje su ga dočekale još 2010. kada je izašao iz gej lokala u Mrazovićevoj ulici.

- Tukli su me vičući: Ubij ga, ubij pedera! Pao sam na pod, a oni su me nogama udarali u glavu - prepričava batine koje su ga snašle stotinak metara od 1. zagrebačke policijske stanice u ranim jutarnjim satima.

- U trenutku dok sam ležao na tlu i dok sam još mogao vikati, zazvao sam pomoć, što su čuli slučajni prolaznici koji su bili u drugoj ulici. Oni su mi pomogli i ne znam, da njih nije bilo, kako bi sve to završilo - kaže Goran.

Sve je više podrške

Homofobija u gradu postoji, premda ne kao pre, ako je suditi i po iskustvu Karle Horvat Crnogaj koja kaže da joj je nepojmljivo kriti vezu s devojkom.

- LGBT kultura je vidljivija, što sa sobom povlači i prihvatanje. Lepo je što glasovi podrške sugrađana postaju sve glasniji - kaže. Dodaje da na ulici više ne doživljava ispade, odnosno ne više nego kad je imala ružičastu kosu.

Nije potrebno samo tolerisati, treba i prihvatiti
Zbog svoje seksualne orijentacije u poslednje četiri godine svaka druga lezbejka, gej i biseksualna osoba pretrpeli su nasilje.
U tom razdoblju gotovo ih je 40% doživelo uvrede ili psovke, 20 posto pretnje fizičkim nasiljem, a fizičko nasilje doživelo je 14% ispitanika poslednjeg istraživanja koje je sprovela LGBT zajednica za celu Hrvatsku. Nasilnici su najčešće žrtvama nepoznate osobe, bilo na javnim otvorenim ili zatvorenim mestima. Karla Horvat Crnogaj svedoči da je i sama doživela i degutantne seksualne ponude i nasrtaje, a najviše su joj se, kaže, gadili pijani "uleti" tokom izlazaka. Objašnjava da je, u poređenju s ostalim gradovima, u Zagrebu nivo prihvatanja veći, no upozorava i na bitnu razliku.
- Tolerancija je zavodljiva reč. Toleriše se nešto preko volje, a potrebno je uistinu prihvatiti. Neki građani i više nego podržavaju, no na društvu se uvek treba raditi, ponajpre edukacijom u školama i u medijima - poručuje.