Slavimo 20 godina postojanja
Gej Srbija
teorija

John Boswell
Arhetipovi gej ljubavi u hri规anskoj istoriji

Ponovno otkrivanje gej istorije
 
 
John Boswell (1947-1994)
Pre vi筫 od godinu dana objavili smo na na筫m sajtu kratku biografiju Johna Boswella, a ovog puta donosimo u prevodu jedan njegov 鑜anak, odnosno javno predavanje koje je on odr綼o u Engleskoj 1982. godine i koje predstavlja odli鑑n uvod kako u njegovo delo ''Hri规anstvo, dru箃vena tolerancija i homoseksualnost'' iz 1980, tako i u njegovu 鑥venu knjigu ''Same-Sex Unions in Premodern Europe'' koja se pojavila 1994. god. i koju je on upravo ovde posredno najavio. Pored toga 箃o u prvom delu predavanja iznosi osnovne ideje i zaklju鑛e iz svog monumentalog dela ''Hri规anstvo, dru箃vena tolerancija...'', doti鑕 se i teme bez koje forum sajta gay-serbia, verovatno nikad nije bio: biti gej i biti hri规anin?! Drugi, kra鎖 deo predavanja, odnosi se na pravoslavni obred bratimljenja ili bratotvorenja i prevod slu綽e ovde dat, jeste verovatno prvi njen prevod na savremeni srpski. Nakon dvanaest godina izu鑑vanja ovog obreda (鑙nodejstva), njegovog porekla i istorije, dru箃vene funkcije bratimljenja i motivacije za stupanje u njega, Boswell je bio obazriviji pri kvalifikaciji obreda i formulacija ''gay marriage'' iz ovog predavanja (dodu筫 uz izvesnu ogradu), bi鎒 zamenjena izrazom ''same-sex union'', 箃o predstavlja 筰ri definicioni okvir u kojem, i tu Boswell ostaje veran svojim po鑕tnim stavovima, homoerotsko iskustvo zauzima izuzetno va緉o mesto, iako ne ekskluzivno. Uprkos tome 箃o Boswellova knjiga ''Same-Sex Union'' crpi mnogo podataka iz srpske srednjovekovne i novovekovne istorije kulture i obi鑑ja (te mu recimo Camille Paglia u recenziji u Washington Post-u (17. jul 1994), zamera i to 箃o se bavi ''izolovanim i marginalnim regionima poput post-minojskog Krita, Skitijom, Albanijom ili Srbijom u kojima postoje jedinstvene i ponekad bizarne lokalne tradicije'' (http://www.fordham.edu/halsall/pwh/bosrev-paglia.html), nije do sada, koliko znamo, bila ozbiljno (ako uop箃e) recipirana u srpskoj sredini (odli鑑n pregled polemike na engleskom oko ove studije, daje sajt vizantinologa Paula Halsalla posve鎒n Boswellu http://www.fordham.edu/halsall/pwh/index-bos.html). U tom smislu, ovaj tekst predstavlja mali presedan.



Razlog mom bavljenju naukom (osim verovatno li鑞e sklonosti) jeste delimi鑞o i taj da je znanje jedno od najboljih oru緅a koje se mo緀 imati u borbi protiv sila zla. Ne tvrdim da je nemogu鎒 to oru緅e upotrebiti na strani zla - svakako je mogu鎒 - ali to isto oru緅e mo緀 se koristiti da bi se suprotstavljalo zlu. 萫sto sebe vidim kao proizvo餫鑑 oru緅a: odnosno, poku筧vam da proizvedem znanje koje ljudi kasnije mogu da koriste u dru箃venim borbama.

Predo鑕no mi je da moja knjiga Hri规anstvo, dru箃vena tolerancija i homoseksualnost (1980) predstavlja oru緅e kojim mnogi ljudi ne umeju ba najbolje da rukuju, i mo綿a nije idealno 箃ivo koje 鎒 odmah i鎖 iz ruke u ruku. Zato bih voleo da po鑞em nekolikim re鑙ma o ovoj knjizi. Trebalo mi je deset godina da bih razumeo stvari koje sam u toj knjizi zapisao; bi鎒 da je previ筫 o鑕kivati od drugih da do toga dodu po箃o je samo i硅itaju za nekoliko dana. Ipak, 緀lim da otpo鑞em onim 箃o sam mislio da sam objasnio u samoj knjizi i onim 箃o sam njome hteo da ka緀m.

 
 
Denis Gogolev i Mihailo Morozov- fotografija sa ven鑑nja u Novgorodu, 2003. god.

Jo kao dete primetio sam veliku raznolikost u dru箃venim stavovima prema homoseksualnosti. Detinjstvo sam proveo u Ankari (Boswell je bio sin ameri鑛og diplomate, prim. prired.), i primao kao ne箃o 箃o se samo po sebi razume to da neka gospoda mogu da se interesuju za drugu gospodu. U Turskoj je retkost videti 緀nu da ravnopravno razgovara, po箃o 緀ne takve stvari rade i izra綼vaju ose鎍nja izme饀 鑕tiri zida i daleko od mu筴ih pogleda. Moja porodica se zatim vratila u SAD, gde sam se susreo sa nepodeljenom i sna緉om negativnom reakcijom na istu vrstu ose鎍nja. Ovo me je jako iznenadilo. Obja筺jeno mi je da je do ove negativne reakcije u SAD, za razliku od onoga 箃o smo videli na Bliskom istoku, do筶o pre svega zbog uticaja hri规anstva u zapadnim hri规anskim zemljama. Ne samo iz ovog razloga, kasnije sam po鑕o da istra緐jem razvoj hri规anske etike u sitne detalje (neko bi rekao, i dosadne detalje) i postalo mi je jasno da je ono u 箃a sam se poveo da verujem pogre筺o iz mnogih razloga.

Sasvim jasno mi je predo鑕no da su, ma koliko gejevi ina鑕 bili fini, i ma koliko ljudi nastojali da budu fini prema njima, homoseksualne radnje su箃inski pogre筺e i da hri规anstvo nikada ne鎒 mo鎖 da promeni svoj neprijateljski stav prema njima (uzgred 緀lim da skrenem pa緉ju da mi ovo nisu obja筺javale religijske vo餰 ve prosto gra餫ni). Ovaj hri规anski stav je verovatno zasnovan na 鑙njenici da Sveto pismo osu饀je homoseksualne radnje, ako i ne homoseksualne osobe, i da je hri规anstvo od samog po鑕tka, uvek najotvorenijim i najja鑙m izrazima, u鑙lo svoje pristalice da je homoseksualno pona筧nje neopozivo lo筫 i gre筺o.

Po箃o sam vrlo dugo prou鑑vao izvore, zaklju鑙o sam na osnovu brojnih argumenata da ovo jednostavno nije ta鑞o. Kao prvo, postalo mi je jasno da rana crkva nije shvatala da sveti spisi osu饀ju homoseksualnost. Ni u mojoj knjizi ni ovde kao teolog ne tvrdim ni箃a o tome kako ta mesta treba shvatati sada. Samo ka緀m da njih nisu tako shvatali u ranoj crkvi. Mesta koja se sada shvataju kao da osu饀ju homoseksualnost, tuma鑕na su druk鑙je barem tokom prvog milenijuma postojanja hri规anstva. Na primer, re iz 1 Kor. 6:9, arsenoko顃ai (mu緀lo緉ici), koja se danas prevodi tako da na ovaj ili na onaj na鑙n upu鎢je na homoseksualnost, izvorno se odnosila na prostituciju, 箃o je sasvim druga stvar. To dvoje ne isklju鑥je jedno drugo, ali na nivou moralnih distinkcija, pome筧ti jedno s drugim zna鑙 po鑙niti krupno ogre筫nje. Prime鎢jem s izvesnim zadovoljstvom da najnoviji engleski prevod Svetog pisma koji sam video, vra鎍 re u njeno izvorno zna鑕nje - prevodi je kao ''prostitutes'' (prostitutke). A kao drugo, postalo mi je jasno da nije postojalo jedinstveno u鑕nje protiv homoseksualnog pona筧nja tokom prvog milenijuma postojanja hri规anstva.

Istina je da su neki ljudi osu餴vali homoseksualno pona筧nje, ali su isto tako neki ljudi osu餴vali slu緀nje u civilnoj upravi, gajenje cve鎍 u ku鎖 (na kraju krajeva to je neprirodno), brijanje, 箃o je tako餰 najo鑙glednije mogu鎒 prko筫nje Bo緄joj volji izra緀noj u prirodi i jo mnogo drugih postupaka koji se sada smatraju sasvim prihvatljivim i normalnim. Povrh toga ve鎖na ljudi - ne samo neki, nego ve鎖na - u hri规anskoj zajednici tre鎒g veka, osu餴valo je slu緀nje u vojsci, 箃o je sada op箃eprihva鎒no u hri规anskim dru箃vima. Ve鎖na ljudi osu餴vala je 鑙n razvoda koji je sada prihva鎒n u najve鎒m delu zemalja Zapada. Ve鎖na hri规ana tokom prvih 鑕trnaest vekova hri规anske ere osu餴valo je davanje novca pod interes - ma koliko on iznosio - opet na osnovu toga 箃o je ovo neprirodno, jer se novac ne uve鎍va prirodno bez rada, i kada ulo緄te novac pod interes uve鎍vate ga bez ulaganja sopstvenog rada.

Kada sam sve ovo sabrao - prvo, da nije bilo jasnog autoriteta protiv homoseksualnosti u ranoj hri规anskoj tradiciji (uklju鑥ju鎖 i tradiciju Svetog pisma), i drugo, da su mnoge stvari koje su bile osu餰ne u hri规anskoj tradiciji sada manje ili vi筫 univerzalno prihva鎒ne u hri规anskom dru箃vu - po鑕o sam da zaklju鑥jem da sada筺je neprijateljstvo prema homoseksualnosti nije rezultat svesnog programa hri规anske moralnosti; da su pre dru箃veni 鑙nioci ti koji su odgovorni za ovaj stav. Zato sam vrlo pa緇jivo pregledao izvore i otkrio da to zaista po svemu sude鎖 jeste slu鑑j. Na mestima gde sam mogao da potvrdim sna緉o ugnjetavanje gejeva, ona je vi筫 ili manje o鑙gledno predstavljala deo op箃eg programa dru箃venog ugnjetavanja ove ili one vrste.

 
 
Denis Gogolev i Mihailo Morozov

Pomenu鎢 samo nekoliko od mnogih primera koje sam naveo u svojoj knjizi da bih vam dao predstavu o onome 箃o mi je na umu. U literaturi koja je prethodila mojoj knjizi, vizantijski car Justinijan ( 527-565 n. e.) je navo餰n kao neko ko je suzbijao homoseksualno pona筧nje na osnovu svojih hri规anskih moralnih shvatanja. Ali taj isti Justinijan legalizovao je razvod u Rimskom carstvu, uprkos o箃rim primedbama hri规anskog sve箃enstva toga vremena. Sasvim je jasno da Justinijan nije prosto pospe筰vao nekakvu standardnu pravoslavnu verziju hri规anskog morala, i sasvim je jasno da se veoma bavio onim 箃o je smatrao dru箃venom devijacijom. Njegov program da suzbije homoseksualne ljude bio je deo programa da isto tako ograni鑙 ili smanji prava Jevreja, Samari鎍na, zvezdo鑑taca, osoba koje se bave pozori箃em i mnogih drugih grupa.

Isto tako, Vizigoti se 鑕sto navode kao primer hri规anskih namera i neprijateljstva prema homoseksualnosti. Sve箃enstvo u vreme vizigotskih zakona objavljenih protiv homoseksualnosti nije besnelo protiv gejeva. To su radili gra餫nski sudovi, kao deo napora da se suzbiju i Jevreji i 緀ne u mnogim kontekstima.

Locus classicus, da tako ka緀mo, za ugnjetavanje gejeva kao da je bio prelaz u XIII vek, kada se evropsko dru箃vo za stalno, i do sada nepovratno, okrenulo protiv gejeva i isklju鑙lo ih iz glavnih tokova dru箃va. U istom tom periodu evropsko dru箃vo se okrenulo, u ogromnoj i skoro nepodeljenoj dru箃venoj akciji, protiv religijskog antikonformizma: nastala je Inkvizicija da goni jeretike a Jevreji su bili proterivani. Podudarnosti izme饀 hajke na Jevreje i gejeve mogu same za sebe da zauzmu 鑙tavu knjigu. Paralele su potpuno zapanjuju鎒, dotle da je tokom XIII veka u skoro svakom zakoniku koji je propisivao kazne za homoseksualno pona筧nje, bilo i zakona formulisanih gotovo na isti nacin o Jevrejima. Ova povezanost nije slu鑑jna. 萫sto se Jevreji i gejevi pominju zajedno u takvim zakonima, kao u poznatom Engleskom zakoniku koji u istom redu propisuje kaznu za spavanje sa Jevrejinom kao i za spavanje sa osobom istog pola.

﹖avi筫, ve鎖na posebnih argumenata protiv homoseksualnog pona筧nja koji se sada povezuju sa hri规anstvom nastala je u socijalnim kontekstima. Svi zakoni protiv homoseksualnog pona筧nja koji su va緄li u evropskim nacijama svo do XVIII i XIX veka (u nekim zemljama - da ne pominjemo imena - i do XX veka) objavljeni su u periodu od svega jednog veka izme饀 1150. i 1250. godine. Oni su 鑕sto preuzimani iz gra餫nskih zakonskih odredbi re po re. Mnogi od komentara o homoseksualnom pona筧nju me饀 piscima kao 箃o su bili sholastici tako餰 su se preuzimali iz popularnih dijatriba. Lako je pokazati da je Toma Akvinski, na primer, navodio citate iz bezobraznih pesmica koje su kru緄le po Evropi skoro 鑙tav vek pre nego 箃o su sami sholastici po鑕li da sastavljaju neprijateljske retke o homoseksualnom pona筧nju.

Te筴o je sa緀ti stvar koju srednjovekovni istori鑑ri pomenu u nekoliko re鑕nica, a jo te緀 u鑙niti ih zanimljivim, tako da se nadam da 鎒te imati na umu da ovakav rezime nije u skladu sa suptilno规u argumenta kakav se zahteva na ovu temu. Moj osnovni zaklju鑑k bio je da je hri规anstvo odrazilo promenu popularnih stavova u XIII i XIV veku vi筫 nego 箃o ju je uzrokovalo, i da je zatim, kao deo hri规anske tradicije, bri緇jivo 鑥valo ideje koji su bile su箃inski dru箃vene ili popularne po poreklu. Hri规ansko dru箃vo zadr綼lo je ove predstave toliko dugo da se na kraju stekao utisak da su one deo hri规anske tradicije, a mnogi hri规ani ih sada smatraju objavljenom istinom, iako su se prvo pojavile u svetovnim kontekstima. Ovo je u op箃im crtama argument knjige. Ono o 鑕mu 緀lim danas da govorim jeste ne箃o sasvim drugo.

Prvo, ova moja teza docekana je sa o箃rim neprijateljstvom u SAD. Ne me饀 op箃om populacijom i ne me饀 hri规anima, ve me饀 gejevima: ta鑞ije, neki bu鑞i pripadnici levo orijentisanog, vrlo velikog i organizovanog, gej pokreta u SAD o箃ro su napali ovu tezu i izdali o njoj pamflet na 30 strana, kritikuju鎖 i knjigu i njenog autora vrlo 緄vopisnim izrazima.(1)

甧lim da pomenem neke od razloga zbog kojih mislim da se ovo desilo u SAD i izlo緄m mogu鎖 razlog zbog kojeg mislim da se to ne鎒 desiti ovde. U tom cilju 緀lim da pojasnim 筰ru i, 鑙ni mi se, va緉iju poentu za one koje zanima homoseksualnost i hri规anstvo i njihov me饀sobni odnos. 甧leo bih da po鑞em govore鎖 o razlici izme饀 ustanovljene (established) i neustanovljene religije (non-established) religije: pri tom ne govorim u pravnom, ve vi筫 psiholo筴om smislu.

U SAD vlada velika podeljenost u pogledu uloge religije u dr綼vi. Verovatno vam je poznato ne箃o o Moralnoj (konzervativnoj) ve鎖ni (Moral Majority). Religiozne osobe u SAD poku筧vaju da na饀 mesto religiji u ulozi vlasti u svakodnevnom 緄votu u dru箃vu koje je osnovano u naporu da se religija i vlast razdvoje. Ljudi su se usprotivili ovom cilju ili da bi sprecili da nastane takav prostor, ili da bi ga u鑙nili 箃o manje mogu鎖m.

Ista ova borba odvija se u gej zajednici, na o箃rijem nivou jer toliki gej Amerikanci smatraju da je ba Crkva neprijatelj gejeva. Najjasniji primer koji mi pada na pamet odigrao se pre nekoliko godina na velikom gej mitingu u Bostonu; istaknute vo餰 gej zajednice spalile su Sveto pismo kao deo mitinga, 箃o je izazvalo u綼savanje medu prisutnim hri规anima i ogromno neslaganje unutar samog pokreta. Ovaj primer je zanimljiv jer pokazuje koliko je duboko anticrkveno ose鎍nje kod mnogih gejeva. Mnogi prikazi moje knjige u gej 箃ampi bili su manje laskavi od onih u akademskim ili javnim glasilima. Jedan od posebno 筧rmantnih izraza bio je i da je ''ova knjiga namu鑕na koliko i 緍tve religije koju ona poku筧va da odbrani''.

Jedna od stvari na koju bih 緀leo da uka緀m o ovome na dru箃venom planu jeste i da se ovde delimi鑞o suo鑑vamo sa namerom da se prona餰 緍tveni jarac. Lak筫 je verovati da je za tvoje neda鎒 odgovorna osoba nego neka bezli鑞a sila. Ovo je jedan od razloga zbog kojih se manjine koje izu鑑vam proganjaju u periodima te筴o鎍 i dru箃venih nemira: ljudi 緀le da veruju da je neko izazvao nevolju - bilo da su u pitanju ekonomski problemi u Nema鑛oj tridesetih godina ili nemiri u Evropi trinaestog veka. Lak筫 je verovati da je ovo neko ucinio, jer ako je moguce identifikovati tog nekog i otarasiti ga se, mogu鎒 je, prema toj zamisli, ponovo uspostaviti dru箃vo u njegovom nekada筺jem sre鎛om stanju. Mnogo je te緀 posti鎖 da ljudi ka緐, kao 箃o su 鑕stite vo餰 鑕sto prinu餰ne, ''nema jednostavnog odgovora, ne znamo za箃o smo stigli do ekonomske propasti, mo緀mo poku筧ti sa razli鑙tim re筫njima, niko nije pogre筰o, nikog ne treba kriviti, sve 箃o mo緀mo da uradimo jeste da poku筧mo da pobolj筧mo stvari''.

Ono 箃o mo綿a ne bismo o鑕kivali je da su manjine zauzvrat sklone da rade istu stvar. Gejevi u SAD, vide鎖 da su sa svih strana okru緀ni neprijateljstvom i nepravdom, 鑕sto misle da je jednostavnije da veruju da je neko ovo uzrokovao nego da se suo鑕 sa 鑙njenicom da su uzroci mnogi i slo緀ni i da se verovatno ne mogu lako identifikovati i ukloniti. Velika ve鎖na gejeva u SAD hoce da veruje da je hri规anstvo taj neprijatelj i da bi, kad bi se oslobodili hri规anstva, sve bilo mnogo bolje.

甧lim ovu te緉ju za pronala緀njem 緍tvenog jarca i podeljenosti po pitanju uloge religije u SAD da suprotstavim stanju na univerzitetu na kome predajem. Nagadam da stanje na Yaleu bli緀 odgovara stanju u Engleskoj, ali po箃o vi ovu poznajete bolje od mene, ostavljam vam da sami prosudite. Univerzitet je visoko ure餰no, vrlo vaspitano dru箃vo sa malo nasilja bilo koje vrste. 萢k i retori鑛o nasilje koje se pojavi mnogo je vaspitanije od retori鑛og nasilja u ameri鑛om dru箃vu u celini. Na Yaleu uop箃e sasvim je u redu da si hri规anin sve dok o tome ne govori, osim kao o antikvarskom interesovanju ili li鑞oj osobenosti, ali razume se obe ove stvari su u redu: svi smo mi isuvi筫 vaspitani da bismo i箃a rekli o tako li鑞im temama.

 
 
Javno spaljivanje na loma鑙 kalu餰ra ''sodomita'' u Bruges-u (Francuska) 1578. god.

To je za mene razlog nekim problemima jer na svojim predavanjima 鑕sto govorim o temama hri规anstva sasvim ozbiljno. Tokom du緀g vremena stekao sam reputaciju fanati鑞og anti-katolika, 箃o je bilo vrlo zabavno i 鑑k mi izazvalo probleme (jednom kad je student delio pri鑕st u katoli鑛oj kapeli i ja pri筧o da je primim, pogledao me je prestra筫no kao da sam do筧o samo da bih obesvetio svetu tajnu, tako da sam pomislio da mi je mo綿a ne鎒 ni dati). Ili recimo, svojim studentima ukazujem na duhovitost saborne metode u odlucivanju o raznim vrstama bo綼nskog otkrovenja. Na predavanju o Nikejskom saboru (325. n. e.) i debati o tome da li je Sin jedinosu箃an i zaista bo綼nske prirode, primetio sam da je pet minuta pre nego 箃o je odr綼no glasanje bilo predmet rasprave to da su Otac i Sin jedno isto (od iste prirode), dok je pet minuta posle odr綼nog glasanja bilo smrtno pogre筺o ne smatrati da Otac i Sin jesu jedinosu筺i. Bo綼nsko otkrovenje odre餰no je ve鎖nom glasova, i 緀lim da studenti uvide da je ovo vrlo zanimljivo prilago餫vanje onoga 箃o je nekad bilo prosto funkcionalna upotreba ve鎖nskih glasova u gradovima-dr綼vama anti鑛og sveta.

Ono na 箃a nisam ukazivao studentima, po箃o sam mislio da 鎒 to biti dovoljno o鑙to, jeste da nema razloga za箃o ne箃o ne bi bilo zabavno i istinito. Zaista jeste zabavno da o istini odlu鑥ju ve鎖nski glasovi, ali to ne zna鑙 da to nije istina. Sada imam ne箃o pote筴o鎍 kad na ovo ukazujem, ali jo uvek imam mnogo studenata koji dolaze kod mene i pitaju za箃o sam toliki antikatolik i zar nije neu鑤ivo od mene da nastavljam tim putem; neu鑤ivost je, dr緄m, deo odgovora.

Jednom sam pitao jednog svog postdiplomca: ''Misli li, iskreno, da naginjem nazadnja箃vu? Da li nepravedno napadam katoli鑑nstvo u poku筧ju da spre鑙m da se ispolje moja li鑞a ose鎍nja?'' A on 鎒: ''Ne, mislim da je razlika izme饀 vas i drugih profesora u tome 箃o drugi profesori na Yaleu tretiraju hri规anstvo kao izlapelu staru tetku (doddering old aunt): povla饀j joj i dopusti joj da ka緀 箃a god ho鎒 ali nemoj je uzimati ozbiljno. Vi pak hri规anstvu ne povla饀jete reda radi: vi ga izgleda smatrate vrednim izazova i ozbiljnog razgovora i ukazujete na duhovitost i nedoslednost i probleme unutar njega.''

Sindrom izlapele tetke deluje i na Yaleu - mo綿a i u Engleskoj - i po pitanju toga da je neko gej. U redu je da si gej na Yaleu sve dok o tome ne govori. Mo緀 biti pozvan i na ve鑕ru na Yaleu ukoliko si gej osoba; poziv mo緀 da se odnosi i na tvog partnera. Ali niko ne鎒 hteti da ka緀 kako je to biti gej osoba na Yaleu, a ako ka緀, ljudi 鎒 bledeti i strpljivo 鑕kati da se povede razgovor o ne鑕m drugom. Ne sme se biti neu鑤iv sa izlapelom tetkom, ali, naravno, mi isto tako ne slu筧mo 箃a ona u stvari govori.

Zanimljivo je da po箃o se ni o jednoj od ovih stvari ne mo緀 govoriti, iako se njima mo緀 biti, mnogo toga 箃o bi se ina鑕 moralo re鎖 ostaje neizre鑕no; jedna od op箃eprihva鎒nih stvari jeste i to da je dobro biti gej, i da je dobro biti hri规anin, ali da se ne mo緀 biti oboje. Postoji op箃a pretpostavka da je biti hri规anin i biti gej svako za sebe u redu, ali da je to dvoje apsolutno neizbe緉o suprotstavljeno. Za ovo kratko vreme koliko sam u Engleskoj primetio sam te緉ju u istom smeru. ''Svakako, svi uvi餫mo da je u redu biti gej, i svakako uvi餫mo da je u redu biti hri规anin, ali kako mo緀te da budete i jedno i drugo?'' Naravno, ako nikad ne govori o tome, bi鎒 veoma te筴o ikada saznati kako neko mo緀 da bude i jedno i drugo.

Nadam se da sam u knjizi Hri规anstvo, dru箃vena tolerancija i homoseksualnost pokazao da neodoljiva suprotstavljenost, za koju se pretpostavlja da postoji izme饀 homoseksualnosti i hri规anske etike, jednostavno ne postoji. Treba da uka緀m i da nijedan od mojih kriti鑑ra, 鑑k ni oni sa najo箃rije levice, nije dokazivao da nisam u pravu po ovom osnovnom pitanju. Zapravo, najvi筫 neprijateljski prikaz iz engleskog pera koji sam video, objavljen u Times Literary Supplement, izgleda da uzima kao jednu od pogre筴i u mojoj knjizi to 箃o sam stalno navodio ovu o鑙glednu glavnu misao: da ne postoji inherentna suprotstavljenost izme饀 hri规anstva i homoseksualnog pona筧nja.

Ali ovo je tek polovina problema. To je kao da smo dokazali da ne postoji inherentna protivre鑞ost izme饀 - biti Francuzom i biti hri规aninom. U redu, protivre鑞ost ne postoji: ali to ne poma緀 Francuzu da bude hri规anin, ili da odgovori na pitanja koja mogu da se pojave u vezi sa nacionalizmom i religioznim ube餰njima. Mislim da je najva緉ije pitanje s kojim 鎒 se tokom slede鎒 decenije susretati svi hri规ani, i to ne samo gej hri规ani, mesto seksualnosti uop箃e i homoseksualnosti posebno u hri规anskoj etici: kako biti seksualna osoba i hri规anin. Problem je posebno te綼k za gej hri规ane, i to kako zbog podeljenosti izme饀 religioznih i nereligioznih gejeva, tako i zbog sindroma izlapele tetke.

Vrlo je poznata skora筺ja kontroverza u SAD oko 鑜anka koji je Gore Vidal napisao o homoseksualnosti, jevrejskim intelektualcima u Americi i popularnoj kulturi. Ova rasprava se otvorila tako 箃o je svake godine izno筫n zakonski predlog pred skup箃inu Manhattana kojim bi se obezbedila izvesna prava za gej osobe koje 緄ve na Manhattanu - prava na jednak tretman i nediskriminisanje u dr綼vnim pitanjima i tome sli鑞o. Svake godine tokom poslednjih petnaestak godina bio je obaran, i to sve do ove godine putem mahinacija Katoli鑛e crkve i mitropolita njujor筴og. Ove godine Katoli鑛a crkva nije u鑕stvovala u obaranju predloga zakona. 甧lim da verujem da se mitropolija predomislila i da je mo綿a pro鑙tala moju knjigu, ali mo緀 biti i da je prosto bila zauzeta akcijama skupljanja priloga ili tako ne鑙m. Zato su se, umesto njih, organizovali ortodoksni Jevreji i oborili predlog zakona. Ovo je razbesnelo mnoge ljude, s donekle zasnovanim opravdanjem: zaista jeste pomalo ironi鑞o da se ljudi koji su na筶i uto鑙箃e u SAD upravo zato 箃o nije dozvoljeno da religija uti鑕 na dr綼vnu politiku sada zala緐 da se dr綼vna politika grada New Yorka ima odredivati prema njihovim li鑞im religioznim stavovima prema homoseksualnosti.

   
 
Fotografija naslovne stranice iz Euchologiona (Veliki Trebnik) dominikanca Jacobusa Goara (1601-1653), objavljenog 1730. godine (prvo izdanje 1647. god.), gde je po prvi put 箃ampana slu綽a bratotvorenja (adelphopoiesis), odn. bratimljena, uz primedbu: ''Iako je ova sluzba zabranjena kako crkvenim, tako i svetovnim pravom, stampali smo je jer se nalazi u mnogim rukopisima''.

 

Ali bilo je prepirki i na drugim planovima, i ovde nisam siguran da se sla緀m sa g. Vidalom. On zapravo tvrdi da je jevrejski intelektualni establi筸ent koji upravlja organima u SAD kao 箃o su New York Times i New York Review of Books neodoljivo neprijateljski raspolo緀n prema homoseksualnom pona筧nju i da ne 緀li 鑑k ni da objavi prikaze gej knjiga (osim nekih izuzetaka); a on smatra da to poti鑕 od osnovnog neprijateljskog stava i predrasuda. 萯ni mi se da on gre筰 箃o ne uzima u obzir veliki problem koje 鎒 heteroseksualne ve鎖ne uop箃e, a hri筩anska ili jevrejska heteroseksualna manjina posebno, imati sa homoseksualno规u. To je, u najkra鎒m, ovo: kakva je homoseksualna etika? Svi koje poznajem znaju, ili pretpostavljaju, ili naga餫ju da heteroseksualci ne odgovaraju svojim eti鑛im standardima. Verovatno bi bilo nerealno zami筶jati (Vidal o tome govori) da heteroseksualni mu筴arci ne vr筫 preljubu, ne varaju 緀ne. U stvari, u Kinsey studijama u SAD ispalo je da oko 40% o緀njenih Amerikanaca imaju vezu sa strane. Ovo je op箃eprihva鎒no, i ne mislim, za razliku od g. Vidala, da stav heteroseksualaca dolazi od negiranja ove 鑙njenice po svom naho餰nju.

Mislim da njihov stav pre dolazi od slede鎒g. Oni barem znaju koja je to heteroseksualna etika koju su izneverili. Oni ne znaju koja je to etika koju bi gejevi mogli izneveriti. Da li gejevi nameravaju da se obave緐 na iste moralne norme koje obavezuju strejt osobe? Mnogi hri规ani koje poznajem veoma se interesuju za ovu temu i u 緀lji da budu slobodoumni ka緐: ''﹖a predla緀te kao zamenu za hri规ansko ucenje? Da li gejevima treba dopustiti sve? Da li oni treba da imaju mogu鎛ost da idu u saune, barove i upoznaju ljude na ulici, i prosto da imaju sav seks koji po緀le, dok smo mi obavezani da budemo neprekidno verni jednoj istoj osobi? ﹖a vi u stvari predla緀te? To uop箃e ne bi bilo fer, zar ne?''

Ne, ne bi bilo fer. Do krajnosti saose鎍m sa heteroseksualnom ve鎖nom po ovom pitanju. Mislim da je deo razloga za ambivalentnost intelektualnog establi筸enta u SAD taj 箃o kada pro鑙taju knjigu kao 箃o je States of Desire Edmunda Whitea, ne mogu da ka緐 da li 緄vot nemarnog promiskuiteta koji ona opisuje predstavlja homoseksualni ideal ili neuspeh tog ideala. Da li 鑙taju o onome 箃o gej ljudi treba da rade, 箃o rade, ili oboje, ili nijedno od toga? Stoga oni ne znaju kako da je uklope u svoj uobi鑑jeni kriticki aparat. Ne shvataju 箃a bi bilo odstupanje od homoseksualne etike zato 箃o ne znaju 箃a je homoseksualna etika. A ne znamo ni mi.

萢k ni gej hri规ani ne znaju kakva bi bila seksualna etika za gej hri规ane. Ili gde bismo za njom tragali: ili na 鑕mu bi se zasnivala. Ve鎖ni ljudi zapravo izgleda da po ovom pitanju u hri规anskoj tradiciji postoji porazna ti筰na, i ne mogu da zamisle gde u toj tradiciji da gledaju da bi na筶i arhetip - naslov mog predavanja - gej ljubavi. Kakvi bi bili hri规anski arhetipovi prave gej veze, ili idealne gej veze, ili normalne gej veze?

Ne mogu da pru緄m odgovore, ali 緀lim barem da precizno formuli筫m pitanje i da dam predlog gde bi se moglo po鑕ti s traganjem. Prvo moram da iznesem gde mislim da ne treba da tra緄mo: u hri规anskoj tradiciji heteroseksualnih odnosa. Sad, ovo bi moglo biti dovoljno o鑙to, ali ne mislim da je to velikoj ve鎖ni ljudi tako o鑙to. Deo problema sa pre餫筺jom istoriografijom o homoseksualnosti jeste taj da je velika ve鎖na ljudi poku筧vala da vidi homoseksualnost prosto kao obratnu stranu heteroseksualnosti. Oni su pretpostavljali, na primer, da ako postoje ograni鑕nja protiv vanbra鑞ih odnosa za heteroseksualce, ta ograni鑕nja neminovno moraju da se primene na gejeve, jer gej ljudi ne mogu da se ven鑑vaju: sve 箃o mogu da urade je ''vanbra鑞o'' i samim tim lo筫.

Nije toliko o鑙to da bi se u ranoj crkvi smatralo nemogu鎖m da gejevi budu o緀njeni. I nije toliko o鑙to da je vanbra鑞a seksualnost nu緉o prostor za homoseksualne odnose u hri规anskoj etici. ﹖avi筫, ve鎖na propisa o onome 箃o se nazivalo sodomijom pre 1200. bilo je jasno upu鎒no samo ven鑑nim parovima. U鑕规e ven鑑ne osobe jedino je moglo od te radnje da u鑙ni greh.

Neki su tvrdili da ova nagla筫nost crkve u heteroseksualnim odnosima sadr緄 u sebi negativan stav prema onim homoseksualnim. 萿vena dosetka Anite Bryant glasi da je Bog stvorio Adama i Evu, ne Adama i Stevu. Ali ovo je osobito slab argument budu鎖 da je hri规anska tradicija nema u brojnim ta鑛ama od velike moralne va緉osti, dok 鎢, nadam se, pokazati da hri规anska tradicija upravo u ovom slu鑑ju svakako nije toliko nema.

Uvre緄la se navika da se za glavni tok hri规anstva pre otprilike XVIII ili XIX veka smatra da zasniva svoje predstave o moralnoj ljubavi isklju鑙vo na biolo筴oj prinudi, 箃o zna鑙, isklju鑙vo na predstavama o prokreativnoj ulozi u rimokatoli鑛oj crkvi. Ali ovo zapravo nije rani niti autenti鑞i hri规anski arhetip 鑑k ni po pitanju heteroseksualnosti.

Istina je da su judejske norme seksualnosti bile po svoj prilici u vrlo velikoj meri heteroseksualne - ne isklju鑙vo ve u vrlo velikoj meri. To tako izgleda iz nekoliko razloga. Jedan je taj 箃o su mnogi opisi seksualnosti, recimo u Starom zavetu, sastavljeni kao simboli鑛o obja筺jenje ne鑕ga: po鑕taka heteroseksualnog braka, na primer. U takvim slu鑑jevima autor 鎒 o鑙gledno upotrebiti heteroseksualni primer. Ostali komentari bave se na鑙nima pristupa problemima koje heteroseksualni brak stvara za dru箃vo: 箃a 鑙niti u slu鑑ju razvoda, 箃a 鑙niti sa decom ostalom posle razvoda, 箃a 鑙niti sa imovinskim ugovorima, kako postupiti sa mu筴arcima koji zlostavljaju svoje 緀ne, 箃a 鑙niti sa 緀nama koje su ostavljene same i bez izdr綼vanja po箃o je brak okon鑑n. Nijedan od ovih problema heteroseksualnog braka ne bi tretirao homoseksualne veze na isti na鑙n, i to je besumnje jedan od razloga zbog kojih bi bilo mnogo vi筫 zakonodavstva za heteroseksualce nego za gejeve.

Ali bilo bi pogre筺o smatrati ideale Starog zaveta isklju鑙vo heteroseksualnim; naprotiv, poznati stih ''Kuda god ti ide'' (2) zapravo je upu鎒n od jedne 緀ne drugoj, a postoje i mnogi drugi ideali neheteroseksualne ljubavi u Starom zavetu - David i Jonatan, na primer. ﹖avi筫, ljubav je u Starom zavetu uglavnom idealizovana u granicama seksualne privla鑞osti (pre nego produ緀nja vrste). Samuilov otac ka緀 svojoj 緀ni - koja je jalova i utu鑕na jer ne mo緀 da iznese dete - ''Nisam li ti ja bolji nego deset sinova?'' (1 Sam. 1:8). Ovaj stav je napredniji nego u mnogih dana筺jih katoli鑛ih moralista: on predo鑑va da je li鑞a interakcija ljubavi i potvrdivanje osobnosti daleko va緉ije od onoga 箃o proizilazi iz biolo筴e produktivnosti njihovih odnosa.

Novi zavet je primetno i istaknuto nebiolo筴i, iako izgleda da pripadnici moje crkvene op箃ine 鑕sto to smetnu s uma, a kada fariseji pitaju Isusa da li je zakonito oterati 緀nu, on ka緀: ''Niste li 鑙tali da je njih Tvorac od po鑕tka stvorio mu筴o i 緀nsko? I rekao: Zbog toga 鎒 ostaviti 鑟vjek oca svojega i mater, i prilijepi鎒 se 緀ni svojoj, i bi鎒 dvoje jedno telo.''(Mt. 19:4-5). On ne tvrdi da je razlog tome da ljudi napune zemlju ili da stvaraju potomstvo. Kada Pavle govori o bra鑞oj postelji jasno tvrdi da je uloga seksualnog odnosa u braku zadovoljenje 緀lje.

Ova pozicija se sasvim dramati鑞o menja, 鑙njenica koja je u tesnoj vezi sa polo綼jem gejeva, u IV, V i VI veku kada je, iz razloga u koje ovde ne鎢 dublje ulaziti, prokreativno opravdanje postalo ono jedino na 鑕mu je ve鎖na hri规ana ograni鑑vala i ozakonjivala seksualnost. Od V veka naovamo, u prila緀nju seksualnim odnosima postojala je tendencija da se govori da su heteroseksualne radnje dobre jedino kada bi imale za posledicu produ緀nje vrste; ako ne bi imale za posledicu produ緀nje vrste, nisu bile dobre. Ovo je ostavilo polo綼j ljubavi sasvim ambivalentnim, i u tretiranju heteroseksualnosti, ljubav je sasvim otpala otprilike u ovo vreme. Zapanjuju鎍 je ti筰na po pitanju onoga 箃o nazivamo romanti鑞om ljubavlju od oko V do X veka u moralnim preporukama koje se ti鑥 heteroseksualnosti.

Ovo je ostavilo hri规ane u vrlo dvosmislenom polo綼ju, i iznena饀je me da nije bilo vi筫 pritu綽i na ovo. Do vremena kad je bilo nekih pritu綽i, u XII veku, nalazimo zaista grube reakcije ljudi naklonjenih ovom 鑙sto biolo筴om pristupu heteroseksualnosti bez ljubavi: oni ka緐 da za mu筴arca voleti svoju 緀nu ose鎍njima zna鑙 po鑙niti preljubu. Ako voli svoju 緀nu ose鎍njima to je preljuba. Treba da voli svoju 緀nu samo iz obzira prema 鑙njenici da vas dvoje stvarate potomstvo. Ovo opravdanje heteroseksualnih odnosa 鑙sto biolo筴im pojmovima ne bi dalo mnogo u smislu racionalizacija za homoseksualno pona筧nje. Toma Akvinski jeste tvrdio da je homoseksualnost prirodna, iako ju je on smatrao poreme鎍jem, ne箃o kao engleski sve箃enik koji bi je pomenuo u kontekstu Godine hendikepiranih. Ali mislim da se mo緀 pokazati, po sili 鑙njenica, da je bilo drugih opravdanja za homoseksualno prisustvo u hri规anskoj tradiciji od najranijih vremena.

甧lim da naglasim da je odsustvo naglaska na ljubavi u opravdavanju heteroseksualnih odnosa - po svoj prilici odnosa ve鎖ne ljudi - jeste posebno upadljivo u religijskoj tradiciji koja tvrdi ne samo da je Bog ljubav nego i da su Njegova dela pokretana ljubavlju; da ono 箃o on najvi筫 緀li od svojih sledbenika nije mudrost ni razumevanje, ni pridr綼vanje rituala, ni 鑙stota, ni zadobijanje nevernika kao u slu鑑ju islama, nego jednostavno da se vole me饀sobno kao 箃o ih je voleo On. ''Voljeni, ljubimo jedni druge; jer je ljubav od Boga, i svaki koji ljubi od Boga je ro餰n, i poznaje Boga'' (1. Jov. 4:7), pi筫 apostol poznat po tome 箃o ga je Isus najvi筫 voleo, ''jer Bog je ljubav, i koji prebiva u ljubavi, u Bogu prebiva i Bog u njemu.'' (1. Jov. 4:16). U potrazi za moralnim odlikovanjem 鑙ni mi se da Novi zavet uzima samo po sebi da je ljubav najve鎒 dobro, i da odatle polazi: ''Od ove ljubavi niko nema ve鎒, da ko 緄vot svoj polo緄 za prijatelje svoje'' (Jov. 15:13).

Nisam uveren da je ova ljubav izvorno bila upravljena isklju鑙vo prema nebu. Apostol Pavle opisuje takvu ljubav kao ve鑙tu, ali je karakteri筫 u okvirima njenog delovanja na druge hri规ane, a ne na spasenje pojedinca. Sv. Jovan uverava svoje 鑙taoce da je svako ko ka緀 kako voli Boga a prezire svoje bli緉je la緊v, jer ko bi mogao da voli Boga koga nije video a da ne voli svog brata (obratiti pa緉ju na re ''brat'') koga jeste video? Imamo, ka緀, ovu zapovest od Isusa, da onaj ko voli Boga voli i svog brata. Ova ljubav isto tako nije ona vrsta bezli鑞e posve鎒nosti dobrobiti svih du筧 koja 鎒 u kasnijim vekovima biti prozvana milosr餰m. Ogromna koli鑙na materijala koja se ti鑕 pitanja ljubavi u ranohri规anskim zajednicama jasno stavlja do znanja da je ova ljubav 鑕sto shvatana kao veoma li鑑n, emocionalan odnos izme饀 ljudi. Nadam se da 鎒 teolozi po鑕ti da se bave ovim, s obzirom da je to od klju鑞e va緉osti ne samo za razumevanje rane crkve, nego i hri规anskog morala u svim periodima. Ovo je nepotrebno zakomplikovano nepa緇jivo规u prema preciznom smislu upotrebe re鑙 u Novom zavetu. Usvojena navika, skupa sa autoritetom C. S. Lewisa, pokazuje recimo da glagol phile頽, koje se u Novom zavetu 鑕sto javlja, ima zna鑕nje prijateljskog ali ne strasnog ose鎍nja o kome je pisao Ciceron, a koje su Rimljani zvali amicitia. Me饀tim, mnogo ranih hri规anskih tekstova, od kojih su neke pisale osobe koje su Novi zavet znale napamet, neprekinuto koriste ovaj glagol ne samo u opisu erotskih ose鎍nja, nego i samog seksualnog akta. Agap鈔 se, kako ista 筴ola tvrdi, odnosi na onu vrstu nadljudske ljubavi koju Bog ose鎍 prema ljudima ili koju ljudi streme da uzvrate Bogu. Ali svako kome je blisko gr鑛o jevan餰lje zna da se u istoj re鑕nici re mo緀 upotrebiti u sasvim razli鑙tim zna鑕njima, i da je kori规ena, na primer, da uka緀 na odnos izme饀 Isusa i sv. Jovana, gde bi cela su箃ina bila upravo u tome da se naglasi ljubav razli鑙ta od one koju je Hrist imao za sve ljude. (3)

 
 
Fernando Botero, Raspe鎒

Sada bih 緀leo da razmotrim neke podvrste ljubavi u ranohri规anskim predanjima koje bi mogle da predstavljaju arhetip za gej ljude. Ve鎖na ovih oblika ljubavi pojavljuje se u mona筴im zajednicama. Postoji o鑙gledan razlog za to, po箃o su te zajednice bile obi鑞o organizovane u grupama od samo jednog pola (iako su u XII veku zapravo postojali manastiri obaju polova). Mona筴e zajednice su nam, povrh toga, ostavile najopse緉ije zabele筴e svih vrsta i na sve teme iz toga doba. 甧lim da naglasim da ne tvrdim da su mona筴e zajednice bile jedina mesta na kojima mo緀mo na鎖 arhetipe hri规anske ljubavi i da ih biram samo iz ovih strate筴ih razloga.

Postoje tri ideala hri规anske ljubavi u mona筴im zajednicama koji bi mogli da pru緀 arhetip raznih vrsta odnosa koji se ne zasnivaju na heteroseksualnim osnovama. Najo鑙tija me饀 njima je ljubav analogna porodi鑞oj: jedna vrsta jedinstva, ljubavi, i brige koja se ne zasniva na biolo筴oj prinudi, ali i pored toga obrazuje porodi鑞e jedinice. Engleska re ''abbot'' (''iguman''; u srpkom postoji pozajmljenica istog korena ali ne i posve istog zna鑕nja: ava. Prim. prir.) dolazi od [aramejske] re鑙 koja zna鑙 ''otac'' (sli鑞o kod nas ''pop'' od gr鑛e re鑙 koja zna鑙 ''deda'', prim. prev.). Iguman - abbot je otac ljudi koji jedni druge zovu (ako su u pitanju mu筴arci) ''bra鎜m'', ili (ako su u pitanju 緀ne) ''sestrama''. Oni smatraju da 鑙ne porodicu koju nije stvorila biologija, ali vole jedni druge isto toliko, ako ne i vi筫 od biolo筴ih o鑕va i dece ili bra鎒 i sestara. Njihova ljubav nadma箄je biologiju. Predstavlja izazov da se ka緀: ''Ne, ne moramo da se ograni鑑vamo onim za 箃a smo ro餰ni; mo緀mo stvoriti jednu vrstu ljubavi, ljubavnu vezu, jednu odgovornost i me饀odnos koji su isto tako dobri i puni 緄vota i dinami鑞i i vrhunski kao i porodi鑞a ljubav. Mi odlu鑥jemo o tome kome 鎒mo podariti ovu ljubav i kome 鎒mo se zatim posvetiti ovakvom ljubavlju.''

Druga vrsta ljubavi koja se mo緀 videti u ovim mona筴im zajednicama 鑕sto se pomalo pompezno (izvinjavam se zbog toga) podvodi pod gr鑛i termin paide韆-e. Ona se na najdirektniji na鑙n odnosi na ljubav kakvu su gajili u鑙telj i u鑕nici u anti鑛om svetu. Ova ljubav nije bila ni erotska ni neerotska; ponekad je imala erotski sadr綼j a ponekad ne: anti鑛om svetu nije bilo od nekog zna鑑ja da li je bilo erotike ili ne. Ono 箃o je bilo klju鑞o u anti鑛om svetu bilo je da je jedna osoba preuzela odgovornost za drugu osobu, opet na nebiolo筴i na鑙n. Vi nemate prirodnu odgovornost za ovu osobu; niste njegov (ili njen) otac ili majka. 甧lite da mu (ili joj) pomognete da odraste i postane bolja, da preuzmete odgovornost za njega (ili nju) u zadovoljavanju njegovih (ili njenih) potreba - intelektualnih, emocionalnih, fizickih ili kakvih bilo - tako da prihvatate polo綼j odgovornosti kao u鑙telj, ili inspirator - za to su kori规ene razne re鑙 u anti鑛om svetu.

Ovaj ideal paide韆-e bio je sasvim uobi鑑jen u mona筴im zajednicama. Ima poznatih izuzetnih primera - Anselmo i Lanfranc, recimo. Uop箃e bilo je mnogo idealizacije u mona筴im zajednicama oko dobrovoljnog preuzimanja odgovornosti za nekog ko bi mogao da se okoristi znatnijom ve箃inom ili znanjem ili uzrastom ili mo鎖 ili ve ne鑙m 鑙me raspola緀te. O ovom idealu se nije mnogo govorilo kao o delu hri规anske tradicije, ali on je prisutan od vrlo ranih vremena kao ideal ljubavi. (U srpskoj mona筴oj tradiciji, stariji duhovnik svog duhovnog u鑕nika naziva 鑑dom, crkvenoslovenskim recju za 鑕do, odn. dete. Prim. prired.).

Poslednji ideal koji bih 緀leo da pomenem jeste ne箃o 箃o nazivamo romanti鑞om ljubavlju. Ovde treba da istaknem da, kada je nazivam ''romanti鑞om'' pre nego ''erotskom'' ili ''seksualnom'', izbegavam pitanje da li ona sadr緄 fizi鑛u komponentu ili ne. Postupam tako iz dva razloga: prvi je taj 箃o jednostavno ne znam. Ve鎖na ljudi u mona筴im zajednicama nije nam ostavljala detaljne zapise o svojim fizi鑛im aktivnostima. Drugi razlog je taj 箃o mislim da to nije klju鑞o pitanje. Postoje mnoge okosnice na kojima je mogu鎒 diskutovati o aspektima seksualnosti u hri规anskom kontekstu, i 鑥lnost je samo jedna od njih. Ako se homoseksualnost shvata pre svega kao 鑙n, ono kad ne箃o radi s nekim, onda sve箃enstvo u celibatu ne mo緀 biti gej sve dok se pridr綼va svojih zaveta. Mada zapravo, kao katolik, mogu vam re鎖 da postoji mnogo gej sve箃enstva, bilo da su u celibatu ili ne: ljudi koji su svesni 鑙njenice da su njihove romanti鑞e strasti upravljene prema osobama sopstvenog pola. Ako uvi餫te da se romanti鑞e strasti mogu odvojiti od drugih vrsta, ali ne nu緉o vezati za fizi鑛e 鑙nove, ima鎒te jasniju predstavu o onome 箃o sam mislio pod ovim poslednjim arhetipom ljubavi, onim za koji mislim da je zaista najpogodniji za gej ljude koji tra緀 arhetipe u hri规anskoj tradiciji.

Jedini pisani izvor o romanti鑞oj ljubavi tokom prvog milenijuma hri规anske tradicije jeste mona筴a literatura. Monasi su se zaljubljivali jedni u druge - 鑕sto. I monahinje su se zaljubljivale jedna u drugu - verovatno isto tako 鑕sto, iako je dokumentacija oskudna. Neke od najose鎍jnijih gej pesama srednjeg veka (objavljenih u mojoj knjizi) pisala je jedna monahinja drugoj u bavarskom manastiru. Ta poezija, uzgred, po meni sasvim izvesno pokazuje da je postojala fizi鑛a komponenta u vezi, po箃o jedna od monahinja 緐di za vremenom kada 鎒 mo鎖 da miluje grudi one druge.

萫sto to nije tako o鑙to; ono 箃o je o鑙to jeste da je jedan monah zaljubljen u drugog. To deluje normalno u mnogim mona筴im zajednicama. Neki ljudi se ovome suprotstavljaju, ne zato 箃o je to neprirodno - naprotiv, prigovaraju da, po箃o je to tako prirodno i tako obi鑞o, mo緀 da naru筰 manastirsku harmoniju. Ako 鎒mo pravo, imam razumevanja za taj argument. Ali bilo je i pozitivnijeg pristupa: da je ovo dobar na鑙n da se um upravi navi筫; da se ljubav kakvu ose鎍 prema drugom pojedincu mo緀 preoblikovati u ljubav kakvu ose鎍 prema Bogu. Veliki broj mona筴ih pisaca posebno su navodili primere Hrista i sv. Jovana. Od samih po鑕taka mona箃va, imamo knji緀vnost o zaljubljenim monasima. Dobar deo najlep筫 ljubavne poezije u hri规anskoj tradiciji pisao je zapravo jedan monah drugom, ili jedna monahinja drugoj: o鑙gledno osobi istog pola.

Upada u o鑙 da je uradeno relativno malo da bi se ovome stalo na put; skoro da uop箃e nije bilo neprilika povodom toga sve do trinaestog veka. Ono 箃o se dogodilo u trinaestom veku povezano je sa slede鎜m interakcijom heteroseksualnih i homoseksualnih ideala ljubavi, i mora se analizirati detaljnije pre nego 箃o budem mogao da se vratim hri规anskom arhetipu ljubavi za koji mislim da bi mogao imati najvi筫 zna鑕nja za gej ljude. U jedanaestom veku desilo se da su monasi po鑕li toliko da pi箄 o ljubavi i toliko 筰roko da objavljuju poglede na ljubav da su pogledi na ljubav kao pokreta鑛u snagu prenesene na heteroseksualce. Zatim su i heteroseksualci sami po鑕li da pi箄 o ljubavi kao pokreta鑛oj snazi u ljudskim odnosima. Drugim re鑙ma, oni su manje ili vi筫 ''zatekli'' ljubav iz tradicije romanti鑞e ljubavi u manastirima.

Ova ne鑥vena ''romanticna'' ljubav prokrstarila je evropskim prostorom u dvanaestom i trinaestom veku. Svuda se nalaze pri鑕, vite筴e povesti ili romanse o ljubavi, u dvanaestom veku. Ima debata o ljubavi: da li je gej ljubav bolja od strejt ljubavi; da li je bolje imati za ljubavnika viteza ili sve箃enika (sve箃enici uvek pobedi, uzgred; oni su pisali ove pesme). A postoji i pojava na筰roko poznata kao ''dvorska ljubav''. Dvorska ljubav bila je ne箃o kao misterija za nau鑞ike, jer iako je knji緀vnost o njoj pisana od strane hri规ana i za hri规ane i u dru箃vu sastavljenom u potpunosti od hri规ana - ljudi koji verovatno 緄ve prema katoli鑛oj etici seksualnosti kao tek produ緀nja vrste - pojava izgleda da je podrazumevala skoro isklju鑙vo preljubni鑛e odnose. Ova knji緀vnost bavi se skoro u potpunosti zaljubljivanjem u nekog ko nije osoba sa kojom ste se ven鑑li. To je zabrinjavalo pokolenja donekle nema箃ovitih nau鑞ika koji su poku筧vali da tvrde kako to ne mo緀 da bude stvarnost; to mora biti puki knji緀vni fenomen. Kako su svi ovi ljudi mogli imati preljubni鑛e odnose u katoli鑛oj Evropi, za ime Bo緅e?

Nau鑞ici ocigledno nisu 鑙tali Kinseya, ali nezavisno od toga, mislim da su proma筰li su箃inu. Su箃ina je jednostavna: ljubav nije bila deo braka. Romanti鑞a ljubav nikad nije bila deo hri规anske heteroseksualne tradicije. Sve do XI veka ljudi nisu ni pomi筶jali da tra緀 ljubav u braku. Hri规ani su u鑕ni da je voleti svoju 緀nu ose鎍njima predstavlja preljubu. Ako ste 緀leli da tra緄te ljubav prirodno biste je tra緄li izvan braka. Brak se zasnivao na po箃ovanju, produ緀nju vrste i savezu porodica. Odnosili biste se prema svom suprugu ili supruzi sa po箃ovanjem i po鑑规u, ali niste od njega ili nje tra緄li da vodi ljubav nag/a ili da se strasno ve緀 za vas ili da izrazi zanimanje za seksualnost radi nje same. Za to biste potra緄li nekog drugog.

Izgleda da su u naletu pronicljivosti pri kraju dvanaestog veka ljudi iz crkve po鑕li da uvidaju 箃a se dogodilo - za箃o su ljudi tra緄li ljubav izvan braka. Stoga su u鑙nili ne箃o 箃o je bilo dovitljivo ali se zavr筰lo nesre鎛im posledicama po gej ljude. Po鑕li su da govore da je ljubav u redu unutar braka sve dok je to jedino mesto na kome tra緄 ljubav. Drugim re鑙ma direktno su izokrenuli svoju preda筺ju poziciju i rekli: ''Da, mo緀 imati ljubav u braku; 箃avi筫, treba da voli samo svoju suprugu odnosno supruga i nikog vi筫. Svi drugi oblici ljubavi su sumnjivi; jedino mesto za ljubav je brak''. U roku od jednog veka ovo gledi箃e je trijumfovalo, i do kraja trinaestog veka, bilo je skoro sveprisutno. Za njim je posle samo jednog ili dva veka usledilo kome筧nje protestantizma koje je ukinulo jedinu tradiciju u Evropi u kojoj su ostali oblici ljubavi pre緄veli - mona筴u tradiciju. Uskoro je ve鎖nom Evrope ovladalo gledi箃e da je jedino mesto za ljubav brak, a svi ostali arhetipi ljubavi i硅ezli su ili su zaboravljeni.

Mi sada 緄vimo u svetu koji ima samo jedan arhetip hri规anske romanti鑞e ljubavi. Ona postoji izme饀 mu綼 i 緀ne, ako uop箃e postoji, a svi drugi oblici strasne ljubavi su sumnjivi. 萯ni mi se da bi bilo relativno jednostavno o緄veti arhetipe koji su bili u hri规anskoj tradiciji tokom 1100 godina pre nego 箃o je ova zanimljiva transformacija u鑙nila da na njih zaboravimo. I 緀lim da vam u poslednjih pet minuta predlo緄m jedan posebno privla鑑n arhetip romanti鑞e ljubavi koja bi mogla postojati izme饀 gej ljudi. (Molim da se obrati pa緉ja da sam ovaj naveo kao jedan arhetip homoseksualne ljubavi; ne kao jedini arhetip: on jedva po鑙nje da odgovara na op箃a pitanja o homoseksualnoj etici koja sam postavio gore.)

Ovaj arhetip zabele緄li su monasi, ali se nigde ne vidi da je on ograni鑕n na njih; nemam razloga da verujem da ne bi mogao da se primenjuje i na laike. Verujem da je to u osnovi obred gej braka pravoslavne crkve devetog ili desetog veka. Vi ste prvi koji 鎒 鑥ti engleski prevod ovog obreda.

   
 
Iluminacija iz 鑥venog ''Madridskog kodeksa'' iz XI veka u kom se nalazi ''Istorija'' Jovana Skilice na kojoj je prikazana scene obreda ''bratotvorenja'' vizantijskog imperatora Vasilija I (867-886), osniva鑑 ''Makedonske dinastije'' i Jovana, sina bogate peloponeske udovice Danielis. Dvojica stoje ispred otvorene knjige na analogionu (verovatno Jevan餰lja koje se 鑙ta pri vr筫nju obreda). Levo sede svi zajedno za stolom i majka ugo规ava pobratimljeni par.
 

On se naziva obredom za zasnivanje ''duhovnog bratimljenja''. Nadam se da sam vam dao dovoljnu pozadinu u ovom kratkom govoru da biste videli da ovi termini ne treba da se shvate kao da zna鑕 neromanti鑞o ili nu緉o neseksualno. Ako vam termin ''brat'' zvu鑙 neseksualno, mo緀te pogledati Pesmu nad pesmama, gde se 緀ni u koju je pisac strasno zaljubljen neprekidno obra鎍 kao svojoj sestri (Otela si mi srce sestro moja nevjesto, otela si mi srce jednijem okom svojim i jednim lan鑙鎒m s grla svojeg. Lijepa li ljubav tvoja, sestro moja nevjesto, bolja je od vina ljubav tvoja, i miris ulja tvojih od svijeh mirisnim stvari. S usana tvojih kaplje sat, nevjesto, pod jezikom ti je med i mlijeko, i miris je haljina tvojih kao miris Livanski. Ti si vrt zatvoren, sestro moja nevjesto, izvor zatvoren, studenac zape鑑鎒n. Pjesma nad Pjesmama: 4, 9-12). Trebalo bi da se setite i da je u klasi鑞om svetu, recimo Petronijevom svetu, re koju su gej ljudi koristili za ono 箃o mi nazivamo ljubavnikom bila ''brat''. Mislim da je ovo povezano sa upotrebom ''bratimljenja'', odnosno nebiolo筴og bratimljenja, kao jednog od arhetipa nebiolo筴e i neheteroseksualne ljubavi. ﹖o se ti鑕 re鑙 duhovno, ne treba da pretpostavite da je njeno zna鑕nje religiozno. Ona verovatno zna鑙 ''duhovno'' na isti na鑙n kao 箃o francusko spirituelle zna鑙 ''duhovito''. ''Duhovan'' upu鎢je na umne operacije, kao suprotstavljene onim telesnim, u ovom smislu i ne treba ih shvatati kao ''duhovno prijateljstvo'' u kasnijem, hladnijem smislu.

Slu綽a po鑙nje tako 箃o sve箃enik blagoslovi par re鑙ma: ''Svet, svet, svet'', a zatim ''O鑕 na''; potom izgovara molitvu ''Spasi sluge svoje, Gospode, i za箃iti naslede svoje...'' iza koje dolazi upustvo: Koji ho鎒 da se spoje zajedno neka polo緀 ruke svoje na sveto Jevan餰lje, koje stoji na sredini stola, i dr緀 sve鎒. Sve箃enik zatim izgovara molitvu, ''Sa鑥vaj narod svoj...'', i molitvu za taj dan. Par izgovara ''Slava'' i molitvu o svetim apostolima, molitve za mir, molitve za crkvu, molitve za arhiepiskopa.

Zatim pevaju u ophodu: ''Za sluge Bo緄je koji su do筶e da budu blagoslovene u crkvi, i za ljubav njihovu'' (koriste鎖 veoma zanimljivu gr鑛u re za ljubav, ag醦阺is, koja nije isto 箃o i ag醦). ''Gospodu se pomolimo. Da im se d poznanje apostolskog jedinstva u duhu, Gospodu se pomolimo. Da se udostoje neposramljenog poverenja, vernosti i nepritvorne ljubavi, Gospodu se pomolimo. Da se ucine vrednim da slave u Svetom Krstu, Gospodu se pomolimo. Da se oni i mi spasemo od svake muke, nevolje i opasnosti, Gospodu se pomolimo''. ''Gospode Bo緀 na, koji si nam podario sve spasa radi i koji si nam poru鑙o da ljubimo jedan drugoga i da se nosimo sa tu餴m slabostima, ti koji si sam sada 鑟vekoljubac (phil醤thr魀os), ovim slugama svojim koji ljube jedan drugoga u ljubavi duha, i koji do餺筫 u tvoj sveti hram da ih blagoslovi, daruj neposramljenu odanost i nepritvornu ljubav.''

Hteo bih da prokomentari筫m re鑙 ''neposramljenu odanost'' (gr. charisai autois pistin akataischynton). U po鑕tku sam bio nerad da ih tako prevedem, jer su mi izgledale toliko gej-oslobodila鑛i da sam pomislio da sam ih mo綿a isuvi筫 pomno 鑙tao. U tekstu se koriste tri re鑙 za ''neposramljenu odanost'', a poslednja je re koja se pojavljuje u gr鑛om Novom zavetu u kontekstu koji ne mo緀 zna鑙ti ni箃a osim ne鑕ga 鑕ga ne treba da se stidi, tako da sam s razlogom siguran da je ovo ono 箃o treba razumeti.

Re koju prevodim sa ''posve鎒nost'' ili ''vernost'' ili ''poverenje'' je gr鑛a re (p韘tis) za jedan od neophodnih delova braka. Avgustin tvrdi na latinskom da je ono 箃o je neophodno za valjan brak fides, proles et sacramentum; 箃o 鎒 re鎖, vernost ili posve鎒nost, namera da se s nekim ostane zauvek, jeste ne箃o za 箃a je on mislio da je najvitalniji sastavni deo braka. Proles je ''porod'', biolo筴a komponenta heteroseksualnog odnosa, a sacramentum je u stvari obred kao ovaj. Ovaj gr鑛i tekst slavi odnos zasnovan na fides.

''I kao 箃o si dao svojim svetim u鑕nicima mir, daruj i ovim sve 箃o je potrebno za spasenje i 緄vot ve鑞i, za koji se molimo Bogu, tebi koji si 鑟vekoljubac (phil醤thr魀os), i tebi slavu uznosimo, Ocu i Sinu i Svetome Duhu.''

''Gospode Bo緀 na, svedr緄telju, ti stvara nebesa i zemlju i more i ljude po obrazu i podobiju tvome, i mislio si da je dobro kada su tvoji sveti mu鑕nici Sergije i Vakho spojeni, ne vezani zakonom prirode, nego primerom vere u Duha Svetoga; po筧lji, Gospode, svoj Duh Sveti na ovu svoju decu, koja su do筶a u ovaj hram da budu blagoslovena. Daruj im neposramljenu vernost i 鑑snu ljubav, i neka budu bez mr緉je i sablazni u sve dane 緄vota svojih, slede鎖 primer tvoje neporo鑞e Majke i svih svetih. Jer je tvoje carstvo, i sila, i slava. Slava Ocu i Sinu i Svetome Duhu, sada i uvek i u vekove vekova.''

Po箃o do饀 do trpeze u sredini crkve, upustvo ka緀 da polo緀 ruku na sveto Jevan餰lje. Dve osobe stoje鎖 poljube jevan餰lje i jedan drugog. Zatim sve箃enik peva: ''Savezom ljubavi apostoli se pokloni筫 svedr緄telju''. Sada dolazi najzanimljiviji deo obreda. ''Predaju鎖 sebe Isusu, apostoli pru緄筫 svoje lepe noge javljaju鎖 blagovest mira.'' Ma koliko ovo iznena饀juce zvu鑑lo, gr鑛i tekstovi koje imam ka緐 upravo to. O鑕kujem da 鎒 pregled svih raspolo緄vih rukopisa, na 鑕mu sada radim, pru緄ti potvrdu, poja筺jenje ili ispravku teksta. Mo綿a tekst zaista ide upravo ovako!

Ima jo dve molitve: ''Gospode Bo緀 na, koji obitava na nebesima ali gleda na ono 箃o je ispod, koji si za spasenje roda ljudskoga poslao na zemlju svog sina jedinorodnog Isusa, i uzeo Petra i Pavla i u鑙nio ih bra鎜m kroz osve箃anje, u鑙ni takvim i sluge svoje ... i ... kao ona dva apostola. Sa鑥vaj ih bez sramote kroz sve dane 緄vota njihovog. Gospode svih stvari i tvor鑕 roda ljudskog po obrazu i podobiju tvome, koji si dao ljudima 緄vot ve鑞i, udostoji ovu dvojicu da postanu bra鎍, ne vezane po prirodi nego svetom vezom vernosti i uma, kao 箃o je on spojio Sergija i Vakha, Kozmu i Damjana, i Kira i Jovana.'' (Izgleda da je ova tradicija bila posebna u ovoj zajednici.) ''I blagoslovi ove sluge svoje ... i ... ne vezane po prirodi'' (primetiti kako 鑕sto se to nagla筧va u ovoj slu綽i), ''nego na鑙nima ljubavi. Daj im ljubav jednog prema drugom, i neka savez njihov ostane bez mr緉je i sablazni u sve dane 緄vota njihovog silom tvoga Duha Svetoga.''

Upustvo za ovaj obred posebno odre饀je da tokom ve鎒g dela obreda dve strane treba da dr緀 iznad glave jedan drugom steph醤eis g醡ou, odnosno svadbene vence, koje i danas oni koji se ven鑑ju u Pravoslavnoj crkvi dr緀 iznad glava (ovo va緄 za gr鑛u crkvu. U srpskoj crkvi se koristi kruna, pod uticajem poznije ruske tradicije. Prim. prired.). Ovo jo upadljivije predstavlja obred kao arhetip istopolne ljubavi u najizrazitijem hri规anskom kontekstu.

U zaklju鑛u, ono 箃o poku筧vam da ustanovim jeste da postoji osnovana pretpostavka da su gej ljudi bili ti koji su prvi uveli romanti鑞u ljubav u hri规anski sistem razmi筶janja, i sledstveno tome, brak kao rezultat romanti鑞e ljubavi pre nego biolo筴e neophodnosti. Velika je ironija da u XX veku gej ljudi moraju stoga da ose鎍ju da za njih nema mesta u toj tradiciji, i da oni nisu deo tradicije hri规anske etike. Mislim da ako treba da do餰 do neke ispravke ove ozbiljno pogre筺e ocene koja podriva sva鑙je shvatanje braka i ljubavi, ta ispravka 鎒 verovatno imati da do餰 iz same gej zajednice. Njima pripada najve鎖 udeo u izmeni neta鑞ih gledi箃a. Nadam se da sam vas u nekoj meri inspirisao da radite na ispravljanju ove pogre筺e ocene.

Primedbe:

1. Ovde se misli na: Warren Johansson et al., Homosexuality, Intolerance and Christianity, A Critical Examination, New York: Scholarship Committee, Gay Academic Union, 1981. Prim. prired.
2. Rut. 1:16-17: ''Ali Ruta re鑕: Nemoj me nagovarati da te ostavim i od tebe otidem; jer kuda god ti ide, idem i ja; tvoj je narod moj narod, i tvoj je Bog moj Bog. Gde ti umre, umre鎢 i ja, i onde 鎢 biti pogrebena. To neka mi u鑙ni Gospod i to neka mi doda, smrt 鎒 me samo rastaviti s tobom''.
3. Uporedi:

  • A jedan od u鑕nika njegovih, koga Isus ljublja筫, be筫 naslonjen na naru鑚e Hristovo. Jov. 13:23, gde se u gr鑛om originalu koristi glagol agapao;
  • A Isus vidjev筰 mater i u鑕nika koga ljublja筫 gdje stoji pored nje, re鑕 materi svojoj: 甧no , eto ti sina ! Jov. 19:26, glagol: agapao;
  • Onda otrca i dode Simonu Petru i drugom u鑕niku koga ljublja筫 Isus, i re鑕 im: Uze筫 gospoda iz groba i ne znamo gdje ga polo緄筫. Jov. 20:2, glagol: fileo;
  • A Petar osvrnuv筰 se vidje gdje za njima ide u鑕nik koga Isus ljublja筫, koje se i na ve鑕ri nasloni na prsa njegova i re鑕: Gospode, ko je taj koji 鎒 te izdati? Jov. 21:20, glagol: agapao.


Preveo: AngraMaina

 

Preuzeto iz:
John Boswell, Rediscovering Gay History: Archetypes of Gay Love in Christian History, The Fifth Michael Harding Memorial Address, GCM Publications, 1982.


svet srbija region scena sport kolumna art & s-he-istory coming out zdravlje queeropedia queer filmovi muzika priče teorija prikazi i recenzije religija porno antibiotik intervju istorija sociologija psihijatrija & psihologija putovanja linkovi