Slavimo 20 godina postojanja
Gej Srbija
teorija

Religije i seksualnost
 
 

U ve鎖ni kultura i dru箃ava religija je primarna sila ili je, u najmanju ruku, me饀 ja鑙m silama koje uspostavljaju i odr綼vaju seksualne stavove i reguli箄 seksualna pona筧nja. Religije crpe svoju snagu iz sistema verovanja koji uklju鑥je autoritet bo綼nskog, duhovnog bi鎍 (ili vi筫 bi鎍) za koje se veruje da je stvorilo svet, da njime vlada i da kontroli筫 njegovu sudbinu. Kako ovaj bo綼nski autoritet kontroli筫 pojedina鑞e sudbine ljudi u ovom 緄votu i nagra饀je ili ka緉java u nekom drugom, religije se obi鑞o bave nekom vrstom otkrovenja, sadr綼nom u nekom svetom tekstu ili prenesenom kroz izabranog predstavnika. Takva otkrovenja i sveti tekstovi 鑕sto sadr緀 odredbe seksualnog pona筧nja koje uspostavljaju pravila o tome ko mo緀 da ima seks, pod kakvim okolnostima, kada, kako i za箃o. Ove seksualne odredbe, zajedno sa onim drugim nevezanim za seksualno pona筧nje, interpretirane su od strane mu筴ih sve箃enika, rabina, imama, 筧mana i drugih pojedinaca, koji tvrde da su u direktnom kontaktu sa bo綼nskim bi鎒m, ili da su delegirani, od strane Boga, kao njegovi predstavnici i tuma鑙.

 

Formalne i neformalne vrednosti

Zvani鑞e izjave za javnost verskih autoriteta ili zvani鑞ih obrazovnih tela o statusu, ulogama i vezama izme饀 mu筴araca i 緀na, 鑙ne ono 箃o eti鑑ri i sociolozi nazivaju formalnim vrednostima. Me饀tim, stavovi i pona筧nja pojedina鑞ih pripadnika verske grupe mogu da odstupaju ili 鑑k da protivrece takvim formalnim vrednostima. Pojedinci 鑙je se neformalne vrednosti suprotstavljaju formalnim vrednostima, mo綿a 鎒 morati da se suo鑕 sa krivicom, ili sramotom, zbog neprilagodavanja prihva鎒nim normama. Oni bi, tako餰, morali da se suo鑕 sa zapre鑕nom kaznom, ovde ili u drugom 緄votu. Puritanci, na primer, osu饀ju predbra鑞i seks, iako ga ve鎖na njih prihvata kao prirodan ishod udvaranja u ruralnim dru箃vima, gde je fertilnost mlade prevashodna briga. Kada dovoljno vernika podr緄 neformalnu vrednost koja protivre鑙 formalnoj, verske vode mogu da - ili reinterpretiraju formalnu vrednost, ili da stvore raskol proterivanjem odstupnika. Ovo drugo se dogodilo recimo kada su rani protestanti odbacili rimokatoli鑛o isticanje primata celibata i ocrnjivanje seksualnog zadovoljstva. Sli鑞e promene su se doga餫le i unutar protestantizma kada je, uprkos naizgled jasnog Isusovog odbacivanja razvoda (up. Matej 5:31-32, Matej 19: 7, 9, Marko 10: 4, 11), mno箃vo dru箃venih faktora dovelo do prihvatanja istog, kao i recentnijeg prihvatanja homoseksualaca i njihovog rukopolo緀nja.



Prirodni i neprirodni seks

 
Pierre & Gilles - Bahus

Prema ranim grckim i rimskim stoicima, seksualna strast izopa鑥je 鑟vekov razum. Po njima, prokreacija je jedino moralno opravdanje seksualnih odnosa. Ovakav pogled na prirodu seksa razvili su i pro筰rili rani hri规anski mislioci, posebno Avgustin Hiponski (V vek n. e.). Srednjovekovni hri规anski teolozi su usvojili i pro筰rili ovo rano gledi箃e, klasifikuju鎖 seksualne 鑙nove na prirodne i neprirodne. Bludni鑕nje, silovanje, incest i preljuba smatrani su nezakonitim prepu箃anjima seksualnom zadovoljstvu jer se odvijaju izvan braka i ne slu緀 podizanju potomaka. Oni su, ipak, smatrani prirodnim gresima, jer su mogli da rezultuju trudno鎜m. Masturbacija, oralni seks i analni seks, predstavljaju mnogo ozbiljnija kr筫nja prirodnog poretka, zato 箃o su kontraceptivni i otuda, neprirodni kao i nezakoniti. Ova distinkcija izme饀 prirodnog i neprirodnog seksa naj鑕规e se javlja u raspravama o homoseksualnosti, kontracepciji i monogamiji.

 

Mehanizmi kontrole

Mehanizmi koje religija koristi da bi kontrolisala seksualno pona筧nje sli鑞i su onima koji se koriste u svetovnim dru箃vima. Judeo-hri规anska verska ube餰nja se oslanjaju na ose鎍nje li鑞e savesti, li鑞e krivice, i na strah od bo綼nske kazne. Islam, hinduizam i konfu鑙janstvo se oslanjaju na ose鎍nje sramote i odgovornosti prema bli緉jem, kako bi osigurali prilago餫vanje seksualnim obi鑑jama.

Dva pogleda na svet

U zapadnoj misli su se tokom ne箃o vi筫 od 2000 godina razvijala i koegzistirala dva posve razli鑙ta svetonazora (Weltanschauung) i dva razli鑙ta sistema verovanja u vezi sa prirodom stvaranja. Od vremena iranskog verskog filozofa Zaratustre (oko 600. god. p. n. e.) i gr鑛ih i rimskih filozofa, zapadni mislioci su birali izme饀 dve slike sveta. Neki religiozni mislioci i doktrine tuma鑙li su svet u uslovima utvr餰nog pogleda na svet, sa nepromenljivim prirodnim zakonima i sa prirodom svakog stvora ustanovljenom od po鑕tka od strane tvorca. Drugi su predstavljali svet u procesu razvitka, sa fluidnom i uvek promenljivom prirodom svih stvari, tokom celog procesa stvaranja. Stati鑞i (the fixed world view) pogled na svet, sa svojim nepromenljivim apstraktnim arhetipima, i dinami鑞i pogled na svet (the process world view) sa svojim naglaskom na stvarnosti uvek promenljivih okru緀nja i jedinstvenih individua u razvoju, predstavljaju dva kraja 筰rokog spektra, iz koga su derivirana dva, razli鑙ta i suprotna sistema seksualnih vrednosti.

 

Stati鑞i pogled na svet (The fixed world view)

 
 
Pierre & Gilles - Raspe鎒

Na jednom kraju ovog filozofskog spektra, zastupnici stati鑞og pogleda na svet tvrde da je Bog, kada je stvarao prve ljude, za sva vremena uspostavio nepromenljivu prirodu mu筴araca i 緀na, rodnih uloga, braka i heteroseksualnog morala. Biblijska pri鑑 o postanju opisuje sve ljude kao pale iz prvobitnog stanja savr筫nstva i bla緀nstva, zbog Adamove i Evine pobune. Ova iskvarena priroda se mo緀 savladati samo umrtvljivanjem tela, samodisciplinom i izbegavanjem odavanju zadovoljstvima, pogotovo seksualnim. Adamom i Evom, u rajskom vrtu, Bog je uspostavio heteroseksualnu prirodu na筫 seksualnosti, primat mu筴araca nad 緀nama i monogamiju. Zapovest ''ra餫jte se i mno緄te'' se (1 Mojs. 1: 22, 28) je identifikovala pravu prirodu i jedinu svrhu seksualnog zadovoljstva i odnosa.

Hasidski i ortodoksni Jevreji, muslimani fundamentalisti i fundamentalisti鑛i i evangelisti鑛i protestanti, obicno se pozivaju na ovakvo shvatanje sveta kada artikuli箄 svoje seksualne vrednosti. U rimokatoli鑛oj tradiciji, Vatikan se sa nepokolebljivom budno规u dr緄 pozicije prirodnih zakona, interpretiranih od strane Magisterium-a, hijerarhijskog obrazovnog autoriteta. Zastupnici stati鑞og pogleda na svet obi鑞o osuduju kontracepciju, masturbaciju, oralni seks, predbra鑞i seks, razvod, vanbra鑞i seks, 緀ne na pozicijama mo鎖 i homoseksualnost, iako pojedinci i neke grupe mogu biti tolerantni u jednoj ili vi筫 od ovih oblasti.

 

Dinami鑞i pogled na svet (The process world view)

 
Pierre & Gillest - Sv. Stefan

Na drugom kraju spektra je dinami鑞i pogled na svet prema kojem se na ljudsku prirodu gleda kao na ne箃o 箃o jo uvek evoluira, jo uvek se stvara u sadejstvu sa ljudima (with human cooperation). Osnovna pretpostavka ovakvog shvatanja sveta je da ljudska priroda nikada nije bila bez mana. Telesno i moralno zlo su neizbe緉a tamna strana na筫 borbe da se kao li鑞osti razvijemo do punog potencijala. Dobro i zlo su me饀sobno povezani u na筫m istra緄vanju i otkrivanju novih, dubljih izraza i zna鑕nja sopstvenih ljudskih potencijala i seksualne prirode. Odre餰ni op箃i principi o tome 箃a je dobro a 箃a lo筫 u ljudskom pona筧nju, priznati su, ali specifi鑞e odluke o tome 箃a je dobro, a 箃a lo筫, zavise od primene tih principa na stalno promenljivu situaciju i kontekst.

Stav Episkopske dijeceze Severnog New Jerseya iz 1987. godine, isti鑕 posve razli鑙te uloge, koje igraju za ljude koji su usvojili dinami鑞i pogled na svet, bo綼nsko otkrovenje, sveti tekstovi i tradicionalna u鑕nja:

Judeo-hri规anska tradicija je tradicija, upravo zato 箃o su, u svim istorijskim i dru箃venim okolnostima, misle鎖 vernici upotrebili najbolju interpretaciju aktuelne stvarnosti u korelaciji sa njihovom interpretacijom tradicije kakvu su nasledili. U judeo-hri规anskoj tradiciji istina je, prema tome, pre dinami鑑n proces, koji treba raspoznati i formulisati, nego stati鑞a struktura, koju treba primiti.

Biblija je pogre筺o shva鎒na i kori规ena, kada joj se prilazi kao knjizi moralnih preporuka, direktno primenljivih na sve moralne dileme. Ona je pre zapis o odgovoru na re Bo緄ju, upu鎒nu crkvi i narodu Izraela, kroz vekove promena dru箃venih, istorijskih i kulturnih uslova. Vernici su odgovorili u okviru stvarnosti svojih posebnih situacija, vo餰ni, a ne zarobljeni, prethodnim otkrovenjem.

Nekoliko verskih grupa ili pojedinaca u potpunosti se dr緀 jedne od ove dve filozofije ili pogleda na svet. Ve鎖na je negde du spektra, izme饀 dva pola, i pomeraju se napred-nazad po njemu, dr緀鎖 se stati鑞og pogleda na svet, kada je u pitanju jedna sporna stvar, a oslanjaju鎖 se na dinami鑞i pogled na svet, kada je u pitanju ne箃o drugo. (Na primer, re鑙 Apostola Pavla: Svaka du筧 da se pokorava vlastima koje vladaju, jer nema vlasti da nije od Boga, a vlasti 箃o postoje od Boga su ustanovljene. 2. Zato ko se protivi vlasti protivi se uredbi Bo緄joj, a koji se protive, primi鑕 osudu na sebe (Rimlj. 13:1-2), tuma鑕 se u crkvi (ako se uop箃e tuma鑕) doslovno ili u okviru datog istorijskog konteksta, u odnosu na to kakav je odnos aktuelne politi鑛e vlasti prema crkvi. Prim. prir.). Uprkos ovakvim varijacijama, verske grupe i pojedinci su uglavnom skloni da favorizuju jednu ili drugu perspektivu i odrede svoje seksualne vrednosti u skladu sa njom.

U modelima kognitivnog i moralnog razvoja, koje predla緐 Jean Piaget i Lawrence Kohlberg, religije zasnovane na stati鑞om ili apsolutisti鑛om pogledu na svet imaju tendenciju da isti鑥 specifi鑞e 鑙nove, pravila i zapovesti, dok religije koje se oslanjaju na dinami鑞i pogled na svet, nagla筧vaju jedinstvenost licnosti, karakter njihovih odnosa i univerzalne eti鑛e principe.

NASTAVAK >>

svet srbija region scena sport kolumna art & s-he-istory coming out zdravlje queeropedia queer filmovi muzika priče teorija prikazi i recenzije religija porno antibiotik intervju istorija sociologija psihijatrija & psihologija putovanja linkovi