Stručnjaci razbili 10 najčešćih mitova o gay brakovima

Pitanje braka kao zajednice žene i muškarca, o čemu će odlučivati hrvatski građani na referendumu 1. decembra, kao i mnogo puta dosad podstaklo je raspravu o pravima LGBT osoba.

A kao što u Hrvatskoj to obično biva, o homoseksualcima svi znaju sve, pa se bez stvarnih argumenata i naučno utemeljenih činjenica u javnosti, kao i u komentarima ispod tekstova o referendumu, znaju pročitati svakakve nebuloze - od toga da homoseksualnost nije prirodna, da je u Bibliji navedena kao nešto zlo, da je to bolest i da se može izlečiti do toga da će nam pederi i lezbejke uništiti porodicu i decu. Ti argumenti su, dakako, homofobni i ne proizlaze iz teza koje su opšteprihvaćene, već su temeljeni na pogrešnim stanovištima verskih aktivista koji očito vode neke svoje ideološke ratove.

Danas protiv pedera i drugih manjina, sutra možda protiv prava žena na abortus ili veštačku oplodnju. Pod pokrićem borbe za očuvanje porodice (koja je ugrožena zbog mnogo čega, ali ponajmanje zbog LGBT osoba) u javnosti se mogu čuti različite teze protiv homoseksualaca, čime se urušava mukotrpno stvarano društvo tolerancije. Homofobija u većini slučajeva počiva na neznanju i strahu od drugog i drugačijeg. Stoga je jedini ispravan lek za to - znanje. I razbijanje predrasuda i mitova o homoseksualcima. Zato smo u Jutarnjem listu odlučili izdvojiti deset najčešćih razloga zbog kojih se Hrvati protive gej brakovima i na njih odgovoriti protivargumentima, dokazima i naučnim činjenicama.

U tome su nam pomogli psiholozi, sociolozi, pravnici, biolozi... Svi oni spremno su odlučili pripomoći našoj kampanji za bolje društvo u kome će svi, kako piše u Ustavu, jednako uživati prava koja im pripadaju, bez obzira na rasu, boju kože, pol, jezik, veru, političko i drugo uverenje, nacionalno ili socijalno poreklo, rođenje, obrazovanje, društveni položaj i druge osobine. I zato smo odlučno PROTIV!

1. Zato što u Bibliji piše da je Bog stvorio Adama i Evu, a ne Adama i Stevu

Hrvoje Cirkvenec, urednik portala Križ života

U poslednje vreme često se čuje argument kako je Bog stvorio Adama i Evu, kako Bog nije stvorio homoseksualce, a kako Biblija, za koju vernici drže da je Sveto pismo i reč Božija, osuđuje homoseksualce. No, što se tiče Biblije, znamo da Stari zavet, odnosno Levitski zakonik, na koji se pozivaju mnogi homofobni vernici, zapravo nije ništa već zbir mnoštva jevrejskih propisa koje je davno pregazilo vreme. Primera radi, Katolička crkva je danas protiv smrtne kazne, a Levitski zakonik Starog zaveta upravo za niz "verskih" prekršaja kao kaznu spominje - kamenovanje. Uz to, što se tiče Novog zaveta, Isus ni na jednom mestu nije spomenuo homoseksualnost, a sledom toga nije ni osudio homoseksualce. Na tom je tragu bio i papa Franjo nedavnom izjavom: "Ko sam ja da sudim homoseksualcima?" Isus je bio problematična osoba, sudeći po jevanđeljima, za ondašnji vrh religije kojoj je pripadao - jevrejstva. Svojim naukom ponekad je kršio starozavetne norme te time sablažnjavao jevrejske poglavare, ponajviše druženjem s ljudima koji su bili na margini društva - koji su na sebi nosili stigmu "grešnika" ili ljudima koji nisu bili članovi jevrejske zajednice. Ako se ta slika sa samih početaka preslika na današnje vreme, žalosno je ustvrditi kako bi Isus, da se rodi danas, imao istih problema kao i pre dve hiljade godina, posebno kada bi video kako se Crkva diskriminatorno odnosi prema određenim osobama.

2. Da je homoseksualnost prirodna, bilo bi je i u životinjskom svetu

Doc. dr. sc. Zoran Tadić, Biološki odsek Prirodoslovno-matematičkog fakulteta u Zagrebu

Postoje neka istraživanja koja tvrde da je jedan deo mozga, koji zovemo hipotalamus (tzv. INAH-1 područje), manji kod muškaraca homoseksualaca nego kod heteroseksualnih muškaraca, ali se tako ne može pokazati da li je smanjenje INAH-1 područja uzrok ili posledica homoseksualnosti.

Kada je reč o životinjskom svetu, homoseksualnost postoji u oko 450 vrsta životinja, uglavnom primata, vodenih sisara (dupina, kitova), parnoprstaša (papkara) i ptica, a nešto je ima i kod nekih drugih životinja.

Zašto ona postoji, ne znam, trebalo bi to proučavati s evolucijskog stanovišta, jer evolucija podstiče širenje vlastitih gena kroz evolucijsko vreme.

Homoseksualnost, na prvi pogled, to ne podstiče jer se dve jedinke istog pola ne mogu razmnožavati.

Dakle, evolucijski promatrano, homoseksualnost ne stvara potomke, ona je evolucijska slepa ulica. Ali, ipak postoji.

3. Kada bismo dali brak homoseksualcima, onda možemo i pedofilima, zoofilima ...

Prof. dr. sc. Snježana Prijić-Samaržija, Filozofski fakultet u Rijeci

Prvo, osnovno načelo moralno ispravnih odnosa je obavešteni pristanak i, po mogućnosti, uzajamnost. Odnos dvoje ljudi je ispravan ako oboje pristanu na taj odnos i ako je taj njihov pristanak punovažan, što znači da razumeju šta odnos podrazumeva i koje su posledice. Više je nego jasno da odnosi homoseksualnih parova ispunjavaju preduslove, radi se o pristanku punoletnih. Budući da među njima postoje ljubav i uzajamno uvažavanje, ispunjen je dodatni uslov uzajamnosti. Pedofilija ne ispunjava uslove jer dete nije sposobno za punovažni pristanak budući da ne razume narav polnog odnosa ni njegove fizičke i psihičke posledice. Ono je žrtva, što nikako nije slučaj kod homoseksualnih parova. U slučaju zoofilije nema punovažnog pristanka jer se radi o odnosu sa životinjom, a u slučaju nekrofilije o mrtvom telu. Dakle, više je nego očito da upoređivanje pokazuje potpuno nepoznavanje moralnih načela i vrednosti. Drugo, upoređujući homoseksualne odnose s pedofilijom, nekrofilijom i zoofilijom, pokušava se naglašavati neprirodnost homoseksualnih odnosa i izazvati gađenje. Teza proizlazi iz stava religijske doktrine prema kojoj su neprirodni i nemoralni svi odnosi u kojima nije moguće začeće. Ova pretpostavka nije opšteprihvaćena, a čak i da jeste, prirodnost ne povlači moralnost. Ni disanje pod vodom s bocama kiseonika nije prirodno, transfuzija i transplantacija organa nisu prirodne pa zato nisu nemoralne.

4. Tradicionalna porodica - mama, tata i dete jedini je prirodni i održivi model

Dr. sc. Tea Škokić, viša naučna saradnica u Institutu za etnologiju i folkloristiku

Uvid u etnografsku građu o hrvatskim tradicijskim obeležjima braka i porodice pokazuje da je porodica nekada uključivala mnogo više članova od današnje nuklearne porodice te su decu odgajala starija deca ili starije žene, a ne otac i majka. Brak je po današnjim spojevima bio na granici pedofilije jer su se udavale mlade devojke, gotovo devojčice, u nekim krajevima i po principu otmice. Parovi u ruralnim područjima su i po više godina živeli crkveno nevenčano, a postojali su i probni brakovi u kojima je žena prvo morala dokazati svoju plodnost da bi se uopšte mogla udati. Nuklearna građanska porodica i model dvoroditeljskog odgoja dece - koji danas, iako sve manje, praktikujemo - uvezeni su s protestantskog Zapada te su ovde u punom smislu zaživeli tek u socijalizmu. Stoga je, smatram, svako pozivanje na tradiciju unapred izgubljen argument.

5. Jer je homoseksualnost bolest i te ljude treba lečiti

Mr. spec. Iva Žegura, klinička psihološkinja iz Klinike za psihijatriju Vrapče

Prema navodima nekih istraživanja, smatra se da je 7 do 15 posto odraslih osoba homoseksualne orijentacije. Društvo u kome živimo počiva na patrijarhalnim i heteroseksualnim normama koje favorizuju seksualne odnose u svrhu reprodukcije, zanemarujući pritom činjenicu da su i tokom istorije ljudske civilizacije, kao i kod različitih vrsta životinja prisutne i ostale varijacije seksualne orijentacije. Homoseksualna orijentacija već je nekoliko decenija izuzeta iz klasifikacije mentalnih poremećaja i kao takvu je valja razdvojiti od parafilija. Što se tiče homoseksualnih veza, istraživanja su opet vrlo jasna. Istopolni parovi su podjednako predani u svojim romantičnim vezama kao i heteroseksualni parovi. Postoji i niz predrasuda o istopolnim roditeljima koji podižu decu. Međutim, istraživanja pokazuju da razvedene majke lezbejke postižu podjednake rezultate kao i razvedene heteroseksualne majke na merama psihološkog zdravlja. Deca imaju više kontakta s gej očevima nego s razvedenim heteroseksualnim majkama. Briga i ulaganje u roditeljsku ulogu podjednaka je kod heteroseksualnih i homoseksualnih očeva. U dosadašnjim studijama ispitano je više od 500.000 dece gejeva i lezbejki roditelja te ni jedno nije imalo konfuziju oko rodnog identiteta.

6. Ti gejevi stalno nešto traže! Šta sad opet žele? Neka to rade u svoja četiri zida!

Marko Sjekavica, pravnik i član Građanskog odbora za ljudska prava

Slobodno izražavanje dela ličnosti, koji uopšte nije prvenstveno seksualan, već je i afektivan, socijalan, intelektualan, a teži postizanju bliskosti s drugom osobom, u ovom slučaju istoga pola, dok ni sa čim ne smera ograničiti izražavanje takvih istih potreba drugih, među njima i heteroseksualnih osoba, preduslov je postojanja slobodnog društva. Dakako da unutar četiri zida čovek može upražnjavati razne aktivnosti za koje mu ne treba saglasnost zajednice. Po prirodi stvari postoje radnje koje su rezervisane za neki intimni, ne-javni ambijent. Međutim, zatvoriti homoseksualce u četiri zida i jedino tamo im dopustiti da budu slobodni građani ravno je stavljanju Indijanaca u rezervate i zatvaranju Jevreja u geta. Za mene je to naizgled umereniji i manje violentan, a zapravo perfidniji oblik homofobije i diskriminacije. Onaj ko je ugnjetavan, ne samo da ima pravo pobuniti se, već mu je to i dužnost!

7. Zato što će dopuštanje gej brakova uništiti porodicu kakvu poznajemo

Eli Pijaca-Plavšić, prof. sociologije i direktorka Foruma za slobodu odgoja

Teško je govoriti o uništavanju porodice u slučaju da se dozvoli brak homoseksualcima jer već živimo u zemlji u kojoj se svaki četvrti brak raspada, a trend je u stalnom porastu.

Možda se ovde najbolje pozvati na objavljeno istraživanje "Homoseksualni brak i percipirani napad na heteroseksualni brak", koje je sproveo Portland State University, a kojim su se želeli utvrditi trendovi u broju sklopljenih heteroseksualnih brakova u odnosu na postojanje mogućnosti sklapanja istopolnih brakova.

Autori tog istraživanja na osnovu dobijenih nalaza zaključuju da ne postoje značajni dugoročni ili kratkoročni efekti istopolnih brakova na broj sklopljenih heteroseksualnih brakova i da na broj sklopljenih heteroseksualnih brakova ne utiče legalizacija istopolnog braka ili partnerske zajednice među pripadnicima istog pola.

Slično je naučno pitanje postavljeno unutar akademske zajednice u odnosu na broj sklopljenih istopolnih brakova u Danskoj, Norveškoj, Švedskoj, Holandiji i na Islandu i tada takođe nije pronađena značajna promena u broju sklopljenih heteroseksualnih brakova i stopi razvoda nakon što je istopolnim parovima zakonski omogućeno da sklapaju brak. Nema nikakvog naučnog dokaza da gej brakovi ugrožavaju porodicu.

8. Manjina opet teroriše većinu svojim zahtevima za većim pravima

Mr. sc. Mirko Petrić, sociolog i viši predavač na Univerzitetu u Zadru

Naglašavanje interesa i želja većine nauštrb prava manjine, koje je često u hrvatskom društvu, svedoči, nažalost, o niskom stepenu njegove demokratske razvijenosti.

U savremenim razvijenim demokratijama smatra se, naime, da je imperativ upravo zaštita prava manjina i uopšteno onih koji u društvu raspolažu s manje moći za sprovođenje vlastitih legitimnih interesa. Štaviše, veliki francuski sociolog Alain Touraine smatra da odnos prema "slabijima" u nekom društvu govori o njegovom razvojnom potencijalu i spremnosti za uključenje u modernizacione procese.

Prioritet svih javnih akcija u sledećem razdoblju u Hrvatskoj bi stoga trebalo biti povećavanje tolerantnosti, odnosno spremnosti na slušanje argumenata i uvažavanje potreba "drugih" i "druačijih".

Bez toga jednostavno nećemo moći komunicirati s razvijenim društvima koja su se odavno odmakla od kolektivističkih manifestacija moći.

9. Oni uopšte nisu obespravljeni! Imaju sva prava koja trebaju imati

Prof. dr. sc. Sanja Barić, predstojnica Katedre za ustavno pravo u Rijeci

LGBT osobe prema sadašnjem Zakon o istopolnim zajednicama imaju samo dva prava: pravo na zajedničku imovinu i pravo na izdržavanje. Ova jedina dva prava dolaze do izražaja tek u trenutku eventualnog raspada te zajednice kada je moguće tražiti deobu zajedničke imovine te izdržavanje od nekadašnjeg partnera/ke. Oba ova prava su bez praktične vrednosti tokom zajedničkog života. Pravni poredak ne priznaje nikakva dalja prava (od elementarnih prava na priznanje statusa porodice za potrebe raznih životnih situacija, npr. bolesti ili smrti, preko prava iz radnog odnosa, zdravstvenog i penzijskog osiguranja do poreskih prava). Istopolne zajednice imaju status porodičnih zajednica na osnovu prakse Evropskog suda za ljudska prava i Hrvatska mora takvim zajednicama priznati prava barem izjednačena s pravima vanbračnih zajednica. Niti jedan referendum nema smisla ako se ne radi o promeni ili uklanjanju neke odredbe, a ovde je u pitanju zadržavanje postojeće pravne definicije. Unos ove definicije u Ustav pravno je ekstremno ograničenog učinka: rezerviše samo naziv "brak" za zajednicu žene i muškarca. Sva prava i obveze iz braka, vanbračne i istopolne zajednice proizlaze iz zakonskog okvira. To je zakonska, a ne ustavna materija. Budući da su istopolne zajednice porodične zajednice prema međunarodnim standardima, one se ne mogu u pravima razlikovati od uporedivih raznopolnih zajednica. Njima se može priznati i pravo na usvojenje.

10. Zato što istopolni parovi naprosto ne mogu biti roditelji

Ana Karlović, prof. psihologije i voditeljka programa Medijacija, Forum za slobodu odgoja

Krajnje je nepravedno nečiji brak okarakterisati kao ne-valjan ili kao "ne-brak" samo zato što par nema dece, odnosno potomaka. Društveni trendovi i realnost upućuju na pojavu sve kasnijeg sklapanja braka i dobijanja dece, a deo parova suočava se s neplodnošću, no to njihov brak ne čini ništa manje brakom te i njihova zajednica čini punopravnu porodicu.

Takođe, moramo biti svesni činjenice kako mnoge gej /ili biseksualne osobe jesu roditelji. Premda neke od starijih definicija opisuju porodicu kao "društvenu grupu koju karakteriše zajedničko prebivanje, ekonomska saradnja i reprodukcija", savremenije definicije ističu kako se "porodica odnosi na one osobe koje dele zajedničku istoriju, koje se vole, koje su živele veći deo života zajedno i koje dele profesionalne interese, ekonomske potrebe, političke poglede ili seksualne preference".

Opštom deklaracijom o ljudskim pravima pravo na brak jedno je od osnovnih ljudskih prava. Ističe se da "punoletni muškarci i žene imaju pravo na sklapanje braka i osnivanje porodice bez ikakvih ograničenja u pogledu rase, nacionalnosti ili vere.

Oni imaju ista prava prilikom sklapanja braka, u braku i tokom razvoda. Brak se može sklopiti samo "uz slobodan i potpun pristanak osoba koje stupaju u brak" . Dete nije uslov za punopravnost porodične zajednice!