Srbija ima zakone o zaštiti LGBT osoba, no sprovodi li ih?

U Srbiji se sve više počinje pričati o strožijem sankcionisanju nasilja, napada ili uvreda ukoliko su učinjeni iz mržnje prema pripadnicima seksualnih, verskih ili nacionalnih manjina.

Kao dokaz da je država stala na stranu slabijih je uvođenje zakonskih odredbi za zločin iz mržnje u srpske zakone u decembru 2012. godine, a koje bi trebale imati preventivno delovanje, te ukoliko ne ostane samo slovo na papiru, značajno poboljšati položaj manjina u Srbiji.

Državni sekretar Ministarstva pravde Danilo Nikolić izjavio je za Telegraf da se izvršioci takvih zločina moraju pronaći te da tužioci moraju optužiti prekršitelje zakona i pružiti dovoljno dokaza na sudu koji bi onda trebao adekvatnom kaznenom politikom reagovati na takve pojave.

Takođe, upozorava, zločin iz mržnje obuhvata napade navijačkih grupa između sebe, kao i napade na druge osobe samo zato što nose boju određenog kluba, nasilje prema LGBT osobama i slično te da: „sam počinilac ako zna da će biti strože kažnjen nego da je recimo izazvao tuču s nekim vršnjakom, a zamerili su se zbog nečeg sasvim konkretnog, a nije iz mržnje, sigurno je da će se uzdržavati od vršenja takvih kaznenih dela".

No Goran Miletić iz Civil Right Defendersa upozorava na još uvek prilično negativne prakse srpskih sudova: „Paradoks pred sudovima u Srbiji je da se u slučajevima kad ste pripadnik LGBT zajednice nasilnici kažnjavaju blaže, jer sudija nekako na to gleda kao pa on ima "opravdanje" za napad", a dokaz tome je i nekoliko primera koji pokazuju da sudstvo i stručni kadar nije obučen i dovoljno senzibilisan za rad s manjinama.

Ivana Stjelja, pravnica iz YUCOM-a upozorila je o oslobođavajućoj presudi napadača na LGBT osobu jer je sutkinja procenila kako je homofobija smatrana kao legitiman razlog napada, a takođe je istakla kako su YUCOM-u pripadnici LGBT zajednice prošle godine uputili pritužbe zbog 14 slučajeva fizičkog nasilja, ali i samo četiri pritužbe zbog uvrede te je upozorila da to nije realno stanje u društvu.

„Kod diskriminacije najveći problem jeste što je ona zastupljena u svim slojevima društva, od onih slojeva koji su reći niži i neobrazovani do slojeva koji su manje siromašni i više obrazovani. Naravno, što je viši obrazovni profil, to je onda oblik diskriminacije ako mogu tako reći sofisticiraniji i teže ga je primetiti, uočiti i procesuirati", objasnila je Stjelja i napomenula da je organizovana obuka u kojoj su učestvovali pripadnici iz preko 150 policijskih uprava širom Srbije na kojoj su učili kako prepoznati diskriminaciju i govor mržnje, i kako da spreče zločine iz mržnje te da su sličnu obuku prošli i sdije, tužioci i predavači na Pravosudnoj akademiji.

Iako je zakon donešen, među aktivistima još uvek postoji sumnja kako će se zakon sprovoditi, a potvrda tome je i odluka Apelacionog suda u Beogradu kojom je osuđen glasnogovornik pokreta "1389″ Miša Vacić tek na godinu dana uslovne kazne zatvora zbog širenje mržnje prema LGBT populaciji pred Pride 2009. godine.

Pitanje koje se postavlja pred ovogodišnji Pride jeste na čiju će strana država stati kada tome dođe vreme?