Upoznajte se na GS Forumu
Gej Srbija
Priče

Sa ove strane (Part three)

Tamo Neki  ·  Odabrao: M  ·  Dodato: 16. SEP 2012

Prosla su tri meseca otkad sam se preselio, tri burna meseca. Sedim u svojoj sobi i sa cudjenjem gledam u telefon.
"Samo za tebe. :-* :)"
Otvaram link, Aleksandra Radovic - Cuvaj moje srce.

Flashback one
Konacno sam se preselio. Poznajem Beograd, ali sada je drugacije. Osecaj euforije je izostao, delom zbog posla oko kuce u kojoj cu ziveti, delom zbog cinjenice da se B. nije javio. Trudio sam se da ne mislim na njega, poslednje atome snage trosio sam na rad i to mi je prijalo. Ali (jebeno ali) kako kaze poslovica: sto ne platis na mostu, platis na cupriji. Sve one misli koje nekako izbegnem preko dana, stignu me kada krenem na spavanje. Sam u krevetu, milion pitanja a mnogo manje odgovora. Na radiju krece pesma, jedna od onih za koju retko ko kaze da nije dobra. Meni uvek suza zablista u oku kada je cujem.

(...) Nedostaje mi nasa ljubav, mila
bez nje se zivot kruni uzalud
nedostajes mi ti, kakva si bila
nedostajem i ja, onako lud
ja znam da vreme ne voli heroje
i da je svaki hram ukaljalo
al' meni, eto, nista sem nas dvoje
nije valjalo

(...) al' uspevam da jos jednom odolim
da prosapucem da te nocas ruski volim
sta su reci, kremen sto se izlize
kad tad

(...) Nedostaje mi nasa ljubav, mila
a bez nje ovaj kurjak menja cud
nedostajes mi, ti kakva si bila
nedostajem i ja, onako lud
ja znam da vreme svemu menja boje
i da je silan sjaj pomracilo
al' meni, eto, nista sem nas dvoje
nije znacilo

(...) Nedostaje mi nasa ljubav, mila
bez nje uz moje vene puze stud
nedostajes mi, ti kakva si bila
nedostajem i ja, onako lud
ja znam da vreme uvek uzme svoje
i ne znam sto bi nas postedelo
al' meni, eto, nista sem nas dvoje
nije vredelo

I kako covek da ostane imun na ove reci?
Dani mi prolaze radno i u njima uzivam. Zovu me prijatelji i rodbina, dosadjuju pitanjima o selidbi, na koja povrsno i nezainteresovano odgovaram. Poslednji dan toplog aprila se blizi kraju. Umalo da to bude jos jedan obican dan, radni dan ispunjen nostalgijom za nekim proslim danima, kada mi stize poruka:

"Gde si ti? Sta se radi? Sutra je prvi maj pa rekoh da se javim, i to je valjda neki praznik. :)"

Zanemeo sam. Udaralo mi je u grudima. Ne, necu mu odgovoriti, suzdrzacu se. Odgovoricu mu posle 10 dana kao da je tada poslao poruku. Izdrzacu.
Dolazi i 1.maj, poluradni 1.maj. U par navrata sam pozeleo da mu posaljem sms, ali sam tu zelju suzbio. Uzivam u ispijanju piva, dobrom drustvu i vrelom danu. Prvomajski dan se blizi kraju. Umalo da to bude jos jedan obican dan, dan ispunjen nostalgijom za nekim proslim danima, kada mi zazvoni telefon. On je, zove. Nisam mu cuo glas skoro mesec dana, a sada i nemam neku posebnu zelju da ga cujem. Nervira me.

Ja: Halo.
B: Hej, pa gde si ti?
Ja: Evo me, krenuo kuci. Cudo ti zoves..
B: Kazes da ti se javljam od praznika do praznika, pa rekoh da ti se javim. Sta ima?

Dobro je raspolozen, mozda i previse dobro raspolozen.

Ja: Nema nista. Nisam sam, ne mogu da pricam. Cucemo se.
B: Ok. Samo sam hteo da vidim sta je sa tobom. Nisi odgovorio na sms..
Ja: Zar si ocekivao da odgovorim?!
B: Jesam.
Ja: Nemoj da me nerviras, nemoj sada. Stigao sam kuci. Cujemo se.
B: Nemoj da prekidas. Sta ti je?

Necu se svadjati, necu podizati glas. Bicu fin.

Ja: Nije mi nista, samo ne zelim da pricam sa tobom.
B: Ja bas zelim da pricamo. Nema te, ne javljas se..
Ja: Nemoj da mi skaces po zivcima! Pripit sam, umoran. Pusti me.
B: Ja sam vec pijan. Izdvojio sam se od drustva, skupio hrabrosti i pozvao te. Moram nesto da ti kazem. Razmisljao sam i shvatio da mi je i dalje stalo do tebe. Ona 3 dana koja smo proveli u Beogradu znace mi vise nego prethotne 3 godine zivota.
Ja: Sta pricas to?

Opet onaj bol u grudima, oci me vec peckaju. On je na ivici suza. Cutim, ne zelim da cuje da placem.

B: Znam da sam ja pokrenuo raskid, ali shvatam da sam te namerno gurao od sebe. Pustio sam te previse blizu, postao si mi previse bitan i to me je uplasilo. Bio si osoba koja je mogla da me promeni i toga me je bilo strah. Imam decka, ali to nije to. Prema njemu sam hladan. Zelim tebe, zelim opet da probamo.

Ja: Pola godine cekam da mi to kazes. Pola godine, kretenu, konju, debilu! Pola godine sam slomljen, ne prodje dan a da ne pomislim na tebe. Pola godine sam pokusavao da te prebolim, mlatio se sa drugim momcima. Zar je trebalo toliko da prodje da bi mi rekao sve to?
B: Znam da je proslo dosta vremena. Sada je drugacije. Voleo bih da dodjes za par dana kod mene na slavu, da budes moj gost.
Ja: Necu moci, imam obaveze tada.

Cutimo obojica. Placem, tiho jecam. Kao da me neko grebe po grudima, po telu, zmarci me podilaze. Pricaj, molim te pricaj!

B: Nedostajao si mi. Namerno sam te terao da pricas o drugim momcima. Namerno sam i ja pricao o drugima, video sam koliko te to boli i zeleo sam da odes od mene. Sada shvatam zasto sam to uradio. Jos uvek te volim. Zelim da probamo opet.

Slomio sam se, ne mogu da zadrzim suze.

B: Hoce li ti smetati daljina?
Ja: Nije mi smetalo kada nas je razdvajalo 7h voznje, sto bi mi smetao 1h?
B: Pa, hoces li? Hoces li da probamo opet?
Ja: Ne znam, B. Sada ne znam nista. Javicu ti, moram da idem.
B: Hoces da se kuckamo posle?
Ja: Ne znam, javicu ti. Idem sada. Zdravo.
B: Cujemo se.

Sa suzavim ocima gledam u telefon koji pokazuje "30min". Brisem suze i ulazim u kucu. Prepricavam mojima kako sam proveo dan, kao da se malopre nista nije desilo. Stize mi poruka.

"Aj mi napisi bilo sta! Reci da je proslo previse vremena, odjebi me, bilo sta! Samo reci nesto!"

Odlazim u sobu. Da li je moguce da mi se zelje ostvaruju? Cekam na ovaj trenutak pola godine. Pisem mu sms.

"Jos te volim."

Ja: Halo.
B: Znaci hoces?
Ja: Znas da hocu. Ja sam na istom mestu gde si me ostavio 24. oktobra. Emotivno slomljen cekao sam ovaj trenutak. Znas sta osecam prema tebi, to se nije promenilo.
B: Hoces li doci kod mene na slavu?
Ja: Ne mogu, vec sam ti rekao.

Opet mi krecu suze. Zavrsavamo razgovor, ostajem u sobi i placem. Ne znam zasto, ovo sam dugo cekao. Trebalo bi da skacem od srece.
Nisam mogao da cutim. Zovem sestru i D. Nakon poduzeg razgovora sa njima, osecao sam blago olaksanje.
Vecerao sam i legao u krevet. Nisam zeleo da zaspim, bilo me je strah da ce jutro sve obrisati. Umor me polako stize.

Budim se. Trazim poruku u telefonu kao dokaz da nisam sve sanjao. Tu je, sve je u redu. I dalje lezim u krevetu, ne zelim da ustanem. Ne zelim da navlacim masku, ne zelim da glumim da je sve u redu, danas mi to ne treba. "Ko te pita?" zapitam se u sebi.
Toplo je, previse je toplo. Ne volim sunce, leto, vrucinu. A opet, ja sam za rostiljom i vrtim meso, dok drustvo donosi pivo i galami o poslu od juce. Pivo me rashladjuje, ali mi i pravi vecu zbrku u glavi. Kad bolje razmislim, ne, posle par piva sve postaje jasnije. Posle par piva ja zatvaram oci na sve one gluposti koje mi je B. priredio.
Razmenili smo nekoliko poruka. Opet se zavlacim u krevet, hocu da budem sam.

Proslo je par dana od prvomajskog poziva. U medjuvremenu smo se culi, kuckali. U svakom razgovoru ja sam bio stegnut, suzdrzan. Primetio je to.
Pricali smo o svemu. O izgubljenom vremenu, o onome sto smo prosli zajedno, o skorom sastanku.
Ovoga puta sam resio da uzmem stvar u svoje ruke. Cvrsto sam resio da ja necu ici kod njega.

"Posle svega, red bi bio da ti sednes u autobus. Ja dolaziti necu dok ti ne dodjes u Bg. Dodji na sat, dva. Dodji kada god hoces, ja cu moci da se vidim sa tobom. Posle cu ja doci kod tebe."

Priznajem da je i mene iznenadila zestina kojom sam ovo rekao, ali mi je prijalo.
To je sve palo u vodu kada mi je rekao da je prebukiran poslom i da sledecih nekoliko vikenda nece biti kuci.

"Potrudicu se, ne znam kada cu doci."

Jesam se zakleo da necu ici prvi, ali sada vec sam poceo da se kolebam. Prolazili su dani, culi smo se stalno, no nije bilo naznaka da ce uskoro doci. Cela situacija mi je ulivala nervozu. Nisam hteo da cekam. Cekao sam 6 meseci, necu vise. Nemam snage da razmisljam o ovome, a nemam ni nekih obaveza kojima bih skrenuo misli.

Ja: Jesi slobodan sutra?
B: Sutra sam slobodan od 14-15h. U nedelju imam nekih obaveza oko kuce. Sto?
Ja: Ne mogu da cekam vise. Provodim vreme cekajuci da dodjes. Razumem da ne mozes sada, da si se zazeleo kuce, ali razumi i mene. Ja bih dosao sutra.
B: Ozbiljno? Pa super. Jeste mi malo cudno, jer si delovao odlucno u svojoj nameri da ne dolazis, ali dodji.
Ja: Ok, onda se vidimo sutra. Konacno! Valjda ce sve biti kako treba.
B: Ma bice. Taman mi mozes pomoci. Reci cu kevi da ne zove nikog.
Ja: Ma da, iskoristi me.
B: Mrs!

Stize 12. maj, subota. Danas mi vrucina ne smeta. Spakovao sam par stvarcica, napravio ogromnu gresku obukavsi farke, stavio ranac na ledja i krenuo. Javio sam D. i sestri gde sam krenuo, znajuci da imaju negativan stav o tome.
Autobus krece dok ja listam knjigu secanja na B. Prvi poljubac i moja uzrecica "faaaak" posle toga; sedimo jedan pored drugog, polugoli, dok ja pokusavam da zaustavim krvarenje iz nosa; njegov pogled na moj predlog da ugasimo film i zabavimo se bez njega; uzdah nakon prvog orgazma... Brdo secanja mi navire pred ocima. Secam se njegovog blentavog osmeha dok go stoji pored mene; ili ono kada me je probudio poljupcem, kada sam zaspao cekajuci ga da se istusira; onaj cvrst zagrljaj kada me je prvi put ispratio kuci... Previse toga mi je u glavi, a ja zelim samo jedno: nova secanja sa njim.
Posle nesto vise od jednog sata stizem u njegov rodni grad. Kao da sam putovao 3h.
Nisam ga video od novembra, kada smo se zadnji put videli na msn-u. Idem ka ugovorenom mestu. Dva puta sam promasio ulicu, cak smo se mimoisli u jednom trenutku. Vidim ga, srce ubrzava rad. Kako mi je nedostajao.

B: Hej, jel' me dugo cekas?
Ja: Ne, samo 15ak minuta. A znas kako obozavam vrucinu!
B: Bas je lepo vreme.

Pruzio mi je ruku, privukao k sebi i drugom dodirnuo po ramenu. Krenuli smo kuci. Pricamo, kao da se nista nije desilo. Stizemo kod njega.

B: Kevo, stigla ispomoc za sutra.

Prijatnost njegove majke me nije iznenadila. Uvek je bila dobro raspolozena, spremna za razgovor, salu. Rekla nam je da dodjemo na rucak posto se odmorim od puta.
Ostali smo sami. Sedeli smo jedan do drugog. On je pricao o poslu, zivotu u drugom gradu. Ja sam pricao o selidbi, nocnim izlascima. Dodirnuli smo se rukama kroz razgovor. Osetio sam blagu varnicu, ali sam je iskulirao. Ne znam zasto.
Rucali smo i opet ostali sami. Ja sam se istusirao i vratio u dnevni boravak. On je vec lezao na jednom delu velike, tamno crvene ugaone garniture, nogama okrenut ka sredini. Gledao je tv. Ja sam zauzeo drugi deo, okrenut glavom ka njegovim nogama. Komentarisali smo muziku koja je bila na televiziji. Posle par minuta ustao je i legao okrenut ka meni. Razdvajalo nas je tek 20cm, a niko nista nije preduzimao. Prosao je skoro celi sat, sem price nista se ne desava. Toliko zelim da ga dodirnem, ali kao da nas razdvaja previse toga. Lezali smo na stomaku, naslonjeni na laktove. Uzeo je moj telefon, trazio neku pesmu, proveravao jacinu zvuka. Osetio sam njegov dah na svom obrazu. Par puta smo se dodirnuli rukama. Pucao sam od treme, napetost me je ubijala. Prikljucio je moje slusalice na svoj telefon.

B: Jel' se dobro cuje?
Ja: Cuje se, ne moram da ih stavljam.
B: Uzmi!

Stavio mi je slusalicu u uvo, dodirnuvsi mi obraz. Zadrhtao sam. Uhvatio sam njegov pogled na par sekundi, a onda sam otisao do toaleta. Gledao sam se u ogledalu i pricao sam sa sobom.

"Sta ti je, budalo? Zasto ga odbijas?! Zasto si hladan? Vidis da je prvi krenuo, napravio par koraka, a ti si dosao ovde da bi pricao sa mnom. Vrati se tamo i prepusti se!"

Opet lezimo jedan naspram drugog. Pricamo o muzici. To jest, on prica, ja samo lezim i gledam u njega. Gledam u njegove usne, oci, obraze, bradu od 3 dana. Ucutao je. Gledamo se, gledamo, gledamo. Poceo je nesto da prica kada sam ja krenuo ka njemu i poljubio ga. Onako ovals, samo sam pritisnuo usne na njegove.
Mogao sam umreti tada.
Spustio sam glavu na njegove grudi, jednom rukom ga zagrlio oko vrata, drugu ruku sam stavio ispod njegove brade. Dodirivao mi je rukama. Cutimo. Obojici sija suza u oku. Ljubimo se.

Nadanje. Da li je bolje imati bar tracak nade ili je nemati uopste? Da li je bolje 'mozda' ili sigurno 'da/ne'? Odgovor uvek varira od situacije do situacije i retko kada je isti.

Mislio sam da je sve gotovo, a danas mi salje ovo. Sta to treba da znaci? Mozda mu je samo dosadno? Mozda pesmom zeli da mi kaze da nama nije kraj? Cuvaj moje srce... Mozda mi je to poslao zbog mojih skorasnjih problema sa srcem?

Flashback two
Legao sam pored njega, upao u njegov nezni zagrljaj i prepustio se igri njegovih usana. Koliko mi je falio...
Dugo se ljubimo, ne pricamo, ne pravimo nagle pokrete.

B: Zar nisi hteo prvo da popricamo?
Ja: Ne znam sta da kazem. Sta si ti hteo da pricas?
B: Ja sam ti sve rekao one veceri. Hocu opet da probamo.
Ja: Onda nemam nista da kazem.

Poljubio sam ga i cvrsto zagrlio. On je krenuo da me dodiruje po celom telu. Osecam pritisak svakog prsta njegove desne sake, zacudjujuce su grublji. Toliko grubi da me dovode do ludila. Sa jedne strane je deo kreveta, sa druge strane on, preklapa me svojim telom. Ljubi me, steze, grli. Od prevelikog pritiska ne mogu da disem, gubim dah. Guram ga od sebe na trenutak. Smeje se, vidi sta mi radi i nastavlja po starom. Uspeo sam da se izborim za gornju poziciju. Lezim na njemu, osecam se mocno dok je njegovo krupno telo ispod mene. Tiho mu sapucem:

"Zelim te!"

Oboje smo uzbudjeni. Lezim pored njega, okrecem mu ledja.

"Zasto mi okreces guzu? Znas da mi je to slaba tacka."

Tiho se privijam uz njega i umirujem se. Cutimo zagrljeni.

Vec je noc. Izasli smo na pice sa njegovom drugaricom. Bilo mi je lepo, ali sam jedva cekao da se vratimo i nastavimo druzenje sami. Vecerali smo u gradu i oko ponoci stigli kuci. Skinuo sam majicu i ostao u sortsu da lezim u dnevnom boravku. Nije ga bilo par minuta pa sam krenuo ka njemu. Ugledao sam ga na vratima, krenuo je ka meni u tamnim boksericama. Smesio se. Podizao sam se na prste da bih ga ljubio. Opet sam osecao njegovu kozu pod prstima, onu maznu kozu koju sam bezbroj puta dodirnuo. Usnama je poceo da istrazuje moje telo, ali njegove usne su trebale mojim, nisam ih dao. Ljubili smo se i krenuli ka njegovoj sobi. Ostao sam bez sortsa. Ugasio je svetlo i pridruzio mi se u krevetu. Opet su njegove usne na mojima, njegov jezik u mojim ustima, njegovo telo na mojem, moje noge oko njegovog struka, moje ruke oko njegovog vrata.

Ja: Sta cemo da radimo sada?
B: Pa da spavamo.
Ja: Aham, ok.

Sa osmehom na licu nastavljamo igru. Previse smo uzbudjeni da bi spavali. Skida svoje bokserice i povlaci moje na dole. Snazno me privija uz svoje telo. Osecam njegov cvrst i vreo ud pored svog i to me izludjuje.

Ja: Znaci samo cemo da spavamo?
B: Da.

Okrenuo sam mu ledja. Zagrlio me je. Njegova cvrstina izmedju mojih skupljenih nogu, njegove snazne ruke na mom struku i njegovi zubi koji grickaju moje levo uvo dovodili su me u stanje nirvane. Ne secam se kada smo zaspali.

Probudio sam se pre njega. Bili smo okrenuti jedan prema drugom, goli. Njegova ruka je bila na meni. Bacio sam pogled nize i video moju ruku na par centimetara od njegove muskosti. Dodirnuo sam ga i blago se nasmesio. Zagrlio sam ga i poljubio u grudi. I dalje je spavao.
Gledao sam ga i prisetio se kakav sam bio pre nego sto sam ga upoznao. Bio sam generalno nasmejana osoba, spremna na salu cak i kada to nije potrebno. A onda su se desile neke stvari koje su moj zivot izmenile. Mogao bih da kazem da sam se prizemljio, ali to bi bilo ulepsavanje. Kao da sam se do pola zakopao u zemlju. Zeleo sam da budem bolji, ali nisam uspevao. Postao sam pesimista, sve sam video u sivoj boji. Zatvorio sam se u sebe. A onda je dosao B. Mozda bi me promenio neko drugi, ali nije, to je uradio on.
Uzeo sam casu vode iz kuhinje i vratio se u krevet. Nisam mogao da zaspim, a nisam ni zeleo. B. se polako budio, razvlacio se po krevetu.

B: Zasto smo mi spavali goli?
Ja: Ne znam, ali mi je bilo lepo. Kada krecemo?
B: Jos malo. Zvace nas keva.

I dalje lezimo u njegovom malom krevetu. Jedva da ima prostora da jedna osoba pristojno legne, ali to nam ne smeta. Uzivam u tom nedostatku prostora jer smo stalno pripijeni jedan uz drugog.
Dok me drzi u svom narucju pokusavajuci da odspava jos malo, primecujem da pada kisa. To me raduje, ali opet..

Ja: Pada kisa. Sta da obucem sada?
B: Nisi poneo nista dugih rukava?
Ja: Ne, juce je bilo vruce.
B: Obuci ovu trenerku i ovaj duks.
Ja: Kako mi stoji?
B: Super!

Jos jednom smo se poljubili pre nego sto smo krenuli van. Posle dorucka i razgovora sa njegovom kevom, zakljucili smo da nema potrebe da idem sa njima i da je bolje da ih sacekam kuci, pa posle da pomognem.
Nisam skidao njegove stvari, osecao sam se lepo u njima. Vratio sam se u krevet. Oni su dosli posle nekih 2h.
Na ulici sam sa svojim deckom, njegovom kevom i njihovim komsijom, pomazem im u poslu. Cela ta situacija me je cinila srecnim. Sve je bilo tako normalno, a ipak tako suludo; situacija koju vidjamo stalno, a opet nesvakidasnja. Radovao me je nas razgovor dok smo radili, prica sa komsijama, osmesi i bezobrazni pogledi, drugarski odnos koji smo imali tada. Cinjenica da pomazem decku u poslovima oko kuce, budila je u meni sva cula.
Zavrsili smo sa poslom i vratili se u sobu. Prljav je, znojav, smrdljiv, a opet uspe da me napali jedni pogledom. Prvi sam se istusirao, navukao bokserice i majicu i legao u krevet u kom je on vec lezao.

Ja: Idi da se istusiras, smrdis.
B: Evo idem.

Grlim ga, opkoracujem i lizem njegove usne, nezno ih milujem jezikom.

Ja: Idi na tushranje.
B: Pa kada bi me pustio, otisao bih.

Brzo je zavrsio sa kupanjem. Oboje smo bili u boksericama, zagrljeni, lezali smo u krevetu. Nismo prestajali da se ljubimo. Njegove usne su bile kao droga bez koje nisam mogao da zivim. Nismo pricali, nije imalo potrebe za razgovorom. Pogledi su govorili sve, dodiri su bili neizgovorene reci. Jagodice njegovih prstiju saraju po mom telu, ispisuju koliko me zeli. Ostali smo bez bokserica. Sada ga osecam celog na sebi. Cvrst izvor njegove muskosti mi je prijao, zeleo sam ga. Obgrlio sam ga nogama i rukama. Uzimao me je nezno, ljubio me, stezao ramena. Osecaj ispunjenosti koji mi je nedostajao je opet tu. Lepo mi je kao i prvog puta. Gledam u njegove oci, u njegovo lice, dok on zapocinje grublju igru. Sada sam ja na njemu, uzivam u muzici koju sviraju nasa tela. Nakon orgazma ostao je u meni. Volim taj osecaj.

Osvezili smo se i vratili se u krevet. Izmasirao mi je ledja svojim krupnim sakama. Uskoro idem kuci i ne zelim da se odvojim od njega. Sve vreme smo bili zagrljeni, sve vreme smo se ljubili.
Polako se spremam za polazak.

Ja: Smrznucu se po ovoj kisi, ali vredece.
B: Hoces da ti dam neki duks?
Ja: Aham! A sta da kazem mojima? Nasao sam ga na ulici?
B: Smisli nesto. Hladno je a ti si u majici, smrznuces se. Evo ti ovaj, on je meni mali.
Ja: Hvala ti.

Krenuli smo, kisa je padala sve jace.

"Sada kada te gledam u tom duksu i s tim rancem na ledjima, izgleda mi kao da ispracam mladjeg brata u skolu."

Smejali smo se. Stigli smo na stanicu, pricali o sledecem susretu. Zagrlili smo se pre nego sto sam usao u autobus. Ocekivao sam da cu biti tuzan, ali ne, prstao sam od srece. On je cekao dok autobus nije krenuo. Zavalio sam se u sediste i krenuo kuci.
Smislio sam neku glupost da bih opravdao odakle mi dukserica, u koju su moji poverovali.

Par dana posle povratka u Bg, javili su se blagi zdravstveni problemi. Zbog prevelikog stresa, dijagnozirana mi je aritmija. Kul, pomislih, samo mi je to falilo.
Sa B. je sve islo kako treba. Nismo se dopisivali cesto kao ranije i to mi je prijalo. Medjutim, smetalo mi je to sto nekada razmenimo samo po par poruka dnevno. Jednom se nije javio 30 i nesto sati. Nije ogovarao na poruke, nije odgovarao na pozive. I umesto da pomislim da je zaboravio telefon negde, ja sam, kao i svaki panicar, video njega bolesnog negde i vec sam se spremao da pisem njegovoj sestri. Bas u tom trenutku mi je stigla poruka od njega da je radio na terenu i da je zaboravio telefon kuci. Tada smo se posvadjali, ali kako ja ne mogu da budem ljut na njega, brzo se je stvar smirila.

"Znas, doci ce vreme kada jedan poljubac i jedan smajli nece biti dovoljni da se ja razljutim."

Ljubav. Rec od samo pet slova, a znaci mnogo toga. Dodje u nas zivot tiho ili sa vatrometom, ne bira trenutak. Svaka ljubav zasluzuje srecan kraj, a da li ga svaka dobije?

Prestali smo sa dopisivanjem. Iste veceri, nakon sto mi je poslao pesmu, pozvao me je kod njega u NS. Pricao mi je o stanu u koji se preselio skoro.

"Ako ti nekad dopizdi Bg, dodji kod mene. Ima mesta za spavanje, trosed se razvlaci."

Nonsalantan kao i uvek. Da li uopste zna sta je bilo sa nama pre skoro 2 meseca? Ili je vec nastavio, preboleo, gurnuo pod tepih?

Flashback three
Nedelju dana pre njegovog rodjendana lutao sam Beogradom i trazio majicu sa likom Duska Dugouska. Nisam je nasao i odlucio sam da mu kupim knjigu za koju sam siguran da je voli.
Tu nedelju smo se skroz slabo culi i to mi je uzasno smetalo. Par puta sam razmisljao o raskidu. 9. juna je svadja pocela, 10. juna smo raskinuli.
Na njegovo pitanje, zelim li da se vrtatimo na staro, odgovorio sam: ako raskinemo, ne zelim vise nikakav kontakt sa tobom, kraj. Na moje pitanje, zelis li da se boris za nas, odgovorio je: ne zelim vise nista.
Ubili smo ono lepo sto je tek trebalo da dodje, on svojim necinjenjem, ja svojim pritiskom. On je ocekivao da ce se sve odmah vratiti na staro, ja sam vrsio pritisak pitanjima o vidjanju.
10. juna usledilo je objasnjenje sa njegove strane za koje me nije bilo briga.

Raskinuli smo. Kraj. Gotovo. Zasto se onda ja osecam ovako? Zasto mi je i dalje stalo? Zasto gorim od zelje da mu cujem glas?
Dve nedelje posle raskida pisao mi je na msnu.

"Samo da proverim da li ostajes pri onome da ne zelis nikakav kontakt sa mnom posle raskida?"

Odgovorio sam nezainteresovano, stedeo sam reci.
Par dana nakon toga, pod blagim uticajem alkohola, pozvao sam ga.

"Ne zelim da se probudim jednog jutra za par nedelja, meseci, godina i da ne znam gde si, ili da ti ne pustim poruku jer vise nismo u kontaktu. Ako zelis da se stvari vrate na staro, ok, ostacemo u kontaktu."

Mozda je ovaj razgovor bio greska, mozda i nije. Pokazace vreme.
Nismo se cesto dopisivali, no meni je uvek srce udaralo jace kada bi mi on poslao poruku.
Dva neuspela seks dejta nisu bas ulivala nadu da ce se nesto promeniti u mom ljubavnom zivotu. Sve bi krenulo dobro, ljubljenje, mazenje, skidanje i kada treba to konacno da se desi, ja zablokiram, kao program koji baguje. Uputim izvinjenje tipu i krenem kuci.

Prosla su tri meseca otkad sam se preselio, tri burna meseca. Sedim u svojoj sobi i sa cudjenjem gledam u telefon.
"Samo za tebe. :-* :)"
Otvaram link, Aleksandra Radovic - Cuvaj moje srce.
Mislio sam da je sve gotovo, a danas mi salje ovo. Sta to treba da znaci? Mozda mu je samo dosadno? Mozda pesmom zeli da mi kaze da nama nije kraj? Cuvaj moje srce... Mozda mi je to poslao zbog mojih skorasnjih problema sa srcem?
Prestali smo sa dopisivanjem. Iste veceri, nakon sto mi je poslao pesmu, pozvao me je kod njega u NS. Pricao mi je o stanu u koji se preselio skoro.

"Ako ti nekad dopizdi Bg, dodji kod mene. Ima mesta za spavanje, trosed se razvlaci."

Nonsalantan kao i uvek. Da li uopste zna sta je bilo sa nama pre skoro 2 meseca? Ili je vec nastavio, preboleo, gurnuo pod tepih? U meni se opet javlja nada, nada da nije svemu kraj. Mozda i dalje oseca isto sto i ja. Nisam mu pisao te noci, ostavio sam za sutra. Jutro je pametnije od veceri.
Celog dana sam razmisljao da li da mu pisem, sta da mu pisem. U grudima mi je udaralo, glupa aritmija. Popio sam lek za smirenje, upalio msn i poslao mu poruku.

"E, sta radis? Resih da ti pustim poruku zbog koje cu se posle sigurno kajati, ali nema veze. Bolje da se kajem zbog necega sto sam uradio, nego zbog necega sto nisam. Juce si mi poslao pesmu, pa si me pozvao kod sebe. Verovatno sam sve umislio u svojoj glavi... Voleo bih da te pozovem na dejt. Mozemo izaci kao da se prvi put vidimo, da krenemo ispocetka, a mozemo nastaviti tamo gde smo stali. Ako u tebi ima barem 1% onih osecanja kojih je bilo ranije prema meni, voleo bih da pristanes. Ne moras da odgovoris odmah."

On ne pise nista. Neizvesnost me ubija, u grudima kao da udaraju bubnjevi. I dalje ne pise, cuti. Zvoni mi telefon, on je. Tiho se javljam.

Ja: Da?
B: Drago mi je da si se javio. Zelim da izadjem sa tobom, zelim da probamo opet. Treca sreca.
Ja: Volim te.
B: Volim i ja tebe.

Ljubav. Rec od samo pet slova, a znaci mnogo toga. Dodje u nas zivot tiho ili sa vatrometom, ne bira trenutak. Svaka ljubav zasluzuje srecan kraj, a da li ga svaka dobije? Nasa ljubav ga je dobila, makar on bio samo u prici.


Tamo Neki

 

Vaši Komentari
svega u ovoj priči ima, sem ljubavi.
beograd · 27.04.2014, 22:24
Ne daj boze da bude vise prica, i ove tri su previse!
Nis · 02.03.2013, 13:26
Predivno...svaka cast za ovakav tekst,prosto sam ceo dan bio pod utiskom....slicna prica se meni desila...nazalost
Beograd,Srbija · 03.02.2013, 17:08
da se jednom nesto nije desilo, nikada se nebi ni ponovilo...ljubav, bol, patnja... zasto sve prolaziti jos jednom kada je ono najbitnije izgubljeno... poverenje, ljubav izcezla, ostadose samo ona secanja koja se nikada nece vratiti kao ista!!! prica je bas srceparajuca!!! sada nam napisi neku lepu... sa srecnim zavrsetkom...

p.s. i za neke koji ne shvataju ko srcem pise ne gleda na vokabular niti sta vec pise najprostije i najosecajnije... a to je ono sto mu je nedostajalo verovatno...
Mladenovac · 28.12.2012, 1:37
@km Hvala. Sumnjam da ce ih biti jos, bar ne u skorije vreme. Pozdrav.
TAMONEKIgaystories · Serbia · 20.11.2012, 16:14
Fine price, tamo neki. Hoce li ih biti jos?
KM · 01.10.2012, 23:20
Skoro svi mi smo imali slicno iskustvo... slazem se i ja sa Kraljevom, ali samo pisanje nije bas najbolje realno.
BGD · 22.09.2012, 12:09
Da, patetisanju je kraj. ;)

Hvala na komentarima, i pozitivnim i negativnim.

:-* za Kraljevo. :)
TAMONEKIgaystories · Serbia · 22.09.2012, 10:12
Slazem se sa Kraljevom :)
Nije lako otvoriti dusu i pricati o najintimnijim stvarima.
Verujem da je vecina nas dozivela nesto slicno, ja jesam...
Zato lakse malo sa tim zlobnim komentarima
Beograd · 21.09.2012, 10:15
zasto ti zlobni komentari? zasto morate da budete tako jadni...?
ne obracaj paznju Tamo Neko, jbg, mozda si na pogresnom mestu izabrao da otvoris dusu i objavis pricu
Auuu · 20.09.2012, 15:17
Lako je suditi kada ste sa druge strane i neciju zaljubljenost nazivati jadnom i smesnom. Bas bih volela da vidim vas u njegovoj ulozi.

Prvo - lepo je videti da neko sa 23 god zna da pise. Pogledam danasnju omladinu i zgrozim se, vokabular na nivou mladih osnovaca.
Drugo - prijatno sam iznenadjena hrabroscu ovog momka da napise i objavi ovo delo (moze se tako nazvati). Njegov deo zivota je izlozen svakojakim komentarima, treba se nositi sa tim...
Trece - slozila bih se sa komentarima iz prethodne price, mislim da je u pitanju zaljubljenost koja jos uvek traje. A i da je ljubav, proci ce, mlad si... :))
Cetvrto - moras poceti da mislis na sebe i na svoje dobro. Ocvrsni malo, promeni se zbog sebe.... Sa svojih 34 god prosla sam svasta, znam o cemu govorim.
Peto - samo napred sa pisanjem.!
Kraljevo · 20.09.2012, 15:11
Neko se opasno utripovao da je pisac.
x · 19.09.2012, 12:58
Nije ovo dobro!
Zemun · 18.09.2012, 9:54
Lepo napisano, uzivao sam dok sam citao. Kraj je posebno zanimljiv. Nagli obrt u poslednjoj recenici je dobro izveden. :-)
Nastavi da pises.
Beograd, Srb · 18.09.2012, 6:36
U majku mu...

Zar ne možete nabaviti prevode nekih gej klasika? Kratke price Gora Vidala, ili odlomke Barouzovih romana? Ispovesti?

Evo, ja bih lično voleo da objavite Mihaela (roman Selme Kešetović) u odlomcima, kao feljton.
Raccoon City · 17.09.2012, 13:56
Naravno, cinice, da jesam :)) samo, na srecu, ne tako jadno i smesno :))
BGD · 17.09.2012, 9:58
BGD ti mora da nikada nisi bila zaljubljena, zlobna zeno :)))
Cinik · 17.09.2012, 8:05
Nadam se da je patetisanju kraj....
BGD · 16.09.2012, 8:56
Ovaj treci deo mi se bas svidja :)
sem onog dela kada ti je rekao: Ja sam te gurao od sebe zato sto si mi postao previse bitan... Uzas! ali to je klasika s pederima, vecina zapravo ne zna sta hoce :(
Jel to kraj ili ima jos? :p Ako nema vise onda vam zelim srecu i da stvarno uspe ovaj treci put ;)
Beograd · 16.09.2012, 6:04
svet srbija region scena sport kolumna art & s-he-istory coming out zdravlje queeropedia queer filmovi muzika priče teorija prikazi i recenzije religija porno antibiotik intervju istorija sociologija psihijatrija & psihologija putovanja linkovi