Isidiore Ducasse, jedna od misterioznijih figura u francuskoj književnosti, koristio je ime Lautréamont kao svoj pseudonim. Rođen u Montevideu, Urugvaj, od francuskih roditelja koji su emigrirali u Južnu Ameriku. Godine 1859. roditelji ga šalju na školovanje, na jug Francuske. Od 1859. do 1865. pohađao je srednju školu u Tarbesu i Pau. Izgleda da se vratio u Montevideo 1865, gde je navodno ubedio oca da mu dozvoli da u Parizu započne književnu karijeru. Živeo je u Parizu od 1867. do svoje misteriozne smrti 1870. Uzrok njegove smrti ostao je nepoznat.

On je autor dve zbirke pesama: Les Chants de Maldoror (Maldororove pesme) i Poésies (Poezija), obe napisane tokom boravka u Parizu. Prva zbirka od šest pesama je objavljena anonimno 1868. i ponovo 1869. Lautreamont je želeo da priredi objavljivanje celokupnog izdanja od šest pesama 1869, ali nikada nije uspeo da ubedi svog izdavača da distribuira primerke nakon što su štampani. (Konačno su otišli u prodaju 1874). Lautreamont je kasnije priredio objavljivanje dela Poésies, 1870.

Skoro potpuno nepoznat tokom svog kratkog života, Lautreamont je postepeno postajao značajan tokom dvadesetog veka. Postao je miljenik nadrealista i drugih pripadnika raznih avangardnih pokreta. Les Chants de Maldoror - šest pevanja sa različitim brojem strofa - teško je pristupačno delo ogromne poetske virtuoznosti, puno naglih metamorfoza između ljudskog, životinjskog i božanskog; ono eksperimentiše sa kolažom i tekstualnim pozajmljenicama na način koji će postati standardan u budućim modernističkim pokretima; delo se veoma kritički odnosi prema moralizmu tog vremena.

Peta strofa pete pesme o Maldororu glasi: ''O pédérastestes incompréhensible, ce n'est pas moi qui lancerai des injures a votre grande dégradation; ce n'est pas moi qui viendrai jeter le mépris sur votre anus infundibuliforme'' (O neshvaćeni pederasti, neću vređati vašu ogromnu degraradciju, neću prezirati vaše anuse levkastog oblika). Strofa se nastavlja kao neobična i eksplicitna apologija bitne transgresivne lepote ''pederasta''. Postoje još mnoge jasne reference na mušku homoseksualnost kroz svih šest pesama, zajedno sa pričom, ispričanoj u zadnjoj pesmi, o Maldororovoj opčinjenosti lepim adolescentom, Mervynom, koga Maldoror odvlači od njegove savršene engleske porodice u bizarnu žrtveničku smrt.

Michael Lucey

Bibliografija:
Ducasse, Isidore. Lautréamont's Maldoror. Alexis Lykiard, trans. New York: Crowell, 1972.
Lautréamont. Oeuvres completes. Pierre-Olivier Walzer, ed. Paris: Gallimard [Pléiade], 1970.

Izvor: Gay Histories and Cultures: An Encyclopedia, izd. George E. Haggerty, New York & London, 2000.

Prevod: V.V.

Linkovi:

Euvres completes :
http://www.cavi.univ-paris3.fr/phalese/MaldororHtml/Sommaire.htm

Pesme u engleskom prevodu:

http://www.insite.com.br/rodrigo/people/lautreamont/

http://www.littlebluelight.com/lblphp/intro.php?ikey=15