Rođena kao Frances Gumm 1922. godine u Grand Rapidsu, Minesota, Judy Garland je bila vodeća filmska atrakcija četrdesetih godina prošlog veka. Njena filmska karijera trajala je skoro 30 godina, a u šou-biznisu je provela veći deo života. Njeni koncerti širom sveta bili su rasprodati, dok je sama imala velikih problema sa zavisnošću, udavala se 5 puta i bila istinski legendarna ličnost u vreme smrti, 1969. godine.

Judy je takođe dugogodišnja ljubimica gej publike, čak i danas, 25 godina nakon smrti - mada mlađe generacije, čini se, mnogo manje znaju o njoj.

Kao što kažu reči jedne njene poznate pesme, Judy je takoreći ''rođena u prtljažniku''. Njeni roditelji, Jack i Virginia Lee, bili su zvezde vodvilja i Judy se prvi put pojavila na pozornici kada je imala samo 3 godine. Publika je namah toliko zavolela, da ju je tri puta pozivala na bis, pa je na kraju otac morao da je bukvalno odvuče sa pozornice. Kasnijih godina, kada je pričala o svom odnosu sa ocem, koji je bio gej, Judy je priznala da nikada nije bila preterano bliska sa njim, premda je to želela. ''On je bio pravi irski gospodin, uz to gej i zgodan. I on je želeo da bude blizak sa mnom, ali nismo provodili dovoljno vremena zajedno''.

Na kraju, njena porodica se preselila u Holivud i Judy je sa 14 godina prvi put nastupila na filmu, u mjuziklu ''Every Sunday''. Judy je u šou-biznis bukvalno gurnula njena majka. Jednom prilikom, primetila je: ''Posmatram svoju divnu decu i pitam se da li bih želela da i oni budu zabavljači. Ne živi se samo od aplauza, u 3 ujutru kad ne možeš da spavaš.''

Svojim debijem u mjuziklu ''Every Sunday'', Judy je obezbedila ugovor sa MGM-om i zatim nastupila u filmu ''Pigskin Parade'' iz 1936. godine. U samo nekoliko godina, dok je još bila tinejdžerka, Judy je postala jedna od najpopularnijih zabavljačica u Metro-Goldwyn-Mayeru, a karijera joj je još više uznapredovala kada su joj kao partnera postavili Mickeya Rooneya. Naravno, ništa više nije bilo isto nakon što se 1939. godine pojavila u legendarnom ''Čarobnjaku iz Oza''. U početku, za glavnu ulogu u tom filmu je bila predviđena druga dečija zvezda, Shirley Temple, ali je njen studio, 20th Century-Fox, tražio previše novca. U ulozi očaravajuće Dorothy Gale iz Kanzasa, Judy je osvojila srca generacija ljubitelja filma, čak toliko da je, pre nego što je film postao dostupan na videu, njegovo prikazivanje svake godine na televiziji bio pravi događaj, za koji se nestrpljivo pripremalo. Kako je Judy često poistovećivana sa ovim likom, a kasnije postala i legendarna gej ikona, tako je u sleng ušao izraz ''friends of Dorothy's'', kojim se označavaju gej ljudi.

Tokom sledeće decenije, Judy ne samo da je bila najveća zveda u MGM-u, već je, posle Binga Crosbya i Boba Hopea, bila i najkomercijalnije lice ovog studija. Sa ogromnim uspehom došao je i pad. Tokom godina rada u studiju, Judy je počela da uzima pilule da bi ostala budna tokom dugih radnih sati. Usledile su nagle promene raspoloženja i nekontrolisano ponašanje, pa je sve to bile previše za nju. Doživela je nekoliko nervnih slomova, pa je skinuta sa filma ''Annie Get Your Gun'' samo nekoliko nedelja posle početka snimanja. Konačno, pokušala je samoubistvo 1950. godine. Izgubila je ugovor sa studijom i bilo joj je potrebno četiri godine da se vrati na film, što je i učinila kada je snimila ''A Star Is Born''. Judy u ovom filmu briljira, podjednako glumački i muzički, kao Vicki Lester, mlada pevačica koja postaje preko noći zvezda. Judy je za ovu ulogu bili nominovana za Oskara, ali je za najbolju glumicu te godine nezasluženo proglašena Grace Kelly.

Premda se pojavila u još nekoliko filmova, Judy nikada nije ponovila magiju iz tridesetih i četrdesetih godina. Posle niza uspešnih koncerata (od kojih je najslavniji verovatno blistavi ''Live at Carnegie Hall''), Judy je dobila da radi svoju emisiju na televiziji, ali to je potrajalo samo godinu dana. Premda se 5 puta udavala, ni u jednom braku nije bila previše srećna. Iz braka sa režiserom Vincenteom Minnellijem dobila je ćerku Lizu, kasnije takođe slavnu glumicu. Tokom svoje posete Londonu 1969. godine sa petim mužem, Mickey Deansom, uzela je prekomernu dozu barbiturata i umrla, 22. juna. Njena smrt izazvala je talas tuge. Pored njenog odra u Medison aveniji prošlo je 220 hiljada ljudi u mimohodu, pre nego što je sahranjena 27. juna 1969. godine. Te noći su izbili neredi u Grinic Vilidžu (tzv. ''Stonewallska pobuna''), koji su označili početak široke borbe za gej prava.

Možda je upravo zbog tragičnog života Judy postala toliko omiljena kod gej publike. U vremenu kada nije bilo otvorenog gej glasa, njene pesme o ljubavi, bolu i žrtvovanju su bez sumnje pogodile u žicu jedne nevidljive generacije i njenih romantičnih težnji.

Na pitanje novinara da li je upoznata sa tim da među njenim obožavaocima ima mnogo gej osoba, Judy Garland je jednostavno odgovorila: ''Ja pevam ljudima''. Onog dana kad je umrla, Kanzasom je protutnjao tornado.

Priredio: Vlada T.

Izvor: Murray, Raymond. Images in the Dark, A Plume Book, NY, 1996.