Upoznajte se na GS Forumu
Gej Srbija
queeropedia

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Derridino predavanje na Kolarcu.

 

       
Derrida Jacques (1930 - )
francuski filozof

Sadržaj:

1. Jacques Derrida (1930 - )
2. Binarne opozicije
3. Dekonstrukcija
4. Decentriranje
5. Razlika
6. Bibliografija Derridinih radova na francuskom i u prevodima na
    južnoslovenske jezike

Francuski filozof, jedan od glavnih predstavnika francuskog poststrukturalizma. Studije završava na Ecole Normale Supérior u Parizu, gde je od 1965. profesor filozofije. Od 1983. je Directeur d'Etudes na Ecole des Hautes Etudes en Science Sociales u Parizu. Ključna problematika, odnosno pojmovi koji se vezuju za Derridinu filozofiju su dekonstrukcija, logocentrizam (odn. fallogocentrizam), écriture (pismo) i différance (razlika) koji su razvijeni još '60-tih godina XX veka.

Kao "osnivač" dekonstrukcije, Jacques Derrida spada medu najuticajnije teoretičare dvadesetog veka. Nominalno filozof, njegova brojna dela su imala dubok uticaj na književna proučavanja od sredine 60-tih, naročito u SAD. Radikalno progresivne političke implikacije njegovih ideja stoje u kontrastu sa često kvijetističkim, neki bi rekli nihilističkim tendencijama Paul de Mana i protodekonstruktivističke "Yale škole", a njegovo delo je naširoko usvojeno od strane feminističkih teoretičarki kao što su Luce Irigaray, Judith Butler i Gayatri Chakravorty Spivak. Njegova veza sa feminizmom je, medutim, u izvesnom smislu problematična iz dva fundamentalna razloga. Prvo, uprkos njegovim ponovljenim raspravama o polnoj razlici, on retko postavlja konkretna feministička pitanja ( kao što je "glass ceiling") direktno. Drugo, on usvaja kontraverzno zabavne i izazovne stance u svojim raspravama o polnim različitostima; otuda je značaj njegovog rada za feminizam teško odrediti.

Derridino filozofsko delo "O gramatologiji" je utvrdilo osnove za njegovu kritiku "logocentrizma". Ovaj termin se odnosi na predubedenje u zapadnom metafizičkom mišljenju koje favorizuje lingvističko "prisustvo" govora ("logos") na štetu lingvističkog "odsustva" pisanja: postavka koja se prenosi u socijalne strukture zasnovane na metafizici (na primer, u judeo-hrišćanstvo, moral, političku strukturu, patrijarhat). Derrida dekonstruiše tradicionalnu suprotstavljenost izmedju govora i pisanja (izmedju prisustva i odsustva) pokazujući kako govor zavisi od istih lingvističkih struktura kao i pisanje, "dekonstruišući" tako razliku izmedu govora i pisanja. On proširuje svoju kritiku logocentrizma u seriji eseja u delu "Diseminacija" (La Dissemination) i "Marginama filozofije" (Marges de la Philosophie, obe 1972.) Kujući reč "fallogocentrizam", Derrida smatra da je logocentrizam suštinski vezan za falocentrizam, privilegujući muškost ("phallus") u odnosu na ženskost. Što se tiče logocentrizma, Derrida tvrdi da fallogocentrizam prožima jednako zapadnu metafizičku misao kao i socijalne strukture zasnovane na toj misli. Derridina dekonstrukcija stoga pruža teorijske osnove za feminizam na dva nivoa. Omogućava kritiku simptoma rodne nejednakosti onako kako se ona pojavljuje u društvu. Ali takode nudi analizu duboko ukorenjenih muških predrasuda zamršenih u pletivo patrijarhalne kulture, i na taj način otvara mogućnost razmatranja rodne nejednakosti višestranije nego što je to simptomatski front.

Sa njegovim istraživanjima Hegela i Kanta u "Glas" (1974), Derrida je započeo fokusiranije preispitivanje polnih razlika kao retoričkog obrta (tropa) i struktuirajućeg principa u zapadnoj misli. Hegel je, na primer, smatrao da rodna opozicija "muško-žensko" funkcioniše dijalektički i da postiže čistu sintezu u kopulaciji odobrenoj brakom. Kant, nasuprot, smatra da postoji fundamentalna nekompatibilnost izmedju muškaraca i žena u braku, zato što kulturna institucije braka daje ženama neprirodnu i zbog toga "perverznu" moć nad muškarcima. Derrida kritikuje Kantovo fallogocentrično mišljenje tako što pokazuje njegovo negiranje žena. On potom dekonstruiše opoziciju izmedu Kantovih i Hegelovih pogleda da bi pokazao kako Hegelova sinteza zavisi od identične negacije žena: Derrida razotkriva muške predrasude navodno neutralnih i ne-rodnih sintetičkih pojmova kao što su "brak" ili "subjekat". On tako ilustruje kako polna nejednakost nije jednostavno stvar toga kako se pojedini muškarci i žene odnose jedni prema drugima, već pre uslov socijalne strukture, naročito onih struktura koje nastoje da izbegnu pitanja o rodu.

Derrida nastavlja svoju analizu polne razlike u delu "Mamuze: Nietzscheovi stilovi" (Eperons: Les Styles de Nietzsche, 1976). On čita Nietzscheova fragmentarnai kruta mizogina razmišljanja o "ženi" kao (možda nesvestan) napor da deesencijalizuje "ženu" kao kategoriju. Derrida prati načine na koje Nietzscheove izjave o ženama učestvuju i njegovoj obuhvatnijoj kritici zapadne filozofske tradicije. Zato što je tako mnogo od te tradicije zasnovano na negaciji žena, Nietzscheova kritika tradicije neizbežno kritikuje njeno negiranje žena. Rezultat toga je Derridina tvrdnja da je identifikovao neke feminističke postavke u Nietzscheovoj misli: feminističke postavke nerazdvojne od preovladavajućeg antifeminističkog tona Nietzscheovog dela. U stvari, Derrida koristi Nietzscheove tekstove da da primere načina koji kategorija "žena" nema definisanu suštinu i gde je uvek-već rascepljena u sebi. (split against itself)

Otuda "Mamuze" postavljaju scenu za Derridinu dekonstrukciju polnih razlika u "The Law of Genre" (u: Critical Inquiry 7 (autumn) 1980, 55-81.) i Geschlecht: Polna razlika, ontološka razlika ("Geschlecht: difference sexuelle, difference ontologique Sexual/Difference, Ontological Difference" u : J. Derrida, Psyche. Inventions de l'autre, 1987; vidi takodje i Geschlecht II). "Geschlecht" je Derridino ispitivanje Heideggerovog "neuspeha" da razmatra polnost. On smatra da je ovaj Heideggerov neuspeh manje zasnovan na njegovoj averziji ili nelagodnosti u odnosu na pitanje roda, nego na načinima na koje Heideggerov jezik podrazumeva problem koncepta polne razlike kao takve. Derrida smatra da za razliku od Hegelove sinteze "iznad" polne razlike, Heideggerov koncept "dasein-a" ("tu-bivstvovanja") jeste seksualno neutralan samo ukoliko izbegava pojam polne opozicije, dualnosti "muško" i "žensko". Baš kao što fallogocentrizam buja na veštački privilegovanom muškom prisustvu u odnosu na žensku odsutnost, tako i sama opozicija izmedu „muškog" i „ženskog" zavisi od veštačkog privilegovanja dijadičnog koncepta polnosti nad konceptom polnosti kao mnoštva . Ova dekonstrukcija polne razlike dopušta Derridinu tvrdnju u "The Law od Genre": "Ja sam žena."

Ovakva stanovišta osvetljavaju Derridin napor da misli polnost mimo binarne opozicije. Kao što naglašava u "Koreografije" (Choreographies, 1982), u intervjuu sa Christie McDonald dekonstrukcija polne opozicije nije brisanje polne razlike, već pokušaj da se potisne fallogocentrizam polnosti shvaćen kao dualizam. Njegov stav je na taj način kritika "porekla" samog fallogocentrizma. Pa ipak, mnoge feminiskinje su oprezne sa dekonstrukcijom polne razlike. Neke to shvataju kao poricanje polnih razlika, druge to čitaju kao odbacivanje ženskog iskustva. Feministkinje su takodje pokrenule pitanja dekonstrukcije polne razlike u odredjenom istorijskom trenutku u kom su počele da koriste teorije polne razlike da bi uticale na društvene promene.

Ukoliko je Derrida imao raznolik prijem u nekim feminističkim krugovima, njegova sveukupna kritika fallogocentrizma je postala osnova mnogih feminističkih projekata. Njegova kontraverzna dekonstrukcija polnih razlika otvara nove mogućnosti za dalja feministička istraživanja. Da navedemo samo jedan - Derrida je povezao rodno-mnoštvo sa potencijalnim mnoštvima seksualnih preferencija mimo biseksualnosti ( koju vidi kao vodjenu istom dualističkom logikom kao što je heteroseksualnost-homoseksualnost).

Terence Brank

References
Bennington, Geoffrey, and Jacques Derrida. Jacques Derrida. Translated by Geoffrey Bennington. Chicago: University of Chicago Press, 1993.
Derrida, Jacques. "Choreographies: An Interview with Jacques Derrida." Edited and translated by Christie V. McDonald. Diacritics 12: 66-76.
Prevod: Koreografije: Intervju sa Jacquesom Derrideom :
http://www.womenngo.org.yu/sajt/izdanja/zenske_studije/zs_s11-12/derida-koreografije.htm
Derrida, Jacques,A Derrida Reader; Between tbe Blinds. Edited with an introduction and notes by Peggy Kamuf. New York: Columbia University Press, 1991.
Derrida, Jacques, Dissemination. Translated wich an introduction by Barbara Johnson. Chicago: University of Chicago Press, 1981.
Derrida, Jacques , "Geschlecht: Sexual Differente, Ontological Differente." Translated by Ruhen Berezdivin. Research in Phenomenology 13 (1983): 65-83.
Polna razlika, ontološka razlika, srpski prevod na netu:
http://www.womenngo.org.yu/sajt/izdanja/zenske_studije/zs_s11-12/derida%20-%20geschlecht1.htm
Hajdegerova ruka:
http://www.womenngo.org.yu/sajt/izdanja/zenske_studije/zs_s11-12/derida%20-%20geschlecht2.htm
Derrida, Jacques , Glas. Translated by John P. Leavey, jr., and Richard Rand. Lincoln: Universitv of Nebraska Press, 1986.
Derrida, Jacques,"The Law of Genre." Translated by Avital Ronell. Glyph 7 (1980): 176-232. Reprinted in Critical Inquiry 7 (1980): 55-81.
Derrida, Jacques , Margins of Philosophy. Translated by Alan Bass. Chicago: University of Chicago Press, 1982.
Derrida, Jacques, Of Grammatology. Translated with an introduction by Gayatri Chakravorty Spivak. Baltimore: Johns Hopkins University Press, 1976.
Derrida, Jacques, Spurs: Nietzsche's Styles. Translated by Barbara Harlow. Chicago: University of Chicago Press, 1979.
Points: Interviews, 1974-1994. Stanford: Stanford University Press, 1995.

Preuzeto iz: Encyclopedia of Feminist Literary Theory, izd. Elizabeth Kowaleski-Wallace, New York, 1997, str. 110-111.

Prevod: Nata

SLEDEĆA STRANA >>>

 
svet srbija region scena sport kolumna art & s-he-istory coming out zdravlje queeropedia queer filmovi muzika priče teorija prikazi i recenzije religija porno antibiotik intervju istorija sociologija psihijatrija & psihologija putovanja linkovi