Slavimo 20 godina postojanja
Gej Srbija
queeropedia

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

       

Gabrielle Chasnel alias Coco CHANEL (1883 - 1971)
Francuski modni dizajner


Priča o Coco Chanel je u velikoj meri priča o modi 20. veka. Ona je modi dala novo ime. Parfemom CHANEL No. 5 postala je neprevaziđena zvezda svetskog modnog neba. Kao jedan od tipičnih šablona prvovobitnog CHANEL stila, koristila je vojničke uniforme iz II Svetskog Rata, da bi u toj i takvoj formi Coco CHANEL po prvi put prepoznala snažnu i emancipovanu ženu.

Gabrielle Chasnel, rođena je 19. avgusta 1883 godine kao druga ćerka jednog prosečnog uličnog prodavca u Auvergneu.


Gabrielle je bila vanbračno dete. Njena majka koja je ljudima oko sebe lagala da je u braku, krstila je malu Gabrielle očevim prezimenom. Greškom su joj u krštenici izostavili slovo s, ovaj lapsus calamis nikada nije korigovan, tako je od Chasnel greškom crkvenog službenika nastalo ime velike dive modne scene madame CHANEL.
Gabrielle je odrastala u siromašnim uslovima, u kojima ljubav prema detetu nije imala svoje mesto. Tek što je napunila 12 godina, njena majka umire, a otac dobija pravo brige nad maloletnom Gabrielle. Medutim, otac po prirodi grubijan, nije imao ni volju, a ni emocije prema potomstvu te je tako Gabrielle i njenu sestru smestio u dom za nezbrinutu decu. ''To je jedan od dramatičnih perioda u mom životu, nikada nisam mogla da shvatim bezosećajnost svoga oca, dugo sam patila zbog toga'' - izjavila je jednom prilikom Madame CHANEL.

Napunivši 16 godina, Gabrielle napušta dom, nakon čega počinje da radi kao krojačica. Kasnije se seli u Pariz gde je u početku radila po noćnim klubovima kao igračica i pevačica. U pariskoj ''noćnoj sceni” je dobila nadimak Coco koji nakon izvesnog vremena postaje njeno ''pravo” ime. Njena velika želja je bila da se bavi dizjanom i izradom famoznih šešira koji su u tom dobu bili neprevaziđen modni detalj svake dame.

Nakon što je upoznala ''izvesnog” gospodina kome se ni dan danas ne zna ime, ali joj je isti na dar poklonio sva sredstva kako bi CHANEL mogla da otovri svoj atelje i počne s realizacijom dugo željenog sna.
Prodaja njenih kreacija krenula je bombastično, tako da je nakon kratkog vremena otvorila svoj prvi butik šešira u Parizu.
Gabrielle ne samo da je kreirala izvrsne šešire, već nakon kratkog vremena svoje mušterije počinje da intrigira sjajnim i jednostavnim kreacijama ''nove mode” tog vremena koja se odlikovala smelošću.

Famozni ''crni mini” je postao jedan od plemenitih proizvoda pariske luksuzne scene. Ukratko nakon ulaska na velika pariska modna vrata, otvaraju se butici pod imenom CHANEL u Deauvilleu i Biarritzu.
Coco se s vremenom ne dokazuje samo kao vrsna modna dizajnerka već kao iznad svega lukava i sposobna poslovna žena. Njen ulazak na svetsku modnu scenu nije prouzrokovala CHANEL moda već neprevaziđen i dan danas jedan od najprodavanijih parfema ''CHANEL No 5”. Ovaj parfem je ujedno i prvi u istoriji prezentovan i prodavan pod imenom njegovog kreatora.

30-ih godina rejting madame CHANEL počinje da opada, tada je viđena u društvu nacionalsocijalista, te se smatralo da sarađuje i simpatiše sa njima, a prijateljstva sa visokim nemačkim oficirima će je kasnije dovesti do propasti.
Za vreme rata, CHANEL se povlači sa modne scene i sve aktivnosti iz ove oblasti svodi na minimum. Vreme zatišja koristi kako bi dizajnirala novu kolekciju za koju kao inspiraciju koristi tadašnje naci uniforme, da bi u toj i takvoj formi Coco CHANEL po prvi put prepoznala snažnu i emancipovanu ženu. Tog trenutka je nastao CHANEL stil kojem je ostala verna do kraja života.

Coco i njeni ljubavnici

Njen dugogodišnji ljubavnik i nekadašnji finansijer Arthur Capel se u Engleskoj venčava, ubrzo nakon toga gubi život u tragičnoj saobraćajnoj nesreći na Azurnoj Obali. Mnoštvo njenih ljubavnih veza je trajalo vrlo kratko, kao da je posedovala neizmernu želju za upoznavanjem moćnih, solventnih i muškaraca koji su vrlo brzo pokazivali svoje slabosti prema njoj.

Svojevremeno se vidala i sa ruskim plemićem Dimitrijem Pavlovičem, ali i susreti sa Vojvodom od Westminstera, Hughom Richardom nisu manjkali.
Tek 1954. se ponovo vratila u modni biznis.

U Parizu joj je priređen vatreni doček, ljudi na ulicama su je gledali popreko, a modna industrija nije želela ni da čuje za nju. Predbacivali su joj saradnju sa nacionalsocijalistima, mrzeli je zbog neskrivene ljubavi sa jednim od naci oficira i pretili joj smrću ukoliko ne napusti Pariz. Nabacivali su joj na nos i bekstvo iz Francuske, boravak u Švajcarskoj u toku rata, manjak patriotizma. Kratko i jasno okarakterisali su je kao izdajicu francuske nacije... Ostala je čvrsta i nesalomiva, ostala je istrajna i doživela još jedan procvat, da reklo bi se ponovno rađanje jedne nove madame CHANEL. Kolekcija na kojoj je radila u toku rata je napokon prezentovana, a najveći uspeh je doživela u Sjedinjenim Američkim Državama. Ovom kolekcijom je postigla ''100% pogodak u crno”, a po prvi put u istoriji mode su se žene odevene u dvodelni, legendarni CHANEL kostim osećale privlačnim i neodoljivim. Amerikanci su CHANEL obožavali toliko, da su 1969 na Broadwayu inscenirali njenu životnu priču. Ulogu Coco Chanel igrala je Katherine Hepburn. Na osnovu predstave, snimljen je i film o životu legendarne Coco.

Njeni prijatelji su govorili da se plašila tame i noći, zbog toga je poslednje godine svog života jela i spavala u famoznom Ritzu, odakle su joj po potrebi slali osoblje u kuću i atelje.
Radila je bez prestanka, sve do duboke starosti kada ju snaga izdaje, a ona odlučuje da se povuče sa modne scene i modu prepusti drugim, inovativnim, novim generacijama talenata. Umrla je u 87-oj godini života, 10. janura 1971 u toku priprema poslednje oproštajne kolekcije.
Njeno delo će ostati nezaboravno.
Danas je Karl Lagerfeld šef dizajner kuće CHANEL, upravo po izboru legendarne Coco.

arthouseboy

Westwood, Vivienne >>

 
svet srbija region scena sport kolumna art & s-he-istory coming out zdravlje queeropedia queer filmovi muzika priče teorija prikazi i recenzije religija porno antibiotik intervju istorija sociologija psihijatrija & psihologija putovanja linkovi