Gej Srbija

Aleksandar Veliki

 

 

 

 

 

 

Aleksandar Veliki

 

 

 

 

 

 

 

 

Aleksandar Veliki

 

 

 

 

 

 

 

 


 

 

 

 

 

 

 

       
Aleksandar Makedonski (356-323 p.n.e.)
Helenistički vladar

Aleksandar je postao kralj Makedonije 336. god. pre nove ere, nedugo nakon što je njegov otac Filip izvojevao pobedu nad grčkim državama u bici kod Heroneje 338. godine. Mladom princu je učitelj bio i filozof Aristotel, a medju njegovim drugovima iz škole bio je i mladi makedonac po imenu Hefest, koji će postati njegov dugogodišnji prijatelj.

Sam Aleksandar je bio opsednut ambicijom o pokretanju 'osvetničkog' rata protiv Persije u kom bi on predvodio Grke i Makedonce. Pohodom na Malu Aziju (današnja Turska), čije je osvajanje započeto 344. god p.n.e., u roku od deset učvrstio se kao kralj, po sili vojnih osvajanja, na prostoru od egejske obale do severozapadnih granica Indije. Godine 324. p.n.e. vratio se u persijsku prestonicu, izmoren neprekidnom težnjom za slavom (i ,mora se reci, alkoholom). Sledećeg proleća bio je slomljen groznicom i izdahnuo je 13. juna 323. godine p.n.e.

Jedan pisac iz tog doba tvrdi da je Aleksandar ludo voleo dečake, ali nama su poznata samo dva imena njegovih mogućih ljubavnika - Hefest i Bagoas. Hefest je ostao njegov odan drug do svoje smrti (324. god. p.n.e.) i igrao je takođe važnu ulogu u javnom životu i vojsci, najpre kao komandant konjice a kasnije i kao 'hiliarh' - drugi na hijerarhijskoj lestvici, odmah iza titule kralja. Nijedan savremeni izvor ne iznosi nepobitno da su bili ljubavnici, iako veliki broj anegdota pokazuje da si bili ekstremno bliski. Tako je npr. pri poseti Troji, Aleksandar položio venac na Ahilejevu grobnicu, dok je Hefest odao istu počast na grobnici Patrokla. Kad je Hefest preminuo, Aleksandar je ispoljio tugu na neobičan način. Ležao je satima neutešno pored leša, naredio je javno žaljenje, pompozne pogrebne rituale i odao mu poštu nalik kakvom polubožanstvu.

S obzirom na to da su bili isto godište, njih dvojica se nisu uklapali u uobičajen obrazac grčke homoseksualnosti. Medjutim, može se pretpostaviti da su u mladosti imali ljubavnu vezu, a kasnije je fizička strast sazrela u blisko prijateljstvo puno uzajamnog poštovanja i privrženosti - o čemu Aristotel u svom delu Etika govori kao o čestoj pojavi.

Mnogo manje prominentan, ali za Aleksandra izuzetno bitan, bio je persijski evnuh Bagoas, kojeg Plutarh opisuje kao kraljevog 'eromenos-a' (ljubavnika). U mladosti izuzetne lepote, Bagoasa je Aleksandru poklonio jedan persijski zvaničnik, koji je time želeo da obezbedi sebi naklonost. Bagoasov uticaj na kralja mogao se ispostaviti kao spletkaroški - kao u slučaju kada je kovao zaveru protiv dvoranina koji ga je javno uvredio nazvavši ga kraljevom kurvom. Mase su, medjutim, uživale u ovom odnosu. Na velikom javnom takmičenju u plesu nagrada je (neočekivano) dodeljena Bagoasu. Ali kada je zauzeo svoje mesto do Alexandera, svetina je zahtevala da kralj poljubi svog miljenika, što je on i učinio, sa uživanjem .

Aleksandar se takođe ženio, barem tri puta, od toga dva puta iz političkih razloga. Njegov poslednji brak, sa Baktrijkom Roksandrom, izgleda da je bio sretan spoj. Sa njom je začeo sina koji se rodio nakom Aleksandrove smrti.

Činjenica da jedan apsolutistički vladar poput Aleksandra uživa u različitim seksualnim vezama nije ništa neobično, ali njegova ljubav prema Hefestu je bila daleko od površnih odnosa i pružala mu je značajan oslonac u raznim frenetičnim poduhvatima. Što se tiče Bagoasa, ako odemo dalje od seksa i zluradih intriga, ovde se može možda uočiti jedna od mnogih indikacija Aleksandrove želje za prevazilaženjem rasnih podela u novonastalom carstvu.

Aleksandar nije jedini grčki general koji je imao homoseksualne odnose. Mnogi izvori to potrvrdjuju: oni o ljubavnicima koji stoje ramu uz rame u bici, do onih izvora o komandantima koji dezertiraju radi zagrljaja njihovih ljubavnika. časna vojnička homoseksualnost je ohrabrivana zbog uverenja da cye prisustvo ljubavnika inspirisati ljude na hrabrost i podsetiti ih na sramotu kukavičluka. Ovo je bio razlog za formiranje Svete tebanske čete, vojnog odreda sastavljenog isključivo od homoseksualnih parova. Odred je osnovan 378. god p.n.e i brojao je 300 pripadnika. Borio se u mnogim bitkama, a kulminaciju je doživeo u bici kod Heroneje, kada su svi vojnici izginuli branecyi savez grčkih država od Filipa Makedonskog, Aleksandrovog oca.

Clifford Hindley

Carstvo Aleksandra Makedonski

Literatura:
P. Green, Alexander of Macedon, London, 1991;
E. Badian, The Eunuch Bagoas, Classical Quarterly, NS 8 (1958);
T Africa, Homosexuals in Greek History, Journal of Psychohistory, 9, 4 (1982); D. Ogden, Homosexuality and Warfare in Ancient Greece, in A. B. Lloyd (ed. ) Battle in Antiquity, London, 1996.

Iz: Who's Who in Gay and Lesbian History: From Antiquity to World War II, ed. by Robert Aldrich and Gary Wotherspoon, London & New York, 2001, str.15-16.

Prevod: Dragonite

svet
srbija
scena
kolumna
art & s-he-istory
coming out
zdravlje
queeropedia
queer filmovi
muzika
priče
teorija
prikazi i recenzije
religija
porno antibiotik
intervju
istorija
sociologija
psihijatrija/psihologija
putovanja
linkovi