Marlene Dietrich (1901-1992)

Nemačka glumica

Rođena je kao Maria Magdalene Dietrich. Bila je filmska glumica i kabaretska pevačica u pre-nacističkom Berlinu u kojem je bila na lošem glasu zbog svog učešća u satiričnom mjuziklu Dve mašne (Two Neckties), sa jasnim lezbejskim pesmama. Njeno pojavljivanje u filmu Plavi andjeo (The Blue Angel) 1930. godine, gde je igrala Lola Lolu, odvelo ju je u Hollywood, gde je Josef von Sternberg, reditelj i povremeni Marlenin ljubavnik, od nje nacinio boginju. Marlene se oblacila u til i čipku, nosila je čak i mnogo izazovnije kostime, koketirala sa polnom dvosmislenoscu i bila jedna od najblještavijih zvezda Hollywooda. Svojim pomalo okrutnim izrazom lica i mekim ali hladnim glasom, Marlene je nemilosrdno vladala nad besmoćnim muškarcima. Publika se konacno umorila od svih trivijalnosti koje su je pratile. Marlene je promenila taktiku i postala nepristojna Dietrich iz filma "Destry Rides Again" u kom peva: 'Vidi sta to hoce momci u sobi iza' ('See What the Boys in the Back Room Will Have').

Marlene je u to vreme bila udata ali je sa ćerkom živela rastavljeno od muža. Pratile se je priče da je lezbejka. Ona je te glasine pothranjivala svojim oblačenjem van scene - muškim odelima, beretama, cilindrima. Upravo je ona ucinila pantalone prihvatljivim za žene. Pričalo se o njenoj ljubavnoj aferi sa umetnicom Mercedes de Acosta. Marlene nikada nije govorila javno o svom emotivnom životu. Vaspitana u duhu stroge pruske discipline i pristojnog ponašanja, Marlene je jednom izjavila: 'Moje vaspitanje skrivalo je moja osećanja'. Njen tvrdoglav, džangrizav i netrpeljiv karakter, dobro je prikazan u dokumentarnom filmu Marlene (1984), u kome se ona nije pojavila.

Njena aura je ostala latentno biseksualna. Mnoge lezbejke i homoseksualci i dalje uživaju u njenoj ironiji, prezrivom stavu prema svetu punom licemerja, njenom davanju svega za ljubav, ne mareci za posledice. Kada je njena ikonicnost bila potvrdjena, Marlene je postalajala odbojnija prema svom imidžu, nazivala je svoje filmove kičem i omalovažavala ‘zenskaste pisce - obozavaoce njenih filmova’ koji su joj se dodvoravali 'zeleci samo da cuju o Blonde Venus (Plavoj Veneri) i Shanghai Express'.

Maria Riva, njena ćerka, objavila je knjigu nakon majčine smrti u kojoj je Marlene predstavljena kao prepredeni manipulator, hladna i nedostupna osoba sa alkoholičarskim problemima. Ovaj prikaz energično su osporili preostali živi Marlenini prijatelji. Ostala je za mnoge oličenje café society glamura i uravnoteženosti.

Axel Madsen, The Sewing Circle: Female Stars Who loved Women, New York, 1995. Maria Riva, Marlene Dietrich by Her Daugther, New York, 1993.

Graeme Reid

Izvor:
Who's Who in Conterporary Gay and Lesbian History (From World II to the Present Day), edited by R. Aldrich and G. Wotherspoon, London & New York (Routledge), 2001.

Prevod:
Boško Tadin Medar