Prirodno gej, prvi deo

Šta uzrokuje homoseksualizam? Da li seksualna orijentacija može da se promeni? Da li je mozak gej ljudi drugačiji od mozga strejt ljudi? Kako bi saznao što više o ovome Adrian Tippetts je razgovarao sa Dr Qazi Rahmanom, docentom iz predmeta kognitivne biologije na londonskom univerzitetu Queen Mary.

Dok većina naučnika prihvata da homoseksualnost ima čisto prirodni uzročnik, debata po ovom pitanju je dosegla stadujum opšte konfuzije. Postoje izveštaji o postojanju ‘gej' gena i njihovom značaju. Religiozni propagandisti su pokušali da promovišu mit da je seksualnost promenljiva. Mainstream mediji su više zainteresovani za stvaranje kontroverze nego za učestvovanje u racionalnoj debati, i sami su malo doprineli javnom razumevanju ovog problema. Za Dr Rahmana, koji vodi univerzitetsku istrazivačku grupu za biološku i eksperimentalnu psihologiju, situacija je krajnje jednostavna: rodiš se gej i to je to.

Pitam sam ga koji su aspekti biologije odgovorni za seksualnu orijentaciju. "Seksualna orijentacija nije izbor zato što se ljudska bica rađaju u dva oblika: sa vaginom ili sa penisom, tako da je seksualna orijentacija kompletno stvar biologije."

"Mi svi završimo na istome: ili kao heteroseksualni ili homoseksualni. Postoje male varijacije izmedju, ali one ukljucuju biseksualce. Ljudi se sekusalno ne razviju da im se sviđaju banane ili životinje, i ovaj moj komentar nije bez veze. Ono što hoću da kažem jeste da možemo da utvrdimo iste karakterne osobine i oblike ponašanja koje su rezultat relativno malog broja faktora."

"Mi smatramo da se uzroci za različitu seksualnu orijentaciju grupišu oko dva područja. Znamo ovo jer je manje od polovine varijacija u seksualnoj orijentaciji rezultat genetskih uzroka. Ostatak je rezutat takozvanih nedeljivih faktora, kao što su hormoni, koji su pre svega biološki."

Ovde ćemo dati mali uvod u studiju homoseksualnosti i gena. Dr Rahman objašnjava da je priča o genetskoj uslovljenosti homoseksualizma pojavila 1993. godine, kada je genetičar Dean Hamer objavio studiju u kojoj je tvrdio da je homoseksualizam genetski uslovljen, i da je razlog tome jedan deo X hromozoma, koji se inače nasleđuje od majke. On je proučavao 76 parova gej braće i otkrio da su svi delili deo DNK. Ipak nakon ove studije ni jedan istraživač nije uspeo da ponovi test. Uprkos nedostacima u Hamerovom istraživanju, naučnici se slažu da spoljašnji faktori sredine ne izazivaju homoseksualnost. Sve više je jasno da nije samo jedan gen odgovoran za seksualnu orijentaciju. William Reiner sa univerziteta Oklahoma proučavao je seksualnost kod grupe ljudi kojoj je hirurški bio dodeljen pol, prešli su iz dečaka u devojčice, još nakon rođenja, zbog deformiteta genitalija. Iako su bili odgajani kao žene, i ništa nisu znali o operaciji koju su imali, odrasli su u osobe kojima su žene bile privlačne.

Michael Bailey sa Northwestern univerziteta je pronašao da identičan blizanac gej muškarca ima 50 posto šansi da bude takođe gej. Među neidentičnim muškim blizancima ta verovatnoća je smanjena na 20 posto. Ovi statistički podaci ne umanjuju ulogu genetike, zato što nisu svi geni koje nasledimo aktivni. Mi nasleđujemo dve alternative od svakog gena, po jednu od svakog roditelja. Naša tela stoga sadrže dva seta hajde da kažemo "planova za izgradnju". Proces koji se naziva metilacija isključuje neke gene, i odlučuje da li će gen koji nasleđujemo od majke ili oca biti uključen. Iako je ovaj proces nasleđen, on nema tzv "lektorski DNK mehanizam" tako da se on razlikuje od generacije do generacije. Uzrocima i efektima metilacije se bavi Sven Bocklandt na kalifornijskom univerzitetu u Los Anđelesu.

Ali ako je homoseksualnost nasledna, zar ne bi ovi geni isčezli usled prirodne selekcije?

Dr Rahman kaže: "To je česta zabluda, i to govore oni koji ne razumeju biologiju evolucije. Seksualnost je složena ljudska odlika, kao i inteligencija ili ličnost. Ona nije određena jednim genom, vec više gena radi zajedno. Ceo spisak odlika koje su reproduktivno destruktivne može da se nađe u genima koje nasleđujemo ako je i samo njihov delić bio dostupan heteroseksualnim osobama od kojih smo potekli."

Dr Rahman nastavlja: "Jedna od ideja jeste da heteroseksualni muškarci koji mogu da nose neke "gej" gene izrastaju u saosećajne i nežne osobe, koje su onda zenama više privlačne, koje sa njima imaju decu i stoga se ovi geni prenose dalje. Ukoliko se desi da se nakoliko generacija kasnije dobije homoseksulani muškarac čiju su gej geni aktivirani, to je evoluciji sasvim nevažno, sve dok god se prenošenje gena koji nose reproduktivne prednosti nastavlja. Evolucija će srećno tolerisati ovo sve dok se održava opšta reproduktivna prednost.

"Ipak u svemu ovome ima još mnogo posla. Mi ne znamo sasvim kako sve ovo radi. Nekoliko studija obljavljenih prošle godine sugerišu da su pre žene, nego muškarci, u prednosti. Geni odgovorni za homoseksualnost utiču na mozak, mada ne zapisuju baš bukvalno u mozgu da je neko homoseksualac. Ovi geni verovatno učestvuju u proizvodnji određenih proteina ili hormona što daje muškarcima njihovu privlačnost. Ovi proteini ili hormoni zapravo pomažu ženama da lako nađu partnera sa kojim će imati podmladak, dok istovremeno steriliše mušku liniju. Muškarac koji je gej se neće takmičiti sa svojim reproduktivnim rezultatom. Na nivou genoma, žene bi trebalo da budu više zaniteresovane za produkciju ženki. "

Drugi uticaj na seksualnost je hormonski. Dr Rahman nastavlja: "Nivo izlaganja seksualnim hormonima, kao što su testosteron tokom razvoja u materici, utiče na pravac razvoja seksualnog opredeljenja. Svi bismo mi bili žene da nije testosterona. Tokom faza trudnoće ovaj hormon se javlja u materici. Nivo testosterona kome je izlagan fetus utiče na nivo muževnosti. Neke telesne odlike nam daju uvid u ovu teoriju. Na primer dužina kaziprsta u odnosu na domali prst.

"Takođe postoji još čitav niz drugih mernih testova kao što je emitovanje zvuka koje dolazi iz unutrašnjeg uva, zatim asocijativnih odgovori, kao i kognitivni profili, koji ukazuju kako ljudi reaguju na različite zadatke gde rešavaju neki problem."

Znači da mozak gej muškaraca drugačije funkcioniše?

"Kod muškaraca je efekat velikog brata važan. Gej muškarac obično ima starijeg brata. Majčinski imuni sistem može da prepozna još jedan nadolazeći muški fetus i može da stvori neki oblik odbrane na određeni tip proteina koji se javlja na površini mozga fetusa u razvoju. Ovo može da utiče na seksualnu razliku ili može da proizvede neki hormonski mehanizam koji proizvodi tu varijaciju takođe. Efekat velikog brata je važan samo ako je gej muškarac desnoruk. Levoruki gej muškarci dobijaju svoju seksualnu orijentaciju iz nekih drugih uzročnika, koje mi još ne poznajemo.

"Relativno nedavno je bilo dosta istraživanja iz oblasti neurobiologije i onoga što se dešava u mozgu. Naša laboratorija radi dosta na proučavanju rešavanja problema, snalaženju u prostoru, pronalaženju važnih predmeta u prostornoj sredini, na emotivnim veštinama i verbalnim sposobnostima.

"I mi znamo da se ovo gore navedeno razlikuje između polova, ali ono što smo našli je da gej muškarci imaju slične osobine po pitanju prostornog orijentisanja kao i zene. Prostorne sposobnosti kontrolišu dva regiona mozga. Ako znamo da gej muškarci imaju drugačije rezultate na ovim testovima, to ukazuje da je ovaj deo mozga ili strukturalno različit ili funcioniše na drugačiji način. To nam daje uvid u razvoj mozga. Zahvaljujući magnetnoj rezonancni imamo tehnologiju koja nam omogućava da pogledamo šta se dešava u mozgu, a ne da se samo zadržimo na testiranju ljudi. Studije u poslednje dve godine jasno ukazuju da su odrastao gej mozak i lezbejski mozak povezani drugačije od mozga strejt osobe.

2008. godine su švedski naučnici na Karolinska institutu uporedili moždane hemisfere zdravih gej muškaraca i lezbejki sa heteroseksualnim muškim i ženskim odraslim osobama. Rezultat je pokazao da su heteroseksualni muškarci i lezbejke pokazali asimetriju, čini se da je desna hemisfera većeg obima od leve, dok su moždane hemisfere gej muškaraca i heteroseksualnih žena više simetrične.

"Ovo može da objasni zašto su heteroseksualni muškarci bolji u prostornom orijentisanju. Postoje neki dokazi da su lezbejke dobre u nekim vizuelnim i motornim funkcijama takođe. Testovi pokazuju da gej muškarci i hetero žene imaju bolje jezičke veštine, veću fluentnost u verbalnom izražavanju, kao i više emotivnosti.

"Švedska istraživačka grupa je takođe pronašla razlike u amigdali, delu mozga koji je odgovoran za navođenje ostatka mozga na odgovor na emotivni stimulus, kao što su "bori se ili beži" situacija, ili prisustvo potencijalnog seksualnog partnera. "Heteroseksualni muškarci i gej žene imaju više nervne povezanosti na desnoj strani amigdale, dok gej muškarci i hetero žene imaju više na levoj. Tako da je moždana mreža koja odlučuje seksualnu orijentaciju slična između gej muškaraca i gej žena, i gej žena i hetero muškaraca."

Neko može da pita " kako ste sigurni da gej seksualno iskustvo ili strejt seksualno iskustvo nisu odgovorni za ove razlike, i da li iskustvo može da izmeni strukturu mozga?"

Dr Rahman kaže da je ovo dobro pitanje: "Mi ne znamo odgovor, ali istraživanja na životinjama sugerišu da se razlike pojavljuju pre bilo kakvog seksualnog iskustva, ali samo rad na ljudima može da jasno odgovori na ovo, a taj rad tek treba da se obavi. "

Drugi Deo >>