Umultikulturalnom okruženju devedesetih, britanski pisac pakistanskog porekla po ocu, Hanif Kurejši (1954) privukao je publiku svojim romanima i pričama iz života etničkih zajednica u Engleskoj, ispreplevši ih sa sudbinama društvenih marginalaca, prostitutki, osoba sa gej i lezbejskim sklonostima, što je u konzervativnom miljeu tačerovske sredine bila nemala, dobrodošla provokacija.

Ipak, noviji romani i pripovetke ovog ujedno i uspešnog scenariste i dramskog pisca pokazuju njegovu zaokupljenost univerzalnijim zahvatima u čovekove nutrine, njegov preispitujući monolog sa samim sobom, o sebi i bližnjima. O prolaznosti tela i neprolaznoj žudnji za telesnim uživanjima. Takav je i kratki roman Intimnost, koji je u prevodu Raše Sekulovića lane objavljen u Platou, a nakon njegovog takođe kratkog romana Telo ( kod istog izdavača 2003, preveo Đorđe Tomić), koji je zapravo uvodna novela istoimene zbirke priča. Reč je o dvema pričama iz istog ciklusa pri čemu je Intimnost uvod u mnogo dramatačniju temu Tela.

Ono što čini sredovečni junak Intimnosti, pisac, stereotipna je priča iz bračnog života mnogih Apdajkovih i Soul Belouovih junaka - raskid sa porodičnim konvencijama zarad veze sa devojkom koju sam jedva poznaje. Ali, Kurejšija, više od ishoda te avature zanima njena geneza, noć uoči sudbonosnog odlaska, svi strahovi, samosažaljenja i griže, tajne pripreme za bekstvo, zamuckujuće laži kojima se taj korak mora maskirati i sakriti od žene i dece, na prstima...

"Apatičan sam i uglavnom ne želim ništa, osim da shvatim zašto ovde nema više sreće. Je li ovako svima? Je li ovo najviše što se može?" Po njemu, "mi smo stvorenja koja žude, vreća neodložnih želja". Pobuna u ime "više života", generacijska je pobuna svih koji su šezdesetih verovali da pripadaju nečem većem i boljem, sada već sazrelih junaka Lovca u raži, koji na krhotinama starih ljubavi školuju srce za čari novih seksualnih uzbuđenja.

Dopisivanje romana: Scena iz filma Intimnost

U Telu, istovetna žeđ za životom i uzbuđenjem sredovečnog pisca Adama (Kurejšijeva proza je duboko lična, jer o tim stvarima, dakako, može se jedino pisati iz vlastite kože), zapliće se u maniru naučne fantastike. Junak, suočen sa strahom od starenja i smrti, prihvata ponudu tajanstvene klinike da se podvrgne nesvakidašnjem eksperimentu. Njegov mozak biće presađen u znatno mlađe telo, privlačnog crmpurastog mačoa, i u njemu, junak se, s novim fizičkim identitetom, pod novim, lažnim imenom, ali sa starom svešću o svetu, otiskuje u niz avantura, kakve priliče njegovom mlađanom telu, smuca se po Evropi, radeći svašta, stupajući u intimne odnose sa ljubavnicima oba pola, straim i mladim. Ali, ispostavlja se da fizička obnova nije dovoljna za sreću...

U jednom intervjuu, Kurejši povodom ovog romana kaže: "Kad napunite pedesetu, imate mnoštvo identiteta, života i veza, tako da ako počinjete iznova, vi ste takoreći svedeni na Nikoga. Adam je zauzimao visoko mesto, a odjednom ga ignorišu, osećaju netrpeljivost, ili fantaziraju o njemu na način koji nije spreman da prihvati..." Po Kurejšiju, izlaz je u perihvatanju činjenice da kao što u mladosti otkrivate seks i ljubavna uzbuđenja kao nešto novo što vas pogodi kao grom, tako i u starijem dobu morate otkrivati nove izvore sreće, tamo gde možete - u supstitutima kao što su umetnost, rad, ljubav, ili u identifikaciji sa decom, pokušati da svoj ego prenesete delimično na njih, kako bi njihov užitak predstavljao užitak i za vas.

Kurejšijeve preokupacije generacijskim, polnim i kulturalnim nesporazumima bile su kao stvorene za ekranizaciju. Zato je Kurejši, od početka, ovenčan i filmskom slavom. Najpre, kao scenarista svog romana Moj divni vešeraj, u režiji Stivena Frirsa, koji je doživeo nezapamćen uspoeh u novijoj britanskoj kinematografiji i bio nominovan za Oskara. Ovaj film otvoreno govori o homoseksualnom odnosu jednog mladog skinhedsa i momka azijske krvi. Film snimljen prema njegovoj priči Moj sin fanatik, o generacijskom sukobu oca i sina, poreklom iz Pakistana, u zapadnjačkom okruženju Ostrva, bio je 1997. prikazan na Kanskom festivalu. Poluautobigorafski roman Buda iz predgrađa, objavljen 1990, o junaku (koji je kao i Kurejši, po ocu Pakistanac, a po majci Englez), koji se bori za socijalni i seksualni identitet, komični prikaz rasnih odnosa u Britaniji sedamdesetih, adaptiran je u četvorodelnu igranu TV seriju u produkciji BBC, 1993, nakon što je dobio Vitbredovu nagradu.

Slične teme obrađuje i njegov drugi roman Crni album, preveden na srpski i objavljen u Platou još pre nekoliko godina. U međuvremenu, nekoliko njegovih komada i adaptacija postavljeno je na raznim londonskim pozorišnim scenama.

Prema romanu Intimnost 2001. snimljen je film, koji ide korak dalje od romana i bavi se vezom glavnog junaka i njegove nove devojke, nakon što je napustio porodicu. Ispostavlja se, paradoksalno, da je i njegova mlada ljubavnica udata, i da osim sredom, kad se krišom viđaju, ne želi da za njihovu strast plati istu cenu kao on... Film je, zbog obilja vrućih ljubavnih scena zabranjen za mlađe od 18. godina, a kritičari su ga dočekali s podeljenim ocenama, i pored uspeha na Berlinalu, gde je proglašen najboljim filmom.

V. Roganović
www.danas.co.yu