Pored zatvorenika koji su nosili vidljivo istaknutu žutu zvezdu, u nemačkim koncentracionim logorima viđali su se i zatočenici s prišivenim ružičastim trouglom. Neki su nosili oba obeležja na robijaškoj uniformi.

Ružičasti trougao upozoravao je da je to homoseksualac, što je bio dovoljan razlog da se takav nade iza bodljikave žice. Mada ovo zvuči kao početak nekog kabaretskog vica ili crni humor iz serije "Sajnfeld", nacisti su homoseksualnost smatrali "izdajom", naročito posle 1934. godine, kada je ubijen Ernest Rem, vođa nacističkih jurišnih odreda, poznatih po brutalnosti, koji su Adolfa Hitlera doveli na vlast. Dotični je svoje sklonosti otvoreno pokazivao.

Desetine hiljada homoseksualaca zatvoreno je u nacističkoj Nemačkoj, neznani broj je ubijen, a samo nekolicina je kasnije ispričala svoju priču. Nazivani su "175-ašima", prema broju paragrafa krivičnog zakonika kojim je kažnjavana "protivprirodna nepristojnost" među muškarcima.

Državno izvinjenje

Propis je stavljen van snage tek 1994. godine, a Nemačka se prošlog maja izvinila onima koji zbog kršenja člana 175 batinani, zatvarani, odvodeni na prinudni rad i ponekad kastrirani. Naime, od 1943. godine upravnici konc-logora bili su ovlašćeni da obavljaju i kastriranje "okorelih".

U Memorijalnom muzeju holokausta u SAD u toku je izložba "Nacističko proganjanje homoseksualaca 1933-1945", prva u nizu od onih koje ce uslediti s namerom da rekonstruišu i pokažu nacističku torturu usmerenu na posebne grupe.

Homoseksualci su osuđivani na težak rad u logoru Mauthauzen

Za početak u muzeju, koji godišnje poseti dva miliona ljudi, prikazani su sumorni rezultati dvogodišnjeg traganja, pre svega po nemačkim arhivama, u vezi s malo poznatom sudbinom homoseksualaca u Trecem rajhu. Fotografija operacionog stola za kastriranje može se videti među eksponatima.

Tek na deliće moguće je saznati ponešto o brutalnosti kojoj su izložene žrtve nestale u skrivenom, kako bi nacisti rekli, "ružičastom koncentričnom krugu smrti". Robert T. Odeman, pisac kabaretskih pesmica, zbog homoseksualnih aluzija uhapšen je i zatvoren u Berlinu. Kada je oslobođen, policija ga je ponovo uhapsila, na osnovu citata iz pisama prijatelju polujevrejinu. Poslat je u koncentracioni logor, odakle je s dvojicom logoraša pobegao 1945. Umro je posle 40 godina u Berlinu, ne znajući da će se njegova životna priča naći medu svedočanstvima o žrtvama holokausta.

Homoseksualnost je postojala u gotovo svim ćelijama nacističkog aparata, od jurišnika do Hitlerovog podmlatka, kaže Džefri Džajls, istoričar sa Univerziteta Florida, koji je pomagao u pripremanju izložbe. Etiketa "devijantno" savršeno je poslužila raznim denuncijacijama u Hitler jugendu, gde su čak cetvrtinu odstranjenih činili potencijalni nosioci ružičastog trougla.

Nacisti su smatrali da homoseksualci ugrožavaju budućnost germanske rase i njen podmladak. Lezbijke su bile pošteđene teške kazne, jer se verovalo da se mogu prevaspitati i prihvatiti ulogu majke i žene. Verovalo se da se homoseksualnost može iskoreniti i hormonskim tretmanima, kao i teškim, kažnjeničkim radom, sem ako nisu u pitanju "okoreli".

Bliski u rovovima

U Vajmarskoj republici od 1871. osudeno je 400 ljudi na dve godine kazne zatvora zbog homoseksualnosti. Početkom nacističke ere taj broj se umnogostručio, počev od 1936. kada je šef Gestapoa Hajnrih Himler osnovao Centrali ured za borbu protiv homoseksualnosti i abortusa, legalizujući nadgledanje i praćenje sumnjivih.

Sto hiljada muškaraca je uhapšeno zbog homoseksualnog ponašanja, a polovina je zatvorena. Oko petnaest hiljada je internirano u koncentracione logore. Mada su nacisti strašno gonili homoseksualce, zakon im nije branio da stupe u nacističku armiju. U suprotnom, poštedu od vojne obaveze bi, prema strahovanju nacista, dobilo previše ljudi, kaže Džajls koji piše knjigu o ovoj neobicnoj i malo poznatoj temi.

Kada je poceo Drugi svetski rat, "stosedamsetpetaši" su pridruženi redovmoj vojsci. Sedam hiljada osuđenih je prisiljeno da se vrati u vojnu službu, gde su ih, najčešće, slali u samoubilačke misije u prve borbene redove.

Džejms Džajls smatra da nacistička preosetljivost na homoseksualnosti nema nikakve veze sa nastranošću Adolfa Hitlera. Glavešine su se, pre svega, plašile vrlo bliskih odnosa među nemaćkim vojnicima uočenih još u rovovima u toku Prvog svetskog rata.

Ratno drugarstvo kamarata moglo je, sudeći po bojazni starih nacista, lako da preraste u erotski odnos.

Marija Midžović