Gej Srbija
kolumna
Krv, Ušće i seks

 
   
(Ušćarski masakr, srećom ne motornom testerom, ali ipak dovoljno jeziv...)

Znate u kakvim prilikama se obično pričaju horor-priče? Sedite negde gde je fino i toplo, među prijateljima, razvlačite se po jastucima, onako, sultanski, možda tu pucketa nekakva vatrica (vredi zamišljati), ja nikad nisam bio na logorovanju, ali zamislite kao da je u nekom tinejdž-filmu iz osamdesetih - i baš u tom trenutku, kada su svi opušteni i glasni, neko se doseti nekakve male, jezive pripovesti. To vam je kao mentol bombona posle večere, a i tek da ne zaboravite šta ste radili prošlog leta (kamo sreće kad bi drugi mogli!).

A šta ako je priča koju ćete upravo čuti vrlo istinita? U njoj doduše nema ničeg natprirodnog, atmosfera nikako nije gotska, a sve se tu, istini za volju, pod izvesnim okolnostima često i dešava. Ipak, užas postoji, a mrak je, osim u pozadini cele priče, zapravo u ljudskim glavama i to ponajviše plaši...

Kao što rekoh, nije logorska vatra, ali je bucno i gužva je - subota je veče u jednom od beogradskih lokala. Radoznali ste možda u kojem? Recimo, jednom strategijski dobro smeštenom, 3 minuta od Krstače. Zgodno vam dode tamo sedeti. Jedno pićence, pa hop u Crux - kao Ameri što poleću sa Dijega Garsije u misiju nad Irakom. Šarene lampice, zaostale od posle Nove godine, žmirkaju, iva polako ubrzava, reči i boje, narandžasto, crveno i žuto, zveckaju čaše, okrećem se ka Dragutinu F. Njegov inače ravan, razliveni i letargičan glas, kao bara u avgustu, dobija u trenutku nešto življi ton. Ili je to iva?

- Da vam ispričam šta mi se desilo na Ušću pre neki dan?

Ah, ovo bi trebalo da bude veselo. Jedna od lovačkih priča, nema sumnje. Cenim Dragutina što otvoreno priča o onome što drugi prećutkuju. Ili bi žarko želeli da to kažu o drugima - nikako o sebi. Valjda je to tako u našem gradu - svi drugi bolje znaju od vas gde ste zakopali kosture. I jedva čekaju da vam to saopšte.

- Šetam se ja tako po Ušću prošlog utorka, nastavlja Dragutin, mrkli mrak, nigde nikog, stanem ja na sred poljančeta, pa...

Ako ste slučajno toliko neupućeni, da vam pomognem. Dragutin "peca". Kruzinguje. Vi svakako znate šta je to. Ili i dalje insistirate da ti zakopani kosturi nisu vaši? Kako vam drago.

...i u nekom trenutku prilazi meni tip. Visok, krupan, mnogo dobro izgleda. Ja ga gledam, čekam da vidim šta će desiti, jer...

Da, u pravu ste. Accidents do happen. Ušće svakako nije Diznilend, pa treba zaista imati petlju i bauljati tamo noću u potrazi za seksom. Džeparenje, razbojništva i napadi dešavaju se često, što se po pravilu ne prijavljuje policiji. Doduše, Dragutin to sebi može da dozvoli, sa svojih skoro dva metra visine, izbrijanom glavom i surovim izgledom baje iz kraja. Znate već na šta mislim.

...i tu tip krene da priča sa mnom, sve kao u najboljem redu, ali meni cela stvar sumnjiva, tip mnogo dobro izgleda, nešto tu baš i nije sasvim u redu, pa se ja najljubaznije s njim pozdravim i sklonim malo dalje. Kad...

Tako je, Dragutine. Svi koji su ikada bili na Ušću znaju da je mnogo veća verovatnoća da će naleteti na odbegle sa odeljenja gerijatrije, ili na neku od hostesa sa štajge. Ili na razbojnika. I jedni i drugi traže od vas nešto što im ne biste dali. Da ponovimo: dobri frajeri uglavnom ne šetaju po Ušću. Dobro, sada kad to znamo...

...u to, iskače iz žbunja neka tetka. Prilazi nam i krene da snima situaciju...

Eh, da. To vam je kao u "Opstanku". Zakon džungle.

...i sad stojimo nas trojica, tu na proplanku, ovaj frajer gleda mene, tetka gleda njega i u nekom trenutku, odvaži se tetka da mu priđe. E, pazi sad: prilazi njemu tetka i taman krene da nešto zausti, kad je frajer razvali pesnicom po sred čela!

 
   

Odlični instinkti, Dragutine! Vidiš, na vreme si osetio opasnost, prepoznao bashera i sklonio se. Konačno, verovatno je procenio da si prekrupan plen za njega. Eto, baš sam to gledao na "Animal Planetu" - leopard neće napasti gnu-goveče koje ne može da savlada, pa da... nego da ti kažem, imao si ti i sreće, jer da ta mučenica nije naišla...

...i udri on tetku, i udri, ova padne, ja reko' bolje da se sklonim na vreme i šmugnem niz stazicu...Kad, evo ti ovaj tip dolazi, drži se za ruku, sa šake kaplje krv. Ja se već spremio za najgore, tip mi prilazi, kaže, "jebiga, dešavaju se incidenti". Smeh.

Accidents do happen, rekao sam vam. Pomislim na ledenu zimsku noć u šumi. Okrvavljenog čoveka koji leži na snegu, medu krckavim granama, dok samo stotinak metara dalje bruji saobraćaj novobeogradskog bulevara. U zgradama pored, neki ljudi mirno večeraju.

- Slušaj, kaže njemu Dragutin, sad već vidno zbunjen, a bogami i prestravljen, ti i ja očigledno nismo ovde iz istog razloga, pa ja sad idem, a...

- Da li si siguran?, uzvraća njemu nabildovani, visoki baja, dok pokušava da zaustavi krv sa oderotine na šaci.

Da, Dragutine, u šta danas čovek može da bude siguran? Tip ispred tebe je upravo prebio nekog mučenka na mrtvo ime, on sad tamo leži, ili se tetura kroz šipražje, izlazi na svetlo, dok ljudi sklanjaju pogled, kao što inače čine kada vide tuđi udes. Možda je procenio da jedan oboren plen za veče nije dovoljno?

- 'Ajde sa mnom, prijateljski tapše Dragutina po mišici i gurka ga ka obližnjem žbunu. Dragutin ga prati, ostavljaju bešumne tragove u snegu, srebrna prašina pada po njima, frajer u nekom trenutku otkopčava pantalone.

- I tako on, nastavlja Dragutin, spusti pantalone do kolena, sve vreme okrenut meni leđima. Ne gleda me u lice, ne dodiruje me. Vidim mišićave butine, dobro dupe, stane on pored nekog drveta i čeka. Ja onda...

Vidite, Dragutin, osim što je flegmatičan, uglavnom je i vrlo praktičan čovek. Da ne pominjem što je vrlo odgovoran i savestan. On nikuda ne ide bez pakovanja kondoma. Pogotovo ne na Ušće. I svakako mu ne treba mnogo da se snađe u ovakvoj, priznaćete, bizarnoj situaciji. Dragutin stavlja kondom i prilazi frajeru. Vi sad zamišljajte da ste one svrake na grani i radoznalo posmatrate šta se dešava ispod vas. Ledena svetla Beograda iznad i ljude koji mirno večeraju ili gledaju svoju omiljenu sapunicu, samo stotinak metara dalje. Dragutina koji nabija muževnog tipa uz drvo, onako srpski, dok kapi krvi padaju na sneg i niču mali roze pupoljci. Usred zime. Čist haiku.

Tip ubrzo svrši, hitro navlači pantalone i kratko klimne Dragutinu, pre nego što će zamaći niz stazicu.

...tako ti on svrši, kažem ti, bio neki minus, ne znam kako je izdržao spuštenih gaća, uglavnom pokupi se on na brzaka i šmugne u žbunje. E, da mi je neko pričao...zamišljeno klima glavom Dragutin.

Ja iskapljujem ostatak "menhetna", dok se u čaši šuti limun, kao malo sunce. Ovaj Dragutin, baš ume da složi dobru priču.

Vlada T.

 
 
svet
srbija
scena
kolumna
art & s-he-istory
coming out
zdravlje
queeropedia
queer filmovi
muzika
priče
teorija
prikazi i recenzije
religija
porno antibiotik
intervju
istorija
sociologija
psihijatrija/psihologija
putovanja
linkovi