Hoće li Slovenija prva u regiji ozakoniti gej brakove?

Imajući u vidu činjenicu da je poslednjih godina više evropskih zemalja pod pritiskom javnosti i određenih sudskih presuda ozakonilo istopolne brakove, mnogi se na Balkanu već pitaju hoće li i zemlje regije na putu evropskih integracija trebati usvojiti slične zakone kojima bi se ozakonili gej brakovi?

To je bio povod da novinari agencije Anadolija istraže koje su zemlje u Evropi, ali i svetu do sada ozakonile istopolne brakove.

Francuska je u utorak nakon višemesečnih žestokih debata i uličnih protesta više hiljada demonstranata u toj zemlji, ozakonila istopolne brakove, postavši tako deveta u Evropi i 14. zemlja u svetu koja je ozakonila bračnu jednakost.

Osim Francuske, prošle sedmice je, uz neznatno protivljenje građana, Novi Zeland odobrio brakove između partnera istog pola. Novi Zeland je tako postao prva zemlja u azijsko-pacifičkoj regiji koja je usvojila takav zakon.

Prva je bila Holandija

Urugvaj je usvojio isti zakon prošle sedmice, a osim pomenutih, od 2001. do danas je još 11 država sveta dozvolilo istopolnim parovima sklapanje brakova, a to su Argentina, Belgija, Danska, Island, Južnoafrička Republika, Kanada, Holandija, Norveška, Portugal, Španija i Švedska.

Holandija je bila prva država na svetu koja je ozakonila istopolne brakove, vodeći se preporukom posebnog poverenstva koje je 1995. postavljeno da prouči to pitanje. Zakon o ozakonjenju istopolnih brakova u toj evropskoj zemlji stupio je na snagu 1. aprila 2001. godine.

Ozakonjenja u proceduri u nizu država

Takođe, istopolni brakovi su zakoniti i priznati u Gradu Meksiku, meksičkoj saveznoj državi Quintani Roo i nekim delovima SAD-a.

Isto tako, ozakonjenje istopolnih brakova trenutno je u zakonodavnoj proceduri u najmanje deset drugih država, a implementacija se menja od regije do regije; od izmena postojećih bračnih zakona, pa do sudskih tužbi koje se pozivaju na ustavom zagarantovanu ravnopravnost.

Štaviše, u Evropskoj uniji je u toku debata u vezi s predlogom o obvezi svih zemalja-članica da priznaju istopolne brakove sklopljene u drugim državama članicama EU. Stoga već sad evropski mediji postavljaju pitanje da li je moguće da će uskoro sve zemlje članice EU morati usvojiti zakon kojim bi se ozakonili istopolni brakovi.

Na primer, 2010. godine donesene su prve presude Evropskog suda za ljudska prava u kojima je Sud potvrdio da se, prema Evropskoj konvenciji o ljudskim pravima, istopolne bračne zajednice smatraju porodicama.

Hoće li Slovenija biti prva u regiji?

Tako je vlada Slovenije već odobrila nacrt zakona o istopolnim brakovima. Ukoliko zakon uskoro bude usvojen, Slovenija će postati prva država centralne Evrope koja je odobrila sklapanje istopolnih brakova.

U Evropskoj uniji istopolni brakovi imaju najveću podršku među građanima Holandije (82%), Švedske (71%), Danske (69%), Španije (66%), Belgije (65%), Luksemburga (58%), Nemačke (52%) i Češke (52%).

S druge strane, i pored toga što se mnogo raspravlja o uvođenju istopolnih zajednica u Italiji i Poljskoj, malo je verovatno da će se ovakvi zakoni uskoro usvojiti u tim dominantno katoličkim zemljama, zbog snažnog političkog uticaja Katoličke crkve. Od zemalja zapadnog Balkana još nijedna od zemalja nije ozakonila sklapanje istopolnih brakova.

Međutim, u Hrvatskoj se poslednjih godina raspravlja da istopolni partneri dobiju pravo na registrovanje svog partnerstva, te tako u većini prava postanu izjednačeni s bračnim partnerima.