Stranica 3 od 8

Poslato: 17 Apr 2008, 13:06
od uoQUEERen
ako delfinica ima cice, onda je i ja vidim :giggle:

Poslato: 17 Apr 2008, 19:00
od Andre87
Originally posted by uoQUEERen
ako delfinica ima cice, onda je i ja vidim :giggle:
Pogledaj jos jednom..ja sam ih video nakon minuta :) (ih trebalo je brze,Sacha me iskvario..on ih nije uocio)...sivi na beloj podlozi

Poslato: 17 Apr 2008, 23:32
od uoQUEERen
da, evo vidim kad se potrudim.
...al i dalje vidim cice na prvi pogled! XD

Poslato: 18 Apr 2008, 00:58
od Andre87
Izvinjavam se..moram da citiram,citam forum za aseksualce.. :smeh: ne bih mogao bolje da napisem :up:

Zezanja radi,prica se o aseksualnosti na "shokantan" nacin,imitirajuci seksualnost. FENOMENALNO! :smeh:
Wanna hear something shocking? I'm typing with both hands.

My eyes! I may never recover from that!
Earlier today I was having a non-sexual fantasy about someone, and I enjoyed it. I do this often but I don't tell people about it anymore because I got tired of people looking up to me and calling me unperverted. It just makes me feel so not guilty when people do that.

Well, I guess it makes me a little uncomfortable knowing that you don't frequently fantasize about not having sex, but...as long as i know you're using both hands when you type, I'll always support your need to explore this nonsexual side of yourself.

And your computer is right! How dare you talk about not having sex with other people online, of all places! Your nonsexual talk might encourage others to think nonsexual thoughts and explore their nonsexuality. And just then what will you do, when you spread this discussion about not having sex to questioning teens? Shame on you! Go eat your cake.
Are you two doing what I think that you're doing?
Well I guess there's no point in hiding it. Yes, Cole and I are not having sex
Can we watch?
Most certainly not! Not having sex with others is a private matter!

Poslato: 14 Jun 2008, 02:33
od bakalar
Ups, hteo sam nesto da pitam ali nisam primetio da ima vise od jedne stranice teksta ... :cita:

Izvinjavam se ...

Poslato: 14 Jun 2008, 04:27
od Hys.
Originally posted by Dina
Originally posted by Andre87
Znam osobu koja deli tvoje misljenje :) To je verovatno ok samo ako niko ne pati,ne kontrolise se,ne sumnja,ili nije hipohondar :smeh: .

Mene jos zanima da li i kako deca prihvataju poliamoriju roditelja?
Naravno :) Mada ja mislim i inace da je jedna doza kontrole uvek potrebna i prema sebi a kamoli prema drugima, takodje moze postojati i neka doza sumnje ili nesigurnosti ili ljubomore, to mi se sve cini nekako ljudski. Ako je u granicama normale i ako se otvoreno o tome prica sa partner(k)om, ako on(a) pruza dovoljno razumevanja, ljubavi i sigurnosti, onda problema ne bi trebalo da bude, bar ne nekih vecih.

Sto se dece tice, javicu ti kroz nekoliko godina :lol: Znam neke poliamorne odnose gde ima i dece ali nisu mi bliski ljudi, pa da znam neke detalje. Kako ja razmisljam deca mnoge stvari prihvataju otvorenije nego odrasli, oni nisu nauceni da li je poliamorija ispravna ili ne, ili je to monogamija i sve tome slicno. Roditelji se mogu potruditi da detetu to objasne, onako kako ono moze da shvati. Problemi ce mislim mozda nastati kad dete krene da se susrece sa drugom decom i postane svesno da se situacija u njegovoj kuci donekle razlikuje od situacije kod drugara. Ali mislim da se ne moze unapred odrediti kako ce sve to biti. Zavisi i od samog deteta... Uopste meni se dete cini malo kao "macka u dzaku", malo je izvesnije ono koje se usvaja, ali i ono je jos uvek malo... A sa onim detetom koje ce se tek roditi nikad ne znas kakvu licnost ces susresti i sta ce njoj biti bolno ili je ciniti srecnom, sta ce shvatati a sta nece...

Joj, Dina koliko se slazem sa tobom....i koliko imam slicne brige...
Znas kako, nasa decica zaista ce trebat' da se druze. Ozbiljna sam :)

Inace, sto se tice aseksualnosti-racionalno je razumem, i zanimljivo mi je da citam o tome :)

Poslato: 15 Jun 2008, 00:35
od J...
Originally posted by Andre87
Slika

Evo simpaticnog testica sa gore pomenutog foruma-opticka iluzija..

Kazu da deca mogu da vide delfine,a odrasli ne ukoliko nisu zadrzali decijeg duha..Mozda isto vazi i za aseksualce :)

Ja ih nisam odmah uocio :kesa: ali nisu ni neki sa AVEN-a(mozda oko minut)
Gledam vec pola sata i uopste ne mogu da vidim te delfine. :cekam: a ova danasnja deca verujem da ih isto tesko mogu uociti. :D

Sto se tice aseksualnosti, ja mislim da je to najcesce posledica nekih fizickih ili psihickih smetnji, mada postujem i druga misljenja.

Imam i ja faze kada uopste nemam potrebu za seksom ali mi je uvek potrebno da pricam na teme seksa ili cak da se vulgarno izrazavam, tako da je to verovatno neka kompenzacija. Ali, ono sto je bitno da naglasim je to da su takve faze izostanka libida kod mene upravo povezane sa nekim minus fazama u zivotu pa sam iz toga i izvukla moj gorepomenuti zakljucak o aseksualnosti.

Poslato: 15 Jun 2008, 04:58
od Dina
Originally posted by Nanny Ogg
...

Joj, Dina koliko se slazem sa tobom....i koliko imam slicne brige...
Znas kako, nasa decica zaista ce trebat' da se druze. Ozbiljna sam :)

...
Nadam se da hoce :klap:

Vanilica, ti i ja smo jos odavno isplanirale da zajedno setamo decu. A Vanilica je imala ideju da im u okviru kafica otvorimo "Dina i Seaman obdaniste" pa da kuckaju :giggle: Kad me ophrvaju brige ja se setim toga izmedju ostalog i to su mi tako lepe slike, da jedva cekam tu buducnost pa da vidim nas i decicu...

:beba: :beba: :beba:

Poslato: 15 Jun 2008, 09:34
od Modesty
ne prakticiziram seks bez emocija samo radi pražnjenja tako da često budem bez njega i po pola godine.preferiram emocije i ne smatram se aseksualnom što mi njie sex nije na prvom mjestu jer znam da kad prema nekom osječam strast da sve to nadoknadim a kada se radi o pravoj ljubavi tada mogu strpljivo i dugo da čekam i uživam u samim emocijama.

Poslato: 08 Maj 2009, 15:10
od Hys.
Thread bump

Poslato: 08 Maj 2009, 17:29
od emo_haos_
Originally posted by Andre87
(from Wikipedia)

Asexuality is a sexual orientation describing individuals who do not experience sexual attraction.

Note that asexuality is not the same as celibacy, which is the deliberate abstention from sexual activity; many asexuals do have sex,and most celibates are not asexual.

Asexuals may experience romantic attraction, or the desire for, fantasy of, or propensity towards romantic love :cvece: , often directed at people of genders falling within an affectional orientation. Many asexuals also identify as straight, gay, or bi, using the terms in a strictly affectional sense, or alternatively as hetero-, homo-, or bi-romantic. Some asexuals identify as "aromantic." A relationship between an asexual and a sexual person may or may not involve sexual activity........
interesantno.
desavalo mi se da se zaljubim, pa cak i zavolim na aseksualni nacin. doduse, mostly men.

Poslato: 17 Sep 2009, 19:15
od *_Eskarina Gejl_*
Originally posted by Angelina777
Originally posted by Mr.Ja
A zashto je ovo u transrodno, queer... forumu?
Zato što je queer u odnosu na mainstream. Svega 1 posto ljudi na planeti je aseksualno. :serlok:
+ me! :predaja:

Poslato: 17 Sep 2009, 19:17
od Sunce
Moj kutak.

Poslato: 17 Sep 2009, 19:46
od Kragi
Sunce (eventualna) apstinencija nije isto sto i aseksualnost :D

Poslato: 17 Sep 2009, 20:19
od Sunce
Ako tako kazes. Samo sto ti nista ne znas o moj apstinenciji. :smeh:

Poslato: 17 Sep 2009, 21:36
od De Profundis
Rijetko će netko da se izjasni kao aseksualac/ka, jer društvo nam počiva na temeljima seksualnosti (i uspostavljanja moći kroz istu) i zavođenja, pa onda automatski si izbačen/a iz svake igre.

Poslato: 18 Sep 2009, 00:19
od Kragi
@ Sunce pa zato i stavih eventualna :D a za tvoj apstinencija samo pretpostavih :D Uopste ne izgledas kao aseksualni forumas :hamlet:

Poslato: 24 Sep 2009, 17:52
od Mariška
Pročitah celu ovu temu pa bih hteo samo da dodam jedan detaljčić oko poliamorije.
Naime, citirao bih jedan odlomak iz knjige "Put kojim se ređe ide" od Skot Peka; odlomak baš govori o poliamoriji.
Dakle ovako:

Za neke ljude je moguće da vole više od jedne osobe istovremeno. Ovo je samo po sebi problem iz više razloga. Jedan od razloga je američki ili zapadnjački mit o romantičnoj ljubavi, koji pretpostavlja da su određene osobe "stvorene jedna za drugu", pa prema tome nisu namenjene nikom drugom. Mit tako propisuje ekskluzivnost ljubavnih odnosa, naročito seksualnih. U suštini mit verovatno doprinosi stabilnosti i produktivnosti ljudskih veza, pošto je većina ljudskih bića razapeta do krajnjih granica u želji da razvije istinske ljubavne odnose sa svojim bračnim partnerima i decom. I zaista, ako možemo reći da smo izgradili istinski ljubavni odnos sa svojim supružnikom ili decom, onda smo postigli mnogo više nego mnogi ljudi za ceo svoj životni vek. (...) Ipak, ima osoba koje imaju dovoljno energije da izgrade uspešne ljubavne odnose u okviru porodice i van nje. Za njih je mit o ekskluzivnosti laž i predstavlja nepotrebno ograničavanje njihovih mogućnosti da pružaju ljubav i van okvira porodice. Ova se ograničenja mogu prevazići, ali je potrebna velika samodisciplina da bi se izbeglo preterano rasplinjavanje. Džozef Flečer, episkopelijanski teolog i autor "Nove moralnosti" govorio je o ovom kompleksnom pitanju kada je, navodno, rekao jednom mom prijatelju: "Slobodna ljubav je ideal. Na žalost, to je ideal za koji je sposoban samo mali broj ljudi."


To je bio taj citat od Skota Peka, a sada bih još samo da dam neki moj komentarčić:
Da bi uopšte voleli bilo koga drugog, neophodno je da volimo sami sebe. (Ne kaže se uzalud: "Voli bližnjega svoga kao samoga sebe." Jer koliko ćeš uopšte voleti bližnjeg, ako ga voliš kao sebe - a sebe ne voliš?)
E, tu već, po mišljenju nekih meni dragih osoba, nastaje problem. Oni (u stvari: one) smatraju da ja ne volim sebe, da sam mazohista i sl. A tu već stižemo i na teren aseksualnosti, koja se kod mene povremeno javlja, a predstavlja jedan od simptoma tog mojeg, kako one kažu, mazohizma, samokažnjavanja itd.
Ali o tome neki drugi put - da ne smaram mnogo.

Pozz svima!

Marko

Poslato: 24 Sep 2009, 22:34
od nsBeckie
Hmmm, po tim nekim definicijama, i ja sam asexualna osoba... Imala sam seksualne veze--neke su bile samo radi seksa, neke nisu bile samo zato, ali su ukljucivale dosta seksa... No, at the end of the day, imam periode (i to ne mislim mesece, nego ume da traje i 2 godine) kada nemam seks niti me iko privlaci na taj nacin, ili na primer ono "love at first conversation"--potpuno razumem taj koncept: vec 10 godina sam aseksualno zaljubljena u jednog coveka--kad god se vidimo, (a ne vidjamo se bas cesto), pricamo satima, o svemu i svacemu, i misljenja nam se ili u potpunosti poklapaju ili ako ne, umemo da saslusamo jedno drugo i cak volimo takve rasprave, ta filozofiranja... na neki nacin smo savrseno kompatibilni, ali ja ne osecam prema njemu seksualnu privlacnost, prosto ne mogu sebe da zamislim u seksualnoj vezi sa njim. I to ne zato sto je ruzan ili nesto slicno--lepsi je od mnogih sa kojima jesam spavala--ima divnu kosu, divne oci, relativno je zgodan, mrsav, vislji od mene--ali sve to kao da nije uopste relevantno, kao da to samo sluzi da mogu sa nesto vecim estetskim uzivanjem da ga gledam dok razgovaramo--ono sto je meni relevantno kod njega jeste sarm, duh, inteligencija, obrazovanost, smisao za humor nam se u potpunosti poklapa, a inace imamo bas cudan smisao za humor, tako da nas vecina ljudi uopste ne "konta"... ali, eto, to sve nema ni blage veze sa seksom--barem ne s moje strane.

Ne znam kako on mene vidi, ali nikada nista nije pokusao u tom smislu, mada to bi moglo biti i iz mnogih drugih razloga--komplikovano je, ne mogu bas sve ovde da napisem, ali jedan od razloga bi mogao biti i taj sto ne zeli da izgubi nase prijateljstvo... ili mozda gresim i on mene vidi isto tako kao i ja njega, ne znam... nikada nismo pokusali da definisemo nase prijateljstvo ili da stavimo neki "label" na njega. No, kao sto rekoh, ni ne vidjamo se tako cesto, posto zivimo u razlicitim gradovima--da se vidjamo svaki dan, mozda bismo i morali nekako da se definisemo...

Tako da, iako za sebe ne kazem da sam aseksualna 100%, mislim da shvatam o cemu se radi, ali rekla bih da za mene licno to vazi samo ponekad... Moja seksualnost ne zavisi samo od veze u kojoj se nalazim, nego i od nekih drugih faktora--ponekad mi je libido visok do neba, a ponekad mi je seks poslednja rupa na svirali. I ti aseksualni periodi nemaju veze sa nekim losim momentima u mom zivotu, ili zbog nekih kompleksa ili nezadovoljstva--ne, bas naprotiv, tada se obicno osecam kao da rastem, razvijam se, obicno u tim periodima postizem neke dobre stvari. Ljudima je to cudno, a ja onako u sali kazem "ma, nemam sad vremena za vezu", ali istina je da to nije do vremena, nego sto se u tom trenutku osecam dobro u svojoj kozi, i ne treba mi neka seksualna veza. Jedino sto mi u tim trenucima eventualno nedostaje jeste bliskost koja bi ukljucivala razgovor ali ne i seks, a to je tesko pronaci. Kazem da je ljudima cudno, zato sto ne mogu da shvate kako "lepa devojka ne moze da nadje decka", ali to uopste ni nije problem--mogu ja da odem u grad i pokupim bilo koga, no to mi nista ne bi znacilo, ne bi mi donelo ono sto mi je potrebno--neku duhovnu vezu koja ispunjava. Tako da, eto, u tim periodima jesam 100% aseksualna.

Ali, u nekim drugim periodima, sam 100% seksualna... Pa, ajd' sad ti mene definisi....

Poslato: 26 Sep 2009, 02:29
od Mariška
OK, u pravu si, Beckie. Iako su kod mene aseksualni periodi obično povezani sa nekim lošim momentima u životu, kada sam u daunu, u minus fazi, ipak i kod mene u stvari postoje i aseksualni periodi u kojima se dobro osećam, kada, kako ti reče, kao da rastem, razvijam se... Ali zapravo su u mom životu bila samo dva takva pozitivna perioda aseksualnosti. Pozitivna u smislu nekog mog ličnog emocionalnog razvoja...
I u jednom i u drugom od tih perioda bio sam zaljubljen, napisao po neki (slobodan) stih, osećao neizmernu nežnost. Ljubav. Ushićenost. Ono osećanje da kao da si našao sebe, nekoga ko oseća isto što i ti, ko može da te razume... I ni u jednom od tih perioda ja nisam osećao neku seksualnu privlačnost ni prema jednoj od te dve osobe. Obuzimala me je samo ljubav i ushićenje.
Ova druga zaljubljenost, naravno, trajala je kraće nego prva. Sada sam već znao da to osećanje zaljubljenosti ima vrlo malo veze sa samom osobom u koju sam zaljubljen. Svakako da među nama postoji neka sličnost, nešto u čemu sam se prepoznao, inače do zaljubljenosti ne bi došlo, ali to ushićenje je, govorim iz sopstvenog iskustva - možda je kod drugih ljudi drugačije, prevashodno posledica ne toga što sam dopro do te druge osobe (u ovoj drugoj zaljubljenosti ja tu osobu čak nisam ni upoznao, moji stihovi njome inspirisani ostali su samo moji), već što sam za još jedan korak dopro bliže sebi. Što sam počeo da rušim
zid koji sam podigao prvo u, a zatim oko samoga sebe. Tako sam, nakon prve zaljubljenosti, polako počeo da razgrađujem dvoslojni zid koji sam bio podigao u samom sebi, dvoslojni zatvorski zid oko sopstvene duše. Ne tako teško razgradio sam prvo spoljašnji sloj, sastavljen od nacionalnog, a zatim, dosta teže, i unutrašnji sloj, sastavljen od rodnog identiteta. Ali u tom procesu razgradnje tog dvoslojnog zida u sebi, izgradio sam, učvrstio, spoljašnji zid oko samoga sebe. Zid moje samoizolacije. Ova druga zaljubljenost načela je taj drugi, spoljašnji zid. Dovela me je na ovaj forum, među ove predivne, beskrajno nežne, osetljive i osećajne ljude! (Hvala ti, Majda! Neizmerno ti hvala!) ...
OK, i ova druga zaljubljenost je izgleda prošla. Ono što je međutim ostalo jeste osećanje nekakve ne baš sasvim jasno definisane tuge koje me prožima svih ovih dana, sve od 16. septembra, kada se tako blesavo beznadno zaljubih. Jednostavno, dok čitam ispovesti ljudi sa ovog foruma oči su mi stalno vlažne. Ogromna tuga me beše obuzela i dok sam čitao ispovest MAX-a, sa Andjelikinog sajta. Tada sam skoro zaplakao. A prošlo veče, u četvrtak, nabasao sam na Andrejev kutak, sa njegovim preslatkim crtežima. Čitavu noć (do tri ujutro) sam plakao. Tresao se od glave do trbuha. Ispustio suza koliko nisam ne pamtim od kada. Valjda od kada sam i ja bio mali dečačić sa Andrejevih crteža...
I eto, iako je zaljubljenost prošla, pozitivni aseksualni period kao da i dalje traje. Libido mi je skoro na nuli. Plačem. Ali te mi suze prijaju. Kroz njih izlazi tuga. A moj spoljašnji zid se lagano, ciglicu po ciglicu, ruši.

Poslato: 27 Sep 2009, 00:26
od nsBeckie
Originally posted by SvakiMarkoRadiNaopakoPlačem. Ali te mi suze prijaju. Kroz njih izlazi tuga.
Otkad znam za sebe, znam i to da su suze blagotvorne--znam po sebi, jer sam i ja mnogo plakala u zivotu, i placem, i plakacu, sasvim sigurno. Suze izbacuju stres, izbacuju negativnu energiju. Bilo da placem zbog neke gluposti kao sto je neka tuzna scena na filmu, ili zbog nekog dirljivog momenta, ili zbog tamo nekog coveka koga nikada nisam upoznala ali me je njegova/njena prica dirnula, ili zbog raznoraznih nesreca koje se desavaju svakodnevno u svetu--to su uvek suze koje odnose sa sobom sve sto je negativno u meni. To je empatija (kod mene se ona granici sa paranormalnim :mag: :) , ali u nekom blazem obliku mislim da me vecina ljudi moze razumeti), a empatija donosi mnogo boli--i ta bol ne sme da se nakuplja u coveku--najbrzi i najdelotvorniji lek su suze, fizicki one isticu iz coveka, a psihicki kroz njih isticu stres i losa osecanja, kao sto su bes ili patnja. Misljenja sam da bi svaki covek trebalo "redovno" da place, bilo zbog stvarnih bilo zbog izmisljenih razloga, makar onako 5 minuta, prosto da oseti to isticanje negativne energije.... (anti-stres tretman :) ) Tako da, jasno mi je sta si hteo da kazes...

Jasan mi je i onaj opis tvojih "zidova"--to je odbrambeni mehanizam koji nije ni meni stran--i drago mi je sto cujem da ih polako razgradjujes... Samo nastavi tako... Narocito one unutrasnje... Moj zivotni moto (odnosno 2 komada, ali povezana) jeste: "Ako ne spoznas sebe, kako ces spoznati druge ljude?" i "Ko nije srecan, ne moze ni da siri srecu oko sebe."

Poslato: 27 Sep 2009, 01:05
od Madonna
:hekla:

Poslato: 27 Sep 2009, 01:22
od nsBeckie
@shut :friends:

Poslato: 02 Okt 2009, 01:26
od Amazed Wonder
Originally posted by Andre87
Slika

Evo simpaticnog testica sa gore pomenutog foruma-opticka iluzija..

Kazu da deca mogu da vide delfine,a odrasli ne ukoliko nisu zadrzali decijeg duha..Mozda isto vazi i za aseksualce :)

Ja ih nisam odmah uocio :kesa: ali nisu ni neki sa AVEN-a(mozda oko minut)
Ja sam ih video odmah, mislim da nije proslo ni 30 sekundi:andjelak:

Poslato: 02 Okt 2009, 16:00
od nsBeckie
^ meni je trebalo nesto duze, ali i ja sam ih nasla, znaci da imam decjeg duha :andjelak:

Poslato: 05 Okt 2009, 14:24
od Tungi
Ja sam davno potvrdio svoju aseksualnost.Naklonjen sam platonizmu,jako retko(skoro nikad) se ne zaljubljujem.Ne "penetriram",ne nalazim uzitak,petingujem i lepo mi je,a orgazam,to jedino kad ostanem sam:DA to mu opet dodje kao neka frustracija,gore-dole,na istom je...:misli:

Poslato: 06 Okt 2009, 01:13
od zozefin st
yupiiii, vidim delfina...

Poslato: 10 Okt 2009, 11:00
od KosmickaCestica
Originally posted by zozefin st
yupiiii, vidim delfina...
Gde? Gde? Gde? Ocuuuu jaaaaaaaaa ! :D

Poslato: 10 Okt 2009, 11:14
od J...
Ja i dalje ne vidim te delfine. :tuc:

Poslato: 10 Okt 2009, 11:18
od Dina
Kako ne vidite delfine? Zene su svetle a delfini tamni...