Grupna analiza za LGBT!
Grupu vode psihološkinje Gordana Marić i Tanja Marković.
Svi zainteresovani mogu se javiti Gordani Marić na telefon 064 162 5886.
Grupna analiza je forma grupne psihoterapije u malim grupama (oko 10 članova). Grupno-analitička situacija je vrsta eksperimentalne situacije za istraživanje mnogih inter i intrapsihičkih problema. Individualna ili grupna analiza ne rešava probleme klijenta, već stvara bolju iskustvenu osnovu, koja omogućava klijentu da sam reši probleme. Na osnovu iskustva stečenog na grupi, pojedinac odlučuje na koje će načine rešavati svoje životne probleme.
Grupe se formiraju od osoba bliskih po inteligenciji, godinama i problemima koje doživljavaju. Član grupe može biti svako ko je u stanju da kontroliše svoje agresivne i seksualne impulse tako da svojim ponašanjem ne ometa druge, a ko želi da razjasni svoje inhibicije, strahove i sukobe ili da promeni odnose sa drugima.
Seansa traje sat i po. Grupa se sastaje jednom nedeljno. Grupa radi onoliko dugo koliko je članovima potrebno da reše svoje probleme odnosno da steknu uvide u vezi sa svojim ponašanjem.
O čemu učimo u grupnoj analizi?
Najjednostavniji odgovor bio bi da učimo o sebi, i to prvenstveno o svojim nesvesnim potrebama i nagonima. Prednost grupne analize u odnosu na psihoanalizu je u tome što osim učenja o sebi pruža mogućnost i da se uči o drugima u direktnoj komunikaciji sa njima. Na taj način grupna analiza omogućava klijentu da uči toleranciju prema drugima, slobodu komuniciranja, sublimaciju, potiskivanje i kontrolu narcizma, jednom rečju klijent u grupi ima šansu da doživi korektivno emocionalno iskustvo koje kasnije može primenjivati u svim drugim životnim grupama (porodičnoj, prijateljskoj, radnoj, itd.)
Tehnika analize u grupi usmerava se na prevođenje primarnih i nesvesnih komunikacija u svesne. Grupna analitička psihoterapija ima zajedničko poreklo s psihoanalizom u svojoj kliničkoj i terapijskoj orijentaciji. Stav terapeuta je u suštini isti u obe terapijske situacije (analitički stav).
Kandidat za grupnu terapiju treba da ima dovoljno jaku motivaciju da učestvuje u grupnoj terapiji. Takva motivacija podrazumeva da on vidi ovaj metod kao put za prevazilaženje svojih tegoba. Štaviše, klijent treba da bude sposoban da zamisli sebe u grupnoj situaciji, sa desetak drugih nepoznatih ljudi, gde će morati da razgovara o svojim emocionalnim problemima, a da se ne oseti suviše verbalno inhibiranim ili postiđenim. Sporazum uključuje sledeće tačke: svaki član grupe se priprema da upozna svoje najbolje sposobnosti, da posećuje sastanke redovno, da stiže na vreme i, u interesu zajedničkog dobra, da se oseća odgovornim prema drugim članovima i vođi grupe. Sporazum između člana grupe i grupnog analitičara obuhvata takozvano fundamentalno pravilo: svaki član grupe saopštava što je moguće slobodnije i spontanije bilo šta što mu se dešava, bez obzira da li je to prijatno ili ne, da li to spada u dominantnu temu tog trenutka, da li je zbunjujuće ili neprijatno ili na neki način izgleda irelevantno. Drugim rečima, članovi grupe se slažu da, koliko je to moguće, žele da uklone kontrolu kritičkog mišljenja. Umesto psihoanalitičkih «slobodnih asocijacija» u analitičkoj grupnoj terapiji govorimo o «slobodno lebdećoj diskusiji». |
