Upoznajte se na GS Forumu
Gej Srbija
Kolumna

Biti peder u svakom smislu (osim karakterno) No. 20: Hasanbegović, moj idol!

crol | tihomir babić  ·  Odabrao: m  ·  Dodato: 23. SEP 2016

Davno je bilo kad sam izašao iz ormara. Mislio sam da nikada neću opet doživeti takvo uzbuđenje. Pomešane osećaje. Sreću, prkos, neizvesnost, strah od reakcije, skidanja golemog tereta sa svojih nejakih pleća. Međutim, uzbuđenje se ponovo vratilo u moj život! Opet su leptirići tu, sve su brojniji kako se bliži trenutak da s vama podelim svoju tajnu. Naime, kako da vam to kažem, premda sam to već rekao... Zlatko Hasanbegović, aktuelni ministar kulture u Vladi Republike Hrvatske, moj je idol! Kako to obično ide s idolima, moram još dodati i da mu se divim!

Divim se njegovoj predanosti i odlučnosti u ostvarivanju misije koja mu je dodeljena kao ministru. Zaista je fascinantno gledati s kakvim žarom sprovodi tu misiju u delo. Smatram se poprilično hladnokrvnim, ali hladnokrvnost koju pokazuje ministar za mene će verovatno zauvek biti nedostižna. Dalaj Lama u poređenju s njim deluje poput nadrkanog tinejdžera.

Čovek ni da trepne na sve koji se bune protiv njega, ni najmanji mišić na licu mu ne zatitra dok ignoriše one koji mu svašta spočitavaju. Kad sledeći put zavirim u Klaićev "Rečnik stranih reči", očekujem da ću kraj definicije reči "špricer" naći ministrovu sliku. Što bi prost narod rekao, čovek jednostavno ne j... živu silu!

Smeđi humor je zabavniji od crnog

Moje idoliziranje Hasanbegovića vrlo je lako objašnjivo. Idoli su nam ljudi u kojima prepoznajemo neke karakteristike koje bismo i sami želeli imati, ali ih nemamo. Ili ih nemamo dovoljno. Pa stremimo prema njima, ugledajući se u ljude koje smatramo personifikacijom tih karakteristika. Za mene je to Zlatko Hasanbegović! Govorim ovde o načinu na koji sprovodi svoje ideje i ideje Vlade u kojoj je ministar.

Samo, šteta je da se te odlične osobne karatkeristike koriste za nešto što će se, hteo on to ili ne, pokazati samo kao pišanje u vetar. Kako bi rekao Neil Young: You're all just pissing in the wind, you don't know it but you are. And there ain't nothing like a friend who can tell you you're just pissing in the wind. Kako god bilo, treba mu odati priznanje za vrhunski nivo hladnokrvnosti, sarkazma i cinizma.

Kad sam već spomenuo cinizam, smatram da je on često obeležje dobrog humora. A ova Vlada i atmosfera koju (ne)direktno stvara jednostavno pršti od cinizma. Napadnu, uz još dvojicu muškaraca, Antu Tomića. Ministarstvo nakon toga osudi napad na svakog građanina. I poziva na svesnost o odgovornosti za javno izgovorenu i/ili pisanu reč. Samo je nedostajalo saopštenje u kojim se ukazuje na to da je nasilje prema Tomiću u opadanju, budući da ovaj put ipak po njemu nije prolivena kanta fekalija.

Nema niti potrebe za tim, za takve usluge na raspolaganju stoji Ministarstvo kulture. Smeđi humor je ipak zabavniji od crnog.

A mislili smo da je Zoran Milanović majstor cinizma

Za vreme utakmice protiv Izraela na tribinama se urla "Za dom spremni!". Predsednica nije bila na utakmici i nije čula te povike. Premijer i pokoji ministar su bili na utakmici te, potpuno suprotno, takođe nisu ništa čuli. Nakon toga se Vlada oglasi saopštenjem u kom osuđuje "svaki pokušaj degradacije dosegnutih demokratskih vrednosti, govor mržnje i vređanje." I, naravno, osuđuje sve totalitarističke režime. O konkretnoj situaciji, zbog koje je saopštenje napisano, niti reči.

Milorad Pupovac piše Predsednici RH i žali se na porast netolerancije, mržnje i nasilja prema manjinama u Hrvatskoj. Predsednica mu odgovara da je isto doživeo i član njene uže porodice. A mislili smo da je Zoran Milanović majstor cinizma, kad je poplavu u Gunji uporedio s pucanjem cevi u vlastitom stanu!

Budući da cinizma ne nedostaje, ne čudi što se u poslednje vreme politička situacija u Hrvatskoj upoređuje s Alanom Fordom i Montijem Pajtonom. Međutim, situacija nije niti malo duhovita. Smešna, to da. I budalasto opasna. Ili opasno budalasta. Što sam stariji, to sve više uviđam da na budalaštine mogu najbolje odgovoriti humorom i, dovođenjem do još većeg apsurda, ukazivanjem na apsurdnost tih budalaština.

Dobar primer toga je reakcija Poljakinja koje su, u znak protesta protiv zabrane pobačaja, odlučile premijerku obasipati detaljima o vlastitim menstrualnim ciklusima. Kad već vlast želi imati kontrolu nad tuđim maternicama, poslušne građanke će im to i omogućiti! Takav način protesta mi se izuzetno sviđa!

Neki dan sam pročitao predlog Gordana Duhačeka pederima s FFZG-a da uvedu embargo na seks studentima KBF-a. Setio sam se da sam i sâm pre nekoliko godina morao odolevati pred ljubavnim naletima jednog KBF-ovca. I da Gordanov predlog i nije toliko blesav!

Još k tome, prošlogodišnji Zagreb Pride održan je pod parolom "Za antifašizam - bez kompromisa!". Fašizam buja više nego ikad, pa mislim da je vreme i da se malo osveži aktivistički pristup u borbi protiv njega.

Mogu napraviti intervju i o tome kako je to biti političar(ka) u Hrvatskoj koji vidi, a ne čuje, i koji sluša, a ne vidi

Spomenuo sam već ranije Antu Tomića. U jednoj od svojih kolumni pisao je o Ivanu Tepešu, predsedniku HSP-a AS. Taj tekst samom sam sebi sažeo na način da Tomić naziva Tepeša "Ciciban ustašom". To je vrlo zgodna prilika da se stupi u kontakt s preduzećem koje proizvodi cipele robne marke "Ciciban". S upravom bi se dogovorilo da se izradi ograničena serija kožnih, nepromočivih cipela koje bi se prodavale po popularnim cenama. Naravno, specijalna edicija obuće zaslužuje i specijalan naziv. Budući da će biti osmišljena za Ivana Tepeša i njemu u čast, predlažem da specijalna edicija obuće nosi naziv "Naziciban". Prvi proizvedeni primerak predsedniku HSP-a AS uručio bi Ante Tomić glavom i šeširom.

Zatim, mogli bismo preko crowdfundinga organizovati prikupljanje sredstava za kupovinu dva slušna aparata. Ili barem dve trube kakve je u svrhu poboljšanja sluha koristila Madame Fani La Fan iz serije "Allo 'Allo". Lično bih se obvezao da napravim intervju s Kolindom Grabar-Kitarović i Tihomirom Oreškovićem. Imam iskustva s tim. Već sam napravio intervju o tome kako je živeti u Hrvatskoj kad si peder i kad si gluv. Pa valjda mogu i o tome kako je to biti političar(ka) u Hrvatskoj koji vidi, a ne čuje. I koji sluša, a ne vidi.

Višak prikupljenih sredstava mogli bismo upotrebiti za angažovanje Miše Kovača. Tom prilikom, on bi otpevao svoj veliki, neznatno izmenjeni, hit koji bi išao ovako nekako: "Sad dok sedim na tribini, moje srce samo vene. Pa mi dođe da vas pitam, kad će pozdrav naš da krene. Svi pevaju, ja ne čujem, kako da se tom radujem, teraju me da ga osuđujem".

Performans: povežimo referendum o braku i pokušaj spajanja FFZG-a i KBF-a

Takođe, mogli bismo posetiti i Velimira Bujanca na radnom mestu. Prilikom upada u njegov studio, pred kamerama bismo mu predali singlicu Rokera s Moravu koja bi sadržavala njihov veliki hit "Šajkača mi preko oči pala". Naravno, potrudili bismo se da nađemo ćirilično izdanje singl-ploče i to nekoliko primeraka. Čisto da čovek može na njima trenirati razbijanje. Za slučaj da se sledeće sezone odluči takmičiti u toj disciplini na turniru u Vukovaru.

Takođe, ne bi bilo loše da mu, kao znak dobre volje, poklonimo Kočićevog "Jazavca pred sudom". Makar, sudeći prema tome da za iznošenje neistina planira pred sud dovući satirični portal, čini se da je Bujanec već dobro prostudirao "Jazavca" i odlučio naučeno primeniti u praksi.

Pada mi na pamet i da u jedan performans objedinimo referendum o braku i pokušaj spajanja FFZG-a i KBF-a. Istina, vođstvo oba fakulteta tvrdi da nije reč o "spajanju", nego o saradnji. Nema veze, humor treba ponekad preterati i karikirati, kako bi se ukazalo na nešto. Dakle, spojili bismo ta dva događaja u jedan performans, te ga izveli pred sedištem organizacije "U ime obitelji" i KBF-a. Da ne bi neko pogrešno shvatio, sedište nije na istoj adresi.

Ovaj performans bi bio možda i najmanje spektakularan. Naš jedini zahtev bi bio da se istopolno partnerstvo integriše s definicijom braka. Kao podršku tom zahtevu, samo bismo upotrebili reči dekana KBF-a i stavili ih u službu "našeg pitanja".

Proglas bi tada izgledao ovako: "Smatramo da dogovor i s jedne i s druge strane donosi novu ponudu. Mogućnost da možete izabrati novu kombinaciju kakva dosad nije bila moguća prema definiciji braka. A pogotovo s naše strane. Na kraju, treba javno reći da smo mi zaželeli i zamolili 'U ime obitelji' da uspostavimo ovaj oblik saradnje, te da i našim LGBTIQ*-ovcima omogućimo da mogu ono dobro što brak nosi u sebi, da mogu podeliti među sobom. Kao i ono što mi imamo, da možemo podeliti s "U ime obitelji"'.

Pa kad je već Prajd svaki dan i kad je već za antifašizam, onda neka bude i antifašizam svaki dan. Ne samo jednom godišnje. Sigurno bi se na ovaj način unelo malo živosti i svežine. Kod nekih bismo izazvali zgražavanje, kod nekih odobravanje.

Ali, u svakom slučaju, sigurno bismo bili uspešniji od onih s kojima se sprdamo. Uz neke dorade, ovakvi performansi bi mogli ispasti i smešni i duhoviti. Performansi fašistoljubaca, ustašoida i zagovornika klerikalizacije što većeg dela naših života mogu biti, i jesu, samo smešni.

 

svet srbija region scena sport kolumna art & s-he-istory coming out zdravlje queeropedia queer filmovi muzika priče teorija prikazi i recenzije religija porno antibiotik intervju istorija sociologija psihijatrija & psihologija putovanja linkovi