Upoznajte se na GS Forumu
Gej Srbija
porno antibiotik

 

Pišu: A. F./Vlada T.

Moje ime je Porno. Porno Antibiotik.

U maniru seksi agenta 007, sedmi po redu P.A. nosi naziv ''Porno never dies'' ili u slobodnom prevodu ''Pornjava nikada ne umire''. Ovoga puta, izabrali smo filmove koji imaju sve kvalitete filmova o Bondu: Dižu adrenalin (a bogami i temperaturu) i vode nas na dve egzotične i uzbudljive lokacije - ostrva u Hemptonsima i Las Vegas.

 

 

 
 


Life's a beach: Seks na otvorenom ali bez krpelja i peska na dupetu

Naslov: Fire Island Cruising
Rezija: Michael Lucas
Starring: Michael Lucas, Chad Hunt, Mitch Ryder, Anthony Ferrat, Nico Arroyo, Phillipe Siren, Kyle Krystoff, Michael Rock, Gianni Pasquale, J.C. Bryce, Enrico Vega, Bobby Klein
Produkcija: Lucas Entertainment
Trajanje: 85 min
Ocena: ****

Porno filmska industrija se od one prave holivudske (kakva se prikazuje u ''Takvudu'' a ne u ''Partizanu'') razlikuje samo u jednoj stvari. Da bi uspeo u Holivudu potrebno je da se kresneš sa nekoliko uticajnih faca i da to uporno poričes. Da bi uspeo kao kralj pornjave potrebno je da se kresneš sa što više njih i da za to imaš snimljene dokaze.

Pravi primer za ovo je momak po imenu Majkl Lukas. Lukas je jedno vreme i sam nastupao u golišavim filmovima da bi jednog trenutka zaključio kako želi da se oproba u reziranju ovakvih filmova. Započeo je niskobudžetnu Lucas Entertainment produkciju u okviru koje je nastao naslov kome ćemo posvetiti pažnju: Fire Island Cruising.

Kuriozitet je da je njegova produkcija ali i mesto snimanja Njujork a ne Zapadni Holivud kako je slučaj sa većinom gej pornića danas. Činjenica da je radnja vezana za njujorški region utiče na to da u ekipi glumaca imamo različita etnička porekla. ''Fire island cruising'' je početak vrlo uspešne serije filmova nakon koga su nastali ''Boys on Fire: Fire Island Cruising 2'' i ''Fire island Cruise 3, 4, 5''.

Razlog za zapažen uspeh filma ''Fire Island Cruising'' leži između nogu jednog od aktera. Njegovo ime je Čed Hant i ponosan je na činjenicu da svojom batinom može da postidi i najveće igrače golišavih filmova. Ti Džej Meksvel, moj kolega porno recenzent je o alatki Čad Hunta nadahnuto napisao: ''Gargantuan. Mammoth. Monstrous''.

Tako je Lukas svom filmu obezbedio dovoljnu količinu publiciteta. Priznajte, poželećete da vidite Hantovu veličinu (XL, XXL, XXXXXL?) i to po mogućstvu na sto većem ekranu. Ali Čad Hant (sa proporcijama cirkuske atrakcije) nosi samo dve od četiri zvezdice koliko je ovaj film dobio od mene. U filmu se pojavljuje i jedan od mojih omiljenih fetiša koji još uvek nisam isprobao, ali uživam da ih gledam na traci. U pitanju je klistiranje pivom (premotajte na poslednju scenu pa će vam biti jasno o čemu se radi). Jos jednu zvezdicu ostvarenje ''Fire Island Cruising'' zaslužilo je i izborom lokacija na kojima je snimano. Osim sto donosi vruć seks, pokazuje i tople krajeve. Fire Island Njujorčanima predstavlja ono što je u beogradskim razmerama Ada. To je letovalište u blizini grada ali i odlično mesto za popodnevni kruzing tokom žege.

Ovaj film spada u niskobudžetnu produkciju, a kada kažem ''niskobudžetno'' pri tome mislim da troskovi snimanja ne podrazumevaju nista više od cene mnogo utrošenih kondoma i nekoliko traka filma. Ipak, čak i suma koju je Lukas potrosio na jedan od svojih prvih redteljskih pokušaja je i dalje naučno-fantastična cifra za srpsku pornografiju. Majkl Lukas je vrlo opušten u svom režiserskom debiju u kome se i sam pojavljuje kao glavni junak u sceni drkanja pored bazena. To mu dođe kao najstariji kliše u porno knjizi - glumac koji je zaključio kako i sam ima talenta za režiju. Međutim, ponekad se dogodi da nekadašnji star zna sta radi, kao sto je to ovde slučaj sa Lukasom.

Ako mene pitate, februar je najduži mesec u godini iako tehnički, on traje najkraće. Grad je usporen nakon novogodišnjih praznika, temperatura retko prevazilazi nulu i većina prijatelja nema želju da napušta svoju dnevnu sobu čak i kada su pozvani na neku orgiju - sve to čini da ovaj mesec tako sadistički sporo protiče. Jedino što valja napraviti u ledenim zimskim večerima jeste dovesti neko ''grejno telo'' (znate na šta ciljam!), pojačati grejanje i pustiti video.

 
 



"Drndani do Vegasa" - virtuelna anti-utopija Amerike

Naslov: Jacked to Vegas
Rezija: Chi Chi LaRue
Starring: Kyle Kennedy, Julian Pierce, Nino Bacci, Patrick Allen, Shane Bailey, Emilio DiMedici, Jason Hawke, Mason Jarr, Doug Jeffries, Jeremy Tucker, Spike, Nick Yeager
Produkcija: Channel 1 Releasing, Rascal Video
Trajanje: 86 min
Ocena:*****

 

The American desert is "an ecstatic critique of culture, an ecstatic form of disappearance," Speed is key because "Speed creates pure objects. The US is "the only remaining primitive society," Driving is good: "Driving is a spectacular form of amnesia. Everything is to be discovered, everything obliterated.

America, Jean Baudrillard


Apokalipticno čitanje savremene kulture koje je izneo francuski kritičar Žan Bodrijar (Jean Baudrillard) uvodi pojam postmoderne realnosti koja postepeno i neopažljivo modifikuje naša čula i preobraća ih u njihov vlastiti odraz. ''To više nije pitanje imitacije, niti reduplikacije, čak ne ni parodije'', tvrdi on, nego ''pitanje supstituisanja samog realnog znacima realnog". Posledica je zamena realnog njegovim ''operacionalnim dvojnikom'' i hotimično prihvatanje surogatne realnosti, takode nazvane ''hiper-realno''. (1)

 

Dopustite mi da teorijski spekulišem - ne mnogo, naravno, jer ovo je ipak kolumna o pornografiji. Vi svakako očekujete clean-cut recenziju, esencijalnu informaciju o tome da li da trošite svoje, možda teško, zaradene pare na iznajmljivanje ovog filma. Vama ne treba teorija, već čista preporuka - da ili ne? U pravu ste. Da bih odgovorio na tu prakticnu stranu porno-recenzije, rećiću vam ukratko: da, uzmite film. Odgovaraće vam. Sad, kada smo to rešili, da nastavimo, ako hoćete, sa malo teoretisanja? Jednostavna mentalna igra, pa se posle možete opet vratiti direktnoj konzumaciji video materijala.

Elem, da li je reditelju "Jacked to Vegas" slučajno u ruke dopalo nešto od Bodrijarovih pisanija? Čisto sumnjam. Opstajanje u kompetitivnom svetu porno-industrije ne ostavlja baš mnogo vremena za čitanje post-modernih autora. Ipak, da li ChiChi LaRue, vrlo nesvesno, naslućuje, a zatim prenesi na ekran, ono o čemu Bodrijar nagada, piše i što kasnije biva tako pomno, gotovo sa strahopoštovanjem, izučavano na pomodnim katedrama za filozofiju Novog i Starog sveta? Odgovor na ovo pitanje uvek je - da! U suštini, dva tako udaljena autora, bave se istom stvari, premda naravno iz dijametralno suprotnih pobuda. Fascinacija je jedna - Amerika, kao večita mitema i fiksacija, zemlja ideja i snova, gde čak i gej pornografija uvek ostaje odveć (nad)realna.

Amerika je "…zemlja u kojoj se ne konceptualizuje realnost, nego se materijalizuju ideje, sloboda, moral, snovi, seksualne perverzije…Amerika je prestonica apsolutnog simulakruma, dekadentna, hiperrealna, ona je moćna i originalna, a istovremeno surova i užasna... totalni mit našeg doba."

(Putovanje kroz geopanoptikon, dr Đorde Čomić, Beograd, 2000).

U takvom settingu i počinje ova, ni po čemu izuzetna, priča o kidnapovanju nekakve grupice muškaraca i njihovom prisilnom odvoženju, kroz sivo i bezlično bespuće pustinje, sve do Vegasa, koji na kraju filma zapravo i ne vidimo. LaRue, u svom standardnom drag-queen izdanju, pojačan ovaj put saučesnicom, bez ikakvog vidljivog povoda upušta se u taj poduhvat. Beketovski besmislena, fabula je očigledno samo balast. U startu, LaRue nudi ono u čemu je najbolji - uverljiva inscenacija seksa, standardno pouzdana fotografija, znalački izbor aktera i nekako sve počinje da izgleda kao još jedan od mnogih štancovanih proizvoda matične joj kuće. Seks, gimnastički precizan, učesnici besprekorno american-beatyizovani, kao rezultat - neobavezna i neopterećujuća zabava na kakvu smo navikli.

U jednom trenutku, LaRue se odlučuje za ozbiljan (a kako se ispostavlja i jedini) dramski zaokret - pakuje svoje glumce u prastari autobus i vozi ih kroz sunčano kalifornijsko jutro u Vegas. Ekipa koju ona tom prilikom okuplja prilično je šarenolika - par college-rugby profija, nekoliko latino pastuva, tri redovna posetitelja S/M klubova downtown LA-a, sve u svemu, ona grupa ljudi koje možete videti zajedno samo u dve prilike - kao zatvorenike neke od prenaseljenih USA kaznionica, ili plaćene momke za neku od ekscentričnijih porno zamisli ambicioznog LaRua.

Tolika količina testosterona, mačo grubosti south i central LA-a, obračuna suprotstavljenih bandi i jeftinog kreka, taj urbani pakao na asfaltu, sve na točkovima za Vegas - zapravo je hiperrealna struktura savršena podjednako za reality show ili porno-produkciju, svejedno je. LaRue, instinktom profesionalca, zna da uzbuđenje dolazi kako iz realnog, tako i iz nemogućeg sudara realnosti. Zato, inscenacija desperadosa na putu za grad snova deluje tako shvatljivo, opipljivo, tako beton-uverljivo. Uzbuđenje, koje mi predosećamo, dolazi iz nagoveštenog nerealnog, a opet tako stvarnog. Kao da posmatramo skrivenom kamerom one, koji objekt takvog posmatranja nikada, sasvim sigurno ne u takvoj situaciji, ne mogu biti.

Pa bi možda narečena scena bila jedna od antologijskih porno filmske umetnosti, da se u takvu, simulakrumsku sliku ne ušunja crv sumnje - upravo na onom mestu koje je najranjivije u sklopu artificijelnih kulisa - a reč je o samom seksu. Nije potrebno da minutaža odmakne, da bi se shvatilo kako očiglednoj, a opet vešto kamufliranoj prevari prisustvujemo. Seks, kao gola rutina, seks, kao uvežban i suviše često ponavljan manir, seks, kao već i samim akterima dosadna koreografija. No, sačekajte trenutak: ako je to virtuelni seks, prosta simulacija, šta je iza njega? Iza impresivne mašinerije, obično se krije neugledni čovečuljak, kako je to već Doroti dokazala u Ozu, pa nije zgoreg u ovom slučaju pretpostaviti isto. Ali, prihvatiti takvo objašnjenje zapravo je beznadežna i naivna mistifikacija ideje seksa. Kako LaRue odlicno pokazuje, iza simulacije nema ničega. Seks je svuda i zauvek isti, upražnjavan tajno i na brzaka u javnim toaletima, konzumiran obazrivo i fetišistički na satenskim čaršavima, virtuelan i insceniran, u autobusu za potrebe hiperprodukcije Rascal Video, to je vedra manifestacija opčinjavajućeg ne-smisla, "koje vlada u američkim pustinjama i gradovima" (Čomić, ibid.).

Zato dolazak u Vegas nije katarza, niti apoteoza ovog zamalo roud-muvija, već samo jednako ne-smislen kraj/početak i povod za još jednu scenu seksa. Istina, LaRue se odlučuje da u skoro dokumentarističkom maniru ubaci nekoliko scena sa sajma erotike koji se odvija u Vegasu. Gotovo paradoksalno, naturalistički, realan rez na ono iza, na mašineriju koja zapravo proizvodi porno iluzije, nimalo ne ugrožava kredibilitet prethodne simulacije. I konačan proizvod i fikcija i back-stage ogoljivanje, figuriraju ravnopravno u ravni simulakruma, neopterećeni teretom (ne)realnosti. U nekoliko kadrova sa sajma možemo videti velike zvezde gej pornografije, poput Krisa Stila, u neobičnom izdanju, kako ćaskaju sa posetiocima štandova i potpisuju autograme - zbilja znak da je svaka granica između fikcije i fakta, između imaginarnog lika i odraza u ogledalu - ireleventna i nepotrebna, u haotičnom-i-harmoničnom virtuelnom svetu Vegas anti-utopije.

Zato, od mogućih 5 virtuelnih zvezdica - "Jacked to Vegas" ih dobija sve.

(1) Ksenija Bilbija, Wisconsin University, USA, Oktobar 1995., prevela sa engleskog: Branka Arsić

 

Zahvaljujemo na ljubaznosti video klubu Mikonos (011633076)

+Preporučujemo:

 
svet srbija region scena sport kolumna art & s-he-istory coming out zdravlje queeropedia queer filmovi muzika priče teorija prikazi i recenzije religija porno antibiotik intervju istorija sociologija psihijatrija & psihologija putovanja linkovi