Upoznajte se na GS Forumu
Gej Srbija
porno antibiotik

 

...ili naš favorit za porno Oskara (i sve ostale)

Početi priču o gej porno žanru danas praktično je nemoguće a ne spomenuti Chrisa Steela. Figurativno i doslovce, on je medu najvećim ''igračima'' porno sazvežđa, hiper-muževno ovaploćenje svih naših big man/good daddy fetiša. Premda je relativno kasno ušao u industriju, brzo je došao do statusa zvezde, naročito u saradnji sa režiserima Johnom Travisom (''Trust me''), ChiChi LaRuom i Paulom Barresijem (''The Coach'').

Oficijelni recenzenti profi porno filmske umetnosti Gay-Serbia.Com sajta u saradnji sa video klubom ''Mykonos'', sa ponosom vam predstavljaju lik i delo (i telo) Chrisa Steela.

Chris Steele je rođen 17. marta 1966. godine u Teksasu. Poznat po tome što voli da piše i ne čita knjige, kako sa ponosom sam ističe, veliki je fan Interneta. Kada nije prvo ime na špici vašeg omiljenog pornića, on uspešno vodi svoj klub u Dalasu ''The Fraternity House'' i predano vežba u teretani. Plaši se visine, zato ne voli srednje sedište u avionu, pa je najčešće kod kuće i igra se sa svojim koker-španijelom. Sebe opisuje u tri reči: Working, Going, Building. Mi ga opisujemo u tri reči: Always a top.

Izdvajamo bisere iz sjajne karijere Chrisa Steela.

 

 
   

NE VERUJ NIKOME


Trust Me


(1999, Studio 2000)
Režija:
John Travis
Starring:
Chris Steele, Buddy Jones, Anthony Cox, Blake Harper, Rick Hammersmith, Drew Peters, Marco Antonio
Ocena: ****


"Veruj mi" je verovatno najčešće korišćena fraza u vezama. U istoimenom filmu Džona Trevisa, glavni junaci Kris i Badi (sumnjam da se iko zamara njihovim on-screen imenima) se susreću sa - po sebe a i onog drugog - opasnom dilemom vernosti. A ako vernost retko egzistira među razdvojenim ljubavnicima u stvarnom životu - kakve šanse imaju porno junaci? Zaplet je sledeći: Badi se sprema na dvodnevni poslovni put i ne želi da ostavi svog dečka (Stil) samog kod kuće. Tu nastaje poetični dijalog:

Badi
(dok kopča manžetne na rukavima košulje): "Voleo bih kada bi ipak mogao da podeš sa mnom...".
Kris (samouveren u svojoj glumi ne-krevetskog tipa): "Ali to je samo dva dana...".
Badi ( sa pogledom kučeta koje se upiškilo): "Mi smo se sreli i zaljubili u dva dana...".

I ubrzo nakon toga, film koji počinje ljubljenjem u kadi i "bračnim" preganjanjem se pretvara u pornić pete brzine kada poštar, baštovan i čovek koji održava bazene obavljaju duplu penetraciju međusobno isprepletani gotovo u joga pozi. Režiser tu potpuno gubi svoj "lead" te taj segment ne liči na ostatak filma. A ostatak filma čine dve prevare koje čine okosnicu "Trust me" radnje: Kris kod kuće sa zajedničkim prijateljem (što saznajemo iz Badijeve na momente iritirajuće naracije koja se dešava u kolima) i kasnije Badi u bioskopu sa nepoznatim mladićem.

Naracija kao dramaturško rešenje se začuđujuće često pojavljuje u pornu koji teži radnji i zapletu (bez obzira na govorne mane i lošu dikciju aktera). S obzirom da porno, mada jako solventan, i dalje potpada u low tech žanr, naracija se često gubi u lošem tonu. Gledaocima to ne bi trebalo da smeta zato što je zaplet i ovako uvek plitak i očigledan. Neko bi rekao: 'Oćete zaplet? Idite na Pazolinijevu retrospektivu u Kinoteci.

Kada je o vizuelnom aspektu reč, John Travis svoje junake smešta predvidljivo u luksuznu vilu negde ispod osunčanog L.A., a ponekad vidimo i svetleće neonske artefakte predgrađa Los Anđelesa u Badijevoj kontemplativnoj vožnji. Naravno lepo je na porno zvezdama videti dobar donji veš i malo bolji džins, što ovde nije slučaj.

Ovaj film svakako vredi pogledati i upravo zato što je John Travis režirao još jedan odličan pornić "Czech Point", militari orgiju koju je najjednostavnije opisati kao "Chris Steele i kurati Česi". Poznavaoci pornografije znaju i da se tu nalazi kultna scena Chris & Pavel Novotni. Vruće zaista, toliko da je Steele rekao kako će to snimanje pamtiti po tome što je radio sa najzgodnijim momkom u adult industriji danas.

Chris Steele i Buddy Jones, kao zvezde ovog pornića i momci sa omota pred kamerama pokazuju izuzetnu hemiju. Travis kao režiser insistira na njihovom afterfuck momentu. To se ne viđa često u novijoj američkoj produkciji. Top režiseri usijane američke pornjave su napravili fetish od tog "kresni i beži" modela, gde momak svrši i kaže: "Znaš, ja moram sada da se vratim na posao...". Umetnost imitira život, ili kako...

Steele sam kaže kako ne voli da čita recenzije svojih filmova jer su to - zapravo recenzije njegovog krevetskog umeća. Što se nas tiče, sa ovim reviewom ne bi trebalo da ima problema. Oficijelni porno recenzenti ovog sajta svakako žele da ga ožene (pojedinačno ili grupno) ili barem pohađaju njegovu školu boksa ( "The Coach").

Filmom "Trust me" dominira upravo on i to na način kako dolikuje velikom đoki današnjeg porno univerzuma. Steele a ne stil definitivno prodaje film. Sirov, ne cute. U intervjuima govori da bi se mnogi njegovi fanovi iznenadili njegovim spisateljskim talentom. Valjda zato veći deo filma on sedi za kompjuterom i tipka... Ali eto, pošto izgleda tu niko ne obavlja svoj posao (baštovan, poštar i čovek koji održava bazene), tako je kolumna na ekranu kompjutera uvek na istoj razini.

Želimo da skrenemo pažnju na pojavu Blake Harpera u dvorišnoj sceni. Kako je film sniman početkom 1999., stiče se utisak da je mnogo bolje izgledao u vreme kada još uvek nije bio polovina slavnog porno para, ili dečko Coltona Forda. Blake ne kaže puno, čak se čitava ta trojka odvija u potpunoj tišini čime nam režiser Travis sugeriše tajnovitost čina baštenskog seksa. Sa druge strane, sekvenca u kojoj Badi kreše anonimnog momka u bioskopskoj dvorani je preglasna. Ubeđeni smo da mladiću (Marco Antonio) nije bilo prijatno. Takođe, stari pornografski trik uz pomoć koga se jedno svršavanje snima iz dva ugla i pušta integralno je samo to - stari trik. Momci su dobri i bez toga... Ekstra pohvale za pojavljivanje retkog porno fetiša, "poigravanja sa kožicom" koje je veoma seksi.

Kao neki film sa Meg Rajan, tako "Trust me" ima "ničim izazvan" hepiend. Chris i Buddy su ponovo u krevetu i pričaju o tome kako im je proteklo vreme koje su proveli odvojeno. Gledaoci bi u tom trenutku trebalo da budu srećni što ih režiser nije recimo podvrgao i psihološkoj porno drami u kojoj se ljubavnici međusobno optužuju i opanjkavaju. Znači, Travis je završio baš gde treba- ostavljajući nas da razmišljamo o tome da li i na koji način prevara menja vezu dva muškarca. Da li služi kao afrodizijak? Ili im je seks dobar samo zato što su besni jedan na drugoga? Aktuelan trend u pornićima danas su upravo filmovi relationship problematike. Promiskuitet i gang bang su svakako uvek delikates, ali novi talas senzibilizovanih filmova u kojima tematika upravo mnogo ne izlazi iz okvira veze dvoje ljudi su izuzetno traženi. Treba li to nešto da nam kaže...

Ivan R

Paul Barresi

Vlada T: Jedno od najprijatnijih skorašnjih otkrića kada je porno produkcija u pitanju svakako je Paul Barresi. Pitam Ivana R., kakav je zapravo background ovog tvorca vanserijskih dela visokokvalitetne gej pornografije?

Ivan R: Za početak, Paul Barresi uopšte nije peder. Da, da - misteru Barresiju, trenutno u društvu Johna Rutterforda i Chi Chi La Rue jednom od vodecih imena US porno produkcije se uopšte ne diže na gay porn. Ali zar je to uopšte važno? U svom burnom pornografskom životu "napravio" je 52 filma, outovao Travoltu (koji mu je navodno slao ljubavna pisma nakon jednog susreta na Tajlandu), bio u Vijetnamu, pozirao za Playgirl sedamdesetih i po sopstvenom priznanju - kresao sve i svašta, na filmu i van njega. U pitanju je harizmatičan baja, sada već porodični čovek koji voli da se pojavljuje u svojim filmovima - ne kao glumac več hičkokovski, u prolazu. Novinar američkog magazina je lepo primetio kako Barresi više liči na vašeg omiljenog nastavnika fizičkog iz puberteta, nego na živu legendu adult kinematografije. Verovatno je to jedan od razloga da potpiše film "The Coach", širom sveta poznat po svojoj sinhronizovanoj espanol verziji, "El Entrenador".

P.S. : S obzirom na to da sam film "The Coach" odgledao nekoliko puta, radi "fizičkog vaspitanja" bio sam spreman da pregledam i ostatak Barresijeve kinematografije, odakle preporučujem "Paul Barresi's Killer Looks" (u kome maestro objašnjava proces režiranja dobre pornjave).

 

 
   

Trener za majstore


The Coach

(2001, Pacific Sun Entertainment)
Režija:
Paul Barresi
Starring:
Caesar, Chris Steele, Dante, Joshua Scott, Marc West, Mike Radcliffe, Zachery Scott, Brandon James, Chuck Ford
Ocena: *****


Čini se da Paul Barresi poznaje provereno dobar recept za uspeh porno filma. Formula je jednostavna - treba eksploatisati sve omiljene gej fetiše, posedovati talenat za grafičku eksplicitnost akcije u kombinaciji sa nemarom prema nepotrebnim dramaturškim ograničenjima, dobar cast i uspeh je logična konsekvenca, baš kao i come-shot koji kruniše svaku scenu. Ipak, da je ovakva dobitna kombinacija zaista sve što je potrebno za uspeh, videografija Paula Barresija ne bi iskočila iz mora prosečnih ostvarenja iz gej porno hiper-produkcije, od Urala do San Franciska, doslovce.

Na svu sreću, a i radost malobrojnih istinskih poznavalaca porno-umetnosti, Barresi je više od zanatlije i dobrog tehničara. Njegovo savršeno poznavanje oprobanih recepata porno industrije obogaćeno je vanrednom kreativnošću i onim, tako traženim a dobro i plaćenim u ovoj branši, darom da se oseti potreba i senzibilitet prosečnog porno konzumenta, ali i da se takva lična fantazija obogati i proširi. Kao što je već primećeno, Barresi odlično vlada rečnikom gej fetiša. Zato u njegovim ostvarenjima nailazimo na čitavu galeriju likova koji kao da su povađeni iz mokrih snova svakog iole upućenijeg geja. Paul Barresi sa gotovo renesansnom raspusnošću u svojim filmovima daje prostora nabildovanim marincima, sicilijanskim mafijašima, mađarskim dečacima, mačiziranim fudbalskim trenerima, sportistima svih fela, građevinskim radnicima i spisak svakako nije konačan. Da se pri tom on zadržava na pukom konstatovanju i podržavanju ovakvih gej fetiša, ostao bi na nivou dobro odrađenog domaćeg zadatka i ništa više od toga. Ali, on odlučuje da se poigra omiljenim temama gej porno produkcije, da ih intenzivira, prekarikira, dovede do kraja, prezacini, možda i razori, ali rezultat je daleko od prosečnog - u filmovima Paula Barresija se zaista uživa, jednako on i off screen. Nikakvi kompromisi, propusti i razblaživanja nisu svojstveni ovom autoru. U svom filmskom rukopisu, on oživljava nažalost često banalizovanu mitologiju gej seksa, pa se privlačnost inače toliko puta viđenog čina obnavlja svaki put u svojoj aktuelnosti i suspensu otkrivanja zabranjenog voća. Akteri baresijevske akcije nisu svakodnevni likovi, čak i kada glume takve, jer sam reditelj veruje da je dobar seks više od koincidencije i pukog gimnasticiranja, pa je za takav prikaz neophodno uspostaviti strujanje fluida između glumaca. Jedan od Barresijevih talenata svakako je i sposobnnost da okupi sjajnu ekipu.

U svom skorijem ostvarenju ''The Coach'', (2001), taj talenat je došao do punog izražaja pored mnogih drugih njemu svojstvenih. Barresi se odlučuje da obradi omiljenu temu gej filmova - sportiste, njihove trenere i naravno totalni seks u backgroundu svlačionica, tuševa, fudbalskih terena i bokserkog ringa. Premda na izvestan način nepretenciozno i gotovo u kamernoj izvedbi, ovo ostvarenje nudi sve ono što treba očekivati od dobrog gej pornića - ubedljiv i zanimljiv seks, zgodne momke i neopterećujuću radnju. Na izvestan način, Barresi se odlučuje na donekle intimističku i zatvorenu atmosferu u filmu, kombinujući one-on-one parove aktera, bez ikakvih proširenja, trojki, grupnih scena i sl., što je svakako majstorski potez, kojim se čuva integritet sugestivne ideje da je seks među muževnim sportistima privatna stvar koja se dešava daleko od očiju drugih, u sigurnoj privatnosti eksluzivno muškog zabrana, kao što je svlačionica.

Veliku umešnost Barresi demonstrira znalačkim kombinovanjem parova. Čini se da su kontrast i inverzija omiljena dramaturška sredstva, kojima Barresi podiže seksualnu tenziju među glumcima, istovremeno upravo poentirajući na poznate gej fetiše. Tako će se u igri naći mlađi ragbisti, visoki košarkaš i njegov vrlo razbacani i muževni trener - vrlo pasivan, pri tom, stariji daddy-type fudbalski coach i mlađi početnik, te kao kruna svega, beskompromisni bokseri, kao vrhunac fantazije o ovom izrazito muškom sportu. Konačno, nemoguće je ne pomenuti spektakularno uspeo spoj koji je Barresi ostvario postavivši dva titana porno produkcije, Caesara i Chrisa Steela, jednog naspram drugog. Uzevši svakog od ovih istinskih porno divova posebno i dati im zapaženu ulogu u filmu samo po sebi je dovoljno za vanserijski uspeh. Ali, potrebna je dovitljiva imaginacija i rediteljska virtuoznost Paula Barresija pa napraviti istinski seks spektakl i minijaturno remek delo u zajedničkoj sceni u bokserkom ringu. Impostirajući nekakvu vrstu seksualnog okršaja u osvetljenoj areni, pri tom samo u detalju Barresi odstupa od početne ideje da ovakav seks ne može imati publiku - on u okolne tribine postavlja dva posmatrača, ali kako akcija odmiče oni nestaju i mi potpuno zaboravljamo na njih, upravo kao i sami akteri u ringu. Tako, u simboličkoj igri otkrivanja i zbacivanja prividne heteroseksualne maske među hipermačoiziranim bokserima, Barresi priprema scenu za čistom seksualnom energijom nabijeni sudar između Chrisa Steela i Ceasara. Njih dvojica, kao par, funkcionišu delatno i skladno, svaki ponaosob dajući za pravo svojoj reputaciji porno zvezde. Seks koji se odvija u ringu nije lišen maštovitosti i invencije.

Svakako, reditelj insistira na snazi i muževnosti aktera, ali spretnim detaljisanjem potpomognutim očitim talentom najpre Chrisa Steela, ovaj seksualni akt nikada ne upada u rutinu, dosadu ili ogoljenu grubost. Koristeći sve tehničke mogućnosti scene, Barresi se odlučuje na nesputano ispitivanje zamašnih fizičkih sposobnosti svojih pulena, a oni uspevaju uglavnom uspešno da odgovore na ove izazove, u opuštenom izvođenju, bez napora ili prevelikog samodokazivanja. Barresi zapravo shvata da ima pred sobom prirodne talente i da je potrebno samo ih dostojno prikazati, bez suvišnih intervencija i insceniranja. Zato se uglavnom odlučuje na konvencionalni rediteljski postupak i fotografiju koja će biti u službi vernog prikazivanja akcije, a ne zamagljivanja ili prikrivanja nedostataka. Kako je već pomenuto, Barresi je ljubitelj kontrasta - on savršeno razume da je čisto fizičku komponentu seksa potrebno uravnotežiti malim detaljima emotivne nežnosti i pažnje. Nenametljivo ubacujući upravo ovakve detalje u inače vrlo energični seks koji se odvija između Caesara i Steela on time ne narušava dominantnu sliku snažnog, rekli bismo sportskog seksa, ali ga zgodno akcentuje i doprinosi već uveliko prisutnoj ubedljivosti.

Summa summarum, Barresi je ovim ostvarenjem apsolutno potvrdio da je već vrlo zreo filmski stvaralac i definitivno sebi osigurao mesto u A ligi porno produkcije. The Coach je možda mali film i produkcijski skroman, ali upravo je pravo majstorstvo iz skromnih resursa, a ovo se nikako ne odnosi na aktere filma, izvući maksimum i stvoriti delo koje će zaseniti mnogo skuplje i ambicioznije produkcije. Konačno, ovo je potvrda teze da svakom dobrom filmu prethodni dobra ideja, ali i da vrhunska realizacija isto tako zahteva vrhunske talente. A vrhunski talenti su ovo delo učini posebnim svakako, te zato od mogućih 5 zvezdica, kompletnih 5 odlazi kreativnim talentima koji stoje iza The Coacha! Si segnor!

Vlada T

Zahvaljujemo na ljubaznosti

video klubu Mikonos

 

 
svet srbija region scena sport kolumna art & s-he-istory coming out zdravlje queeropedia queer filmovi muzika priče teorija prikazi i recenzije religija porno antibiotik intervju istorija sociologija psihijatrija & psihologija putovanja linkovi